Među velikim gradovima Zagreb pruža najveću jednokratnu pomoć za prvo dete (800 evra), ali ne povećava iznos za narednu decu
Broj jedinica koje ne pružaju finansijsku podršku novorođenčadima smanjen je na 14, a neke županije su novouvele simbolične subvencije
Rekorder po visini podrške za novorođenčad ove godine je ponovo opština Sali na Dugom otoku sa skoro 8.000 evra za prvo dete, dok je Vir rekorder u toj kategoriji sa 26.000 evra za peto dete, prema pregledu demografskih mera za 2026. godinu, koji otkriva velike razlike između hrvatskih gradova i opština.
Pregled demografskih mera za 2026. godinu objavilo je Ministarstvo za demografiju i imigraciju, koje prikuplja podatke osmu godinu zaredom. Ovogodišnji pregled je najopsežniji do sada, jer je svih 576 jedinica lokalne i regionalne samouprave dostavilo podatke. Prošle godine šest njih nije.
Na vrhu liste, situacija je nepromenjena u odnosu na 2025. godinu. Najveću jednokratnu podršku za prvo dete, čak 7.963 evra, i dalje isplaćuje opština Sali na Dugom otoku. Slede opština Ražanac kod Zadra, koja isplaćuje 7.000 evra, i Povljana i Kolan na Pagu sa po 3.000 evra. Među gradovima, najizdašniji je Imotski sa podrškom od 2.500 evra.
Sali i Ražanac prednjače i kada je u pitanju drugo dete, sa 7.963, odnosno 7.000 evra. Slede Povljana sa 6.000 evra, Imotski sa 5.000 evra, i Kolan i Pašman sa po 4.000 evra. Za treće dete rekorderi su Imotski i Novska, koji roditeljima isplaćuju po 10.000 evra. Odmah iza njih su Stari Grad sa 9.310 evra, opština Lovreć kod Imotskog sa 9.290 evra, i Povljana na Pagu sa 9.000 evra.
Vela Luka plaća najviše za četvrto dete, 13.300 evra, a sledi Vir sa 13.000 evra. Imotski, Novska i Biograd na Moru plaćaju po 10.000 evra za četvrto dete. Apsolutni rekorder po izdržavanju za peto i svako naredno dete je Vir, gde roditelji mogu dobiti čak 26.000 evra. Slede Pašman sa 14.000 evra, Vela Luka sa 13.300 evra, Bol sa 12.000 evra i Biograd na Moru sa 11.000 evra. Novska i Imotski takođe plaćaju 10.000 evra za peto dete.
14 jedinica bez podrške
Broj jedinica koje ne plaćaju potporu smanjen je sa 18 na 14. Županije su Brodsko-posavska, Istarska, Koprivničko-križevačka, Ličko-senjska, Međimurska, Primorsko-goranska, Varaždinska, Virovitičko-podravska i Vukovarsko-srijemska. Na listi su se prošle godine našle i Dubrovačko-neretvanska, Sisačko-moslavačka i Šibensko-kninska županija, kao i opština Peteranec.
Od 1. januara ove godine, Dubrovačko-neretvanska županija uvela je subvenciju od hiljadu evra za svako novorođeno dete, za šta je u budžetu izdvojila milion evra. Šibensko-kninska županija takođe dodeljuje finansijsku pomoć u istom iznosu za treće i svako naredno dete rođeno od 1. januara 2026. godine.
Veliki gradovi
Među četiri najveća hrvatska grada, Zagreb pruža najveću jednokratnu podršku za prvo dete, i to 800 evra. Međutim, Zagreb ne povećava ovaj iznos sa brojem dece, pa roditelji dobijaju isti iznos za svako dete. Osijek primenjuje sličan model, isplaćujući 700 evra za svako dete. Rijeka obezbeđuje 660 evra za prvo dete, 850 evra za drugo, a 1.225 evra za treće i svako naredno dete. Split, s druge strane, isplaćuje samo 265 evra za prvo dete, ali za treće i svako naredno dete podrška raste na 7.300 evra.
Visoka podrška ne znači nužno i najbolju demografsku sliku. Najnoviji podaci Državnog zavoda za statistiku za 2024. godinu pokazuju da najviši vitalni indeks u Hrvatskoj, koji pokazuje koliko se dece rodi na 100 umrlih, ima Podstrana (201,5) pored Splita, zatim Imotski (155,1), opština Zmijavci pored Imotskog (153,8), opština Đulovac u Bjelovarsko-bilogorskoj županiji (147,1) i Solin (136,3).
Podstrana nije među rekorderima po naknadama za novorođenčad, dok je Imotski na vrhu i po vitalnom indeksu i po visini podrške za novorođenu decu. Zmijavci i Đulovac takođe imaju veoma visoke vitalne indekse, iako njihova podrška nije među rekordnima.
Najniži vitalni indeks, gde ima samo nekoliko porođaja na 100 umrlih, beleži Biskupija u Šibensko-kninskoj županiji (2,9), sa jednim detetom rođenim u 2024. godini na svakih 35 umrlih. Slede Ervenik (5,0), Lećevica (7,7), te Lokve (10,0) i Mrkopalj (10,0) u Gorskom kotaru.
Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, od 2011. do 2024. godine broj živorođenih je opao sa 41.197 na 32.069, odnosno za 9.128 dece ili oko 22 procenta. U istom periodu, prirodni pad stanovništva se skoro udvostručio, sa 9.822 na 19.011 stanovnika, što znači da Hrvatska gubi oko 52 stanovnika dnevno, odnosno oko 19 hiljada stanovnika godišnje. Broj umrlih je relativno stabilan, oko 51 hiljadu godišnje.
(Dnevno.hr)
