Investicije u generativnu veštačku inteligenciju brzo rastu, a troškovi primene često premašuju troškove ljudskih radnika.
Veliki deo budžeta odlazi na infrastrukturu, softver, računarsku snagu i energetski zahtevne sisteme potrebne za rad AI.
Investicije u generativnu veštačku inteligenciju rastu, i nema naznaka da će kompanije usporiti sa uvođenjem različitih alata i funkcija zasnovanih na genAI. Očekivalo se da će to smanjiti troškove uklanjanjem "ljudskog faktora", ali se ispostavlja da generativna AI neke kompanije košta više nego ljudski radnici.
Mnoge kompanije su u poslednje tri do četiri godine značajno investirale u veštačku inteligenciju. U nekim firmama AI infrastruktura sada troši više budžeta nego kompletna radna snaga. To otvara neprijatno pitanje za izvršne direktore u eri AI: da li će veštačka inteligencija na kraju doneti dovoljno koristi da opravda ove troškove?
Kompanije ne plaćaju samo softver poput ChatGPT, već i računarsku snagu, skladištenje podataka, cloud usluge i neprekidan rad energetski zahtevnih sistema — upravo to čini svakodnevnu upotrebu AI tako skupom. Kako sve više kompanija uvodi ovu tehnologiju u velikom obimu, eksponencijalni rast troškova postaje sve vidljiviji.
Tokeni, računarska snaga i troškovi korišćenja genAI
Glavni pokretač troškova su takozvani tokeni. Kod jezičkih modela to su male jedinice teksta, poput delova reči, celih reči ili fragmenata rečenica koje modeli koriste. Svaki put kada AI obradi unos ili generiše odgovor, nastaju troškovi. Ako kompanija šalje veliki broj upita, na primer chatbotu, ili često traži generisanje grafike ili video sadržaja, troškovi brzo dostižu ogromne iznose.
Ozbiljnost problema ilustruje primer kompanije Uber. Prema pisanju The Information, njihov CTO je potrošio ceo budžet za veštačku inteligenciju za 2026. godinu znatno pre kraja godine. Veliki deo tih troškova potiče od neefikasne upotrebe tokena.
Veštačka inteligencija skuplja od zaposlenih
Brajan Katanzaro, potpredsednik za istraživanje primenjenog dubokog učenja u Nvidia, rekao je još direktnije u tekstu za Axios, troškovi računarske snage njegovog tima daleko premašuju troškove zaposlenih. Pre samo nekoliko godina, malo ko bi to smatrao mogućim.
Istraživači tržišta takođe beleže nagli rast troškova. Prema podacima konsultantske firme Gartner, globalna IT potrošnja bi do 2026. mogla da dostigne 6,31 bilion dolara, što je rast od 13,5% u odnosu na 2025. Posebno snažni pokretači tog rasta su AI infrastruktura (serveri, čipovi, mreže i drugi sistemi koji omogućavaju razvoj genAI), cloud usluge i softverske licence.
Kako efikasno koristiti generativnu veštačku inteligenciju?
Tržište i dalje traži pouzdan odgovor na pitanje koliko AI zaista vredi u velikim industrijskim primenama. Kako dobavljači podižu cene, a troškovi tokena rastu, prividna konkurentska prednost genAI alata može brzo postati problem.
To povećava pritisak, naročito na javne kompanije. One moraju redovno da objavljuju kako ulažu novac i kakav profit ostvaruju. Akcionari, nadzorni odbori i finansijski direktori sve češće traže jasno opravdanje za visoka ulaganja u generativnu AI. Samo pozivanje na inovacije više nije dovoljno. Ključno pitanje je da li se koristi zaista mogu meriti.
