Esport industrija postaje ozbiljan biznis, posebno na Balkanu, a Crna Gora se pozicionira kao regionalni centar zahvaljujući podršci javnog i privatnog sektora i velikom međunarodnom učešću
Dalji razvoj sektora zavisi od inovacija, EU projekata, inkubatora i javno-privatnih partnerstava, a ključ uspeha su mentorstvo, tržišna održivost i saradnja svih aktera
Montenegro Future Festival (MFF), peti po redu međunarodni događaj koji okuplja profesionalce i entuzijaste iz gejming industrije, sporta i tehnologije, kao naučnu i poslovnu zajednicu, svečano je otvoren u petak, 24. aprila u Domu kulture u Baru i trajaće do nedelje, 26. aprila. "Blic Biznis" prisustvuje događaju kao jedan od medijskih partnera.
Početak festivala ili takozvani nulti dan bio je rezervisan prvenstveno za upoznavanje učesnika i umrežavanje, ali i uvodne panel diskusije na Letnoj pozornici koje su se, između ostalog, ticale razvoja digitalnih alata, blokčejn tehnologija, AI agenata, kripo regulacije i infrastrukture, a u završnici je bilo reči o izazovima građenja veb startapa "od nule".
U bioskopskoj sali će tokom celog vikenda biti organizovani esport turniri.
Perspektiva industrije esporta
Subota, prvi, zvanični dan festivala, započela je uvodom u potencijal gejming industrije i razmatrani su perspektiva i pravac kuda se kreće poslovni ekosistem vezan za ovu tehnološku oblast.
Den Merkli, predsednik i izvršni direktor kompanije "World Phigital Communitiy" (WPC) na konferenciji za medije održanoj povodom početka MFF-a, objasnio je koncept fidžital (phygital) takmičenja, koja na inovativan način spajaju igranje video-igara sa tradicionalnim fizičkim sportovima. On je istakao da ovaj format zahteva od igrača da pokažu veštine u obe sfere kako bi ostvarili zajednički rezultat, čime se podstiče fizička aktivnost mladih bez odricanja od digitalnih sadržaja.
Takođe, naglašava brz rast MFF-a i značajnu ulogu Crne Gore kao regionalnog centra za razvoj ove nove sportske discipline. Kroz globalnu mrežu organizacija, cilj je regrutovanje talenata za velika svetska takmičenja poput "Igara budućnosti". Fokus je na premošćivanju generacijskog jaza i prilagođavanju sporta modernim navikama mlađih generacija, sa čime i sam suočava u komunikaciji sa svojim sinovima.
"Fidžital" kao početna tačka razvoja
Vlad Marinesku, predsednik Međunarodne esports federacije (IESF), takođe govornik na pomenutoj konferenciji, rekao je da je esport oblast koja mladima omogućava da se povezuju sa sadržajem koji je njima blizak, a koji istovremeno predstavlja budućnost ka kojoj svet ide, jer je ubrzana digitalizacija neminovan proces. I on je naglasio važnu vezu gejminga sa fizičkim svetom koji razvija brojne veštine socijalizacije i povezivanja, bez kojih čovek ne može, a primer za to je pandemija kovida-19. Kako je rekao, treba težiti balansu između fizičkog i digitalnog, a za to služe upravo festivali poput MFF-a.
Objasnio je "da će najbolji igrači budućnosti morati da budu podjednako vešti i u video igrama i u analognim, fizičkim sportovima." Brzo regrutovanje talenata za ovu novu disciplinu već se sprovodi u praksi: traže se košarkaši i fudbaleri koji su odlični u gejming simulacijama, ili igrači taktičkih igara, koji svoje veštine mogu da prenesu u stvarni svet, na fizičke poligone. Prema njegovim rečima, vizija industrije je stvaranje potpuno nove generacije sportista kojima će upravo "fidžital" biti početna tačka razvoja.
- Pored zabave, ovaj sektor ima ključnu ulogu u edukaciji mladih, pripremajući ih za visoko plaćena zanimanja. Kroz angažman u esportu, mladi stiču praktična znanja potrebna za karijere strimera, organizatora događaja, producenata, promotera i programera.
Pored komercijalnog i takmičarskog potencijala, "fidžital" sportovi nose i važnu društvenu vrednost. Njihov cilj, kako zaključuje Marinesku, jeste da motivišu mlade da izađu iz svojih soba, bave se sportom, budu zdravi i da se socijalizuju, spajajući ono što najviše vole – gejming i fizičku aktivnost.
Marinesku je još naglasio neophodnost institucionalne podrške i regulative kako bi se ovaj digitalni ekosistem razvijao.
Od hobija do ozbiljnog biznisa
Filip Šoć, predsednik Saveza elektronskih sportova Crne Gore i direktor MFF-a, napravio je paralelu sa počecima esporta u Crnoj Gori. Pre svega desetak godina, gejming je, prema njegovim rečima bio hobi, a danas je to ozbiljan biznis, odnosno postao je moćan ekosistem koji generiše nove poslovne prilike i oblikuje budućnost tržišta rada.
Balkan, kako kaže, predstavlja jednu od najrazvijenijih oblasti kada je gejming industrija u pitanju, gde Srbija i Hrvatska prednjače, ali cela regionalna zajednica ima perspektivu.
Cilj mu je da se Crna Gora sve više razvija esport uz profitiranje i privatnog sektora i turizma i da je Bar otvoren za to, što pokazuje istorijat Montenegro Future Festival-a, koji će ovog vikenda ugostiti učesnike iz 60 zemalja sveta i kompanije čija vrednost premašuje jedan trilion. Dodao je da izazovi postoje, kako među institucijama tako i na nivou edukacije ljudi, ali da se na tome može raditi uz pravilnu komunikaciju i jasan strateški plan. Promena sveti je od suštinske važnosti, smatra Šoć.
EU projekti, inkubatori i javno-privatna partnerstva
Ključ za dalji razvoj esporta i gejminga leži u inovacijama, pametnim mehanizmima finansiranja i snažnim ekosistemima, o čemu je bilo reči na panelu "Building the Future: Innovation, Funding & Ecosystem Development". Na panelu se razgovaralo o ključnoj ulozi koju EU projekti, inkubatori i javno-privatna partnerstva imaju u podršci novim startapima.
Govornici su se složili da su tržišna spremnost i dugoročna održivost projekata presudni, jer mnoge inicijative propadaju ubrzo nakon prestanka početnog finansiranja. Poseban akcenat stavljen je na investiranje i neophodnost objektivne analize potreba pre početka bilo kog poduhvata.
Brži razvoj inovacija, u Crnoj Gori, ali i u regionu, može se postići direktnim povezivanjem startapa sa javnim i privatnim sektorom. Kroz proces inovativnih javnih nabavki, državne institucije mogu da rešavaju svoje goruće probleme i unaprede usluge za građane, dok mlade kompanije dobijaju dragocenu priliku da testiraju svoje proizvode u realnom okruženju.
Sa druge strane, velike korporacije bi morale da razviju osetljivost za saradnju sa inovatorima. One startapima mogu da pruže ključno prvo korisničko iskustvo i povratne informacije koje služe kao validacija za dalje širenje na tržištu
Za dugoročni uspeh presudno je i pravo mentorstvo. Inovatorima su neophodni kvalitetni stručnjaci iz procesa koji će im postavljati teška pitanja i testirati granice njihovih ideja i biznisa
Nakon prvog dana MFF-a, moglo bi se zaključiti da su sinergija, otvorenost i vizija osnove uspeha u mnogim oblastima u poslu i životu, pa tako i u industriji koju slavi Montenegro Future Festival.
