"Poduhvat epskih razmera za Srbiju": Potpisan protokol o saradnji za izradu nacionalnog jezičkog modela za srpski jezik

U Beogradu je danas, u prisustvu predsednika Vlade Srbije prof. dr Đura Macuta, potpisan Protokol o saradnji za izradu nacionalnog jezičkog modela za srpski jezik i kontinuiranu saradnju na razvoju infrastrukture za veštačku inteligenciju u Srbiji između Kancelarije za IT i eUpravu i 11 institucija i medija.

Protokol o saradnji potpisali su direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović i predstavnici Narodne biblioteke Srbije, Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković", novinske agencije "TANJUG", Radio-televizije Srbije, Radio-televizije Vojvodine, Javnog preduzeća "Službeni glasnik", kompanije "Politika".

Protokol je potpisan i sa predstavnicima Društva za jezičke resurse i tehnologije (JeRTeh), ReLDI centra za jezičke podatke, Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti i Istraživačko-razvojnog instituta za veštačku inteligenciju.

Predsednik Vlade Srbije prof.dr Đuro Macut istakao je da je Protokol projekat od opšteg nacionalnog značaja koji će Srbiju, kako je naveo, postaviti na nivo zemalja sa dominantnim jezicima, kao što je engleski jezik ili drugi jezici koji su u ekspanziji.

"Na taj način ćemo zaštititi i svoju kulturu i svoje postojanje, ali ćemo na neki način i obezbediti bezbednost naših podataka i komunikaciju u tom velikom virtuelnom prostoru, s obzirom da je ćirilično pismo nešto što je naš original, ali nešto što će nas i uvesti u zonu sigurne bezbednosti", rekao je Macut.

Istakao je da je potpisivanje protokola "istorijski trenutak" i dodao da je pred svima poduhvat epskih razmera za Srbiju kao zemlju.

"Na ovaj način ulazimo u veliki prostor koji ni mi ne možemo da definišemo. Na sastanku koji smo upravo imali pokušali smo da dosegnemo gde je početak i gde je kraj. Početak možda možemo da definišemo, jer ćemo se vratiti u istoriju srpskog jezika, srpske kulture, srpskog identiteta i postojanja naučne, ali i svake druge misli u Srbiji. Međutim, kraj je nepoznat i nadam se da je ovaj model u stvari početak rada na primeni i implementaciji srpskog jezika u okviru velikog projekta, da imamo nešto što će biti u vreme veštačke inteligencije dobro oruđe i sredstvo za napredak Srbije u svakom pogledu", rekao je Macut.

Dodao je da se uz primenu svih elektronskih platformi kojima raspolaže Srbija može unaprediti obrazovni model za buduće generacije i omogućiti kvalitetno obrazovanje.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović istakao je da izgradnja nacionalnog jezičkog modela za srpski jezik nije samo tehnološki projekat već pitanje srpskog jezika, kulture, srpskog identiteta i suvereniteta u 21. veku.

Naveo je da se u skladu sa Strategijom Srbija 2030, koju je predstavio predsednik Republike Aleksandar Vučić, realizuje projekat od nacionalnog značaja - prilagođavanje veštačke inteligencije srpskom jeziku i srpskoj kulturi.

"To znači da čuvamo srpski jezik, oba naša pisma - ćirilicu i latinicu, oba književna izgovora i ekavicu i jekavicu, kao i sve naše dijalekte", rekao je Jovanović.

Dodao je da su globalni modeli veštačke inteligencije obučavani dominantno na engleskom jeziku i da je srpski jezik u njima prisutan, ali ne dovoljno i ne kvalitetno.

"Ono čega nema u podacima neće biti ni u veštačkoj inteligenciji. Zato je naš zadatak da zajedno sa bibliotekama, arhivima, medijima, naukom, privredom i stručnjacima obezbedimo kvalitetne podatke", rekao je Jovanović.

Istakao je da se tim projektom nastavlja jačanje digitalnig suvereniteta Srbije i njene samostalnosti u eri veštačke inteligencije i dodao da će se podaci čuvati u državnom Data centru u Kragujevcu.

''Model srpskog jezika će se trenirati na superkompjuterima u državnom data centru u Kragujevcu. Iskoristićemo sva postojeća znanja i tehnologije, ali ćemo ih prilagođavati našim potrebama, našem jeziku i našem kulturnom kontekstu", rekao je Jovanović.

Ukazao je da veliki srpski jezički model građanima i privredi znači efikasniju upravu, dostupnije i razumljivije elektronske usluge, razvoj digitalnih asistenata, manje redova, manje grešaka i manje šaltera.

''Za obrazovanje i nauku ovo znači novo polje za istraživanje, razvoj novih proizvoda, ali i razvoj rešenja za pomoć i nastavnicima i studentima, kao i veću dostupnost znanja na srpskom jeziku'', rekao je Jovanović.

Pozvao je institucije i organizacije da se uključe i postanu deo nacionalnog projekta izgradnje velikog srpskog jezičkog modela.

Predsednik Privredne komore Marko Čadež rekao je da je današnji događaj važan trenutak za Srbiju i dodao da su institucije i organizacije, s kojima je potpisan protokol, ušle u proces digitalizacije svojih podataka pre mnogo godina ističući da su ti podaci suština i srž onoga što sledi.

''Ono što sledi je priprema tih podataka za treniranje srpskog velikog jezičkog modela. Bez podataka to nije moguće, ali nije moguće ni bez pripreme mnogo ozbiljnije i kompleksnije tehničke podrške mnogih ljudi koji su osmišljavali ovaj proces i kod nas i nekih naših partnera u inostranstvu'', rekao je Čadež.

On je pozvao i kompanije i privredne subjekte koji imaju dobro obrađene i digitalizovane podatke da se uključe i doprinesu ovom projektu.

Stalni predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji Jakup Beriš istakao je da potpisivanje Protokola pokazuje da je digitalizacija u Srbiji mnogo više od tehnološkog procesa i da su jezičke tehnologije prepoznate kao nacionalni prioritet.

''Verujemo da će ulaganja u visokokvalitetne skupove podataka za obuku Al sistema, i u lokalizovane Al modele dostupne svima kao Digitalna javna dobra, obezbediti da AI donese stvarnu vrednost i privredi i građanima i građankama'', naveo je Beriš.

Dodao je da je u okviru globalne mreže UNDP-a, koja obuhvata više od 170 zemalja i teritorija, Srbija prepoznata kao primer dobre prakse zahvaljujući sveobuhvatnom pristupu digitalizaciji i razvoju veštačke inteligencije usklađene sa nacionalnim jezikom i kulturom što, kako je naveo, može da tvrdi samo mali broj zemalja.

(Izvor: Tanjug)