Velike razlike u kamatnim stopama između Japana i SAD pogoduju keri trejdovima, što dodatno slabi jen
Banka Japana je podigla kamatnu stopu na najviši nivo u više od tri decenije, kao odgovor na inflatorne pritiske i rastuće cene energije
Japanski jen je u utorak oslabio na najniži nivo u odnosu na američki dolar od 1986. godine, držeći investitore na oprezu zbog moguće intervencije japanskih vlasti. Jen je pao na 162,19 jena za dolar do 1:27 ujutru po istočnom vremenu, što je najniži nivo u poslednje četiri decenije, prema podacima LSEG-a.
Japanski ministar finansija Sacuki Katajama rekao je u utorak da je vlada spremna da preduzme odgovarajuće mere protiv prekomernih pomeranja valuta.
„To uključuje preduzimanje odlučnih akcija, što je potvrđeno između Japana i SAD“, rekao je Katajama.
Glavni sekretar kabineta Minoru Kihara rekao je na redovnoj konferenciji za novinare u utorak da će japanska vlada raditi na izgradnji ekonomije manje ranjive na volatilnost deviza, a istovremeno će ostati spremna da interveniše na deviznim tržištima ako je potrebno. Kihara je takođe odbio da komentariše trenutni nivo jena.
Džulija Vang, glavna investiciona direktorka kompanije Nomura za Severnu Aziju, rekla je da bi Japan mogao da interveniše na deviznom tržištu nakon što je jen pao na novi višedecenijski minimum, iako očekuje da će svaki uticaj na šira tržišta biti kratkotrajan.
Iako intervencija u teoriji nije vezana ni za jedan određeni nivo deviznog kursa, kretanje jena na novi ciklični minimum moglo bi pojačati domaću zabrinutost zbog slabosti valute i povećati verovatnoću zvaničnih akcija, rekla je ona.
„Intervencija ne bi trebalo da zavisi od određenog nivoa. Zavisi od prirode kretanja valute, prirode odnosa dolar-jen... Ovo je ciklični maksimum; to je novi ciklični maksimum. Verovatno je osetljiv nivo, ponovo će rasplamsati deo zabrinutosti oko slabosti valute na domaćem nivou“, rekla je Vang.
Vang je dodala da širi izgledi jena ostaju slabi jer velike razlike u kamatnim stopama i realnim prinosima između Japana i SAD i dalje favorizuju „keri trejdove“, u kojima investitori jeftino pozajmljuju u jenu i ulažu u imovinu sa višim prinosom na drugim mestima, vršeći pritisak na pad japanske valute.
„Ne mislim da će to biti materijalni faktor koji će skrenuti sa tržišta“, rekla je, tvrdeći da je malo verovatno da će bilo kakva intervencija promeniti dugoročni pravac kretanja valute.
Između aprila i maja, Japan je rasporedio preko 11,7 biliona jena (72,8 milijardi dolara) deviznih rezervi kako bi podržao valutu.
30. aprila, jen je naglo porastao na 156,6 u odnosu na dolar sa 160,39, što je izazvalo spekulacije da je Tokio ušao na tržište. Valuta je sledećeg dana porasla na oko 155 pre nego što je nastavila pad.
Banka Japana je nedavno podigla svoju referentnu kamatnu stopu na 1%, što je najviši nivo u više od tri decenije, dok su kreatori politike nastavili normalizaciju monetarne politike koja je započeta 2024. godine.
Povećanje od četvrtine poena označilo je prvo povećanje kamatne stope centralne banke od decembra, kada je podigla kamatne stope na 0,75%, a troškove zaduživanja dovela na najviši nivo od 1995. godine.
Ovaj potez je usledio dok se Japan borio sa rastućim inflatornim pritiscima, delimično podstaknutim višim cenama energije tokom sukoba u Iranu.
Prinosi japanskih državnih obveznica naglo su porasli na svim superdugim krajevima, pri čemu je prinos na 40 godina porastao za 7 baznih poena na 3,779%, a prinos na 30 godina skoro 8 baznih poena na 3,914%.
(CNBC)
