Deset razloga zbog kojih odlazak u penziju ne bi nikome trebalo da predstavlja problem

Penzionisanje je jedna od najvećih životnih odluka, jer donosi potpunu promenu životnih navika. Mnogi se raduju slobodnom vremenu i životu bez budilnika, gužve i vreve ili tuđih rasporeda. Mnogi tek tada otkriju koliko im znače mir, sporost i pravo da ponovo imaju svoj dan samo za sebe.

Nema sumnje da je ovo velika promena u životu. Odjednom, posao, rokovi, jutarnja buđenja, šefovi, smene i dani raspoređeni onako kako drugi žele ostaju iza nas.

Suočavamo se sa nečim što lepo zvuči, ali i pomalo nepoznato: slobodno vreme. Ono donosi i druge stvari kojima se zaista možemo radovati, piše portal Moje vreme.

A evo i deset dobrih razloga zašto penzija ne bi trebalo da bude problem nikome:

Vreme je naše

Najveća promena nije samo to što više ne idemo na posao, već to što dan postaje naš. Sastanci, rokovi, smene, pozivi i obaveze koje su ugurane između svega toga su stvar prošlosti. Ako razmislite o tome, sve čime smo ranije ispunjavali dane bilo je zadovoljavanje tuđih potreba.

U penziji se okrećemo sebi. Možemo da prošetamo kada nam odgovara, da odemo u prodavnicu kada nije gužva, da popijemo kafu bez žurbe ili jednostavno da ostanemo kod kuće bez osećaja da smo negde zakasnili.

Više nam ne treba budilnik

Jedno od najvećih zadovoljstava penzionisanja je veoma jednostavno. Ne moramo se buditi uz zvuk alarma. Godinama je taj zvuk određivao početak dana, bez obzira na to da li smo dobro spavali ili su nam tela tražila više odmora.

Mnogi ljudi se i dalje bude rano u penziji, ali razlika je ogromna. Dan više ne počinje naređenjem, već prirodnim buđenjem. Ili navijamo budilnik, ali da bismo na vreme uradili ono što nas čini srećnim. Na primer, nahranimo kućne ljubimce i domaće životinje, zalijemo cveće i baštu pre nego što sunce izađe.

Spori smo jer nam se tako sviđa

Dok radimo, sve mora biti brzo, kratko, efikasno: ručak, razgovor, odmor, odlazak kod lekara, pa čak i slobodno vreme koristimo da malo napunimo baterije kako bismo mogli još više da radimo. Penzionisanje nam vraća pravo da usporimo.

Šetnja može trajati duže nego što smo planirali. Razgovor sa komšijom ne mora biti prekinut pogledom na sat. Možemo da čitamo, kuvamo, baštujemo ili popravljamo nešto po kući, a da ne osećamo da bi trebalo da budemo negde drugde.

Više nam ne treba stres

Penzija ne briše sve brige. Zapravo, zdravlje, porodica, novac, birokratija i nepredviđeni troškovi su i dalje na našem dnevnom redu. Ali poseban oblik pritiska nestaje: stres na radnom mestu.

Nema više kancelarijske politike, hitnih imejlova, zahteva nadređenih, promena smena i stalne budnosti. Tek tada mnogi shvate koliko dugo žive pod napetošću.

Zdravlje je najvažnije

Dok radimo, često pokušavamo da zdravlje uguramo u kategoriju „ako možemo“. Kratka šetnja ako možemo, pregled kada nam je zaista potreban, vežbanje ako nismo previše umorni. U penziji zdravlje može postati centralni deo svakodnevnog života.

Ne preterujte i ne postanite rob obaveza svog novog posla. Redovno hodanje, lagana vežba, plivanje, baštovanstvo ili vožnja bicikla mogu biti dovoljni da svom telu pružite pažnju koju čeka godinama.

Biramo sa kim se družimo

Na poslu ne biramo uvek ljude sa kojima provodimo vreme. Neki nam postanu dragi, ali neki nas iscrpljuju. U penziji se krug ljudi može prirodnije rasporediti.

Više vremena ostaje za porodicu, prijatelje, komšije, udruženja, horove, planinarske klubove ili ljude sa kojima delimo interesovanja. Jedna od sloboda odraslog doba je da moramo da trpimo odnose koji nas sve manje i manje iscrpljuju.

Radimo, ali pod svojim uslovima

Penzija ne znači da osoba nikada više ništa ne radi. Mnogi tada pronalaze posao, hobi ili angažman koji im donosi smisao.

Neki pišu, neki volontiraju, neki brinu o unucima, rade u bašti ili povremeno rade ono što znaju i vole. Razlika je u tome što takav posao ne mora da nosi teret karijere, dokazivanja, vrednovanja sebe i straha od otkaza. Ono što ostaje je najbolje: korisnost i osećaj doprinosa.

Svaki dan je kao nedelja

Posebno je zadovoljavajuće završiti stvari dok je većina ljudi na poslu. Kupovina utorkom ujutru, šetnja sredom ujutru, kafa bez gužve, putovanje van sezone. Vikend više nije jedino mesto za život.

Mnogi penzioneri vremenom počinju da izbegavaju subotnju gužvu jer više ne moraju sve da rade u isto vreme kao i svi ostali.

Odeća je udobnija

Odrekli smo se uniforme, kravate, neudobnih kancelarijskih cipela, ne poštujemo pravila, nemamo svakodnevnu šminku, nemamo redovno brijanje.

Udobne cipele, meka odeća, trenerka za šetnju, slojevita odeća za baštu. Nakon decenija prilagođavanja drugima, lepo je ne izvinjavati se zbog sopstvene udobnosti.

Tri slova - najveća radost

Najveća radost penzionisanja može biti mir. Osećaj da ne moramo stalno da jurimo za više posla, više statusa, više dokazivanja sebe i više tuđih hitnih potreba.

Da, mnogi ljudi u penziji jedva sastavljaju kraj s krajem. Možda zbog njih ovaj tekst ne deluje pravedno. Ali za ljude koji uspevaju da zadovolje svoje osnovne potrebe, penzionisanje može značiti preko potreban mir. A mir je prvi komšija sreće.

(Poslovni.hr)