Penzija mu je trajala samo 11 dana: Sada radi tri dana nedeljno i dugo putuje

Džordž Krabtri iz Sijetla otišao je u penziju samo nekoliko dana pre 65. rođendana, nakon četiri decenije provedene u štamparskoj industriji. Međutim, penzionerski život trajao mu je manje od dve nedelje. Nekadašnji poslodavac pozvao ga je da se vrati, ali pod uslovima koje je mogao sam da odredi.

Krabtri danas ima 65 godina, radi tri dana nedeljno, volontira u botaničkoj bašti i sa suprugom odlazi na produžena putovanja. Svoj novi način života naziva „mekom penzijom“, piše Business Insider.

Porodični gubici promenili su njegovu odluku

Krabtri je 31. oktobra 2025. godine završio radni odnos u kompaniji u kojoj je proveo deset godina. Razmišljao je da nastavi da radi do zvanične starosne granice za penzionisanje od 67 godina, ali su ga nedavni smrtni slučajevi u porodici naveli da promeni odluku.

- Pitao sam se šta čekam. Moja supruga i ja trebalo bi da stvorimo još zajedničkih uspomena pre nego što bude prekasno - ispričao je Krabtri.

Pre konačne odluke razgovarali su sa finansijskim savetnicima, koji su procenili da mogu bezbedno da se penzionišu. Kako kaže, povoljan rezultat pojedinih ulaganja pomogao mu je da stekne dovoljnu finansijsku sigurnost.

Više nije želeo da rukovodi desetinama zaposlenih

Tri godine pre odlaska u penziju zatražio je da radi skraćeno jer više nije želeo odgovornost koju je nosilo upravljanje timom od čak 23 ljudi.

Poslodavac mu tada nije omogućio da radi manje dana, ali je prihvatio da njegove smene, koje su trajale po 11 ili 12 sati, budu skraćene na osam sati. Takođe mu je omogućeno da napusti rukovodeću poziciju i izabere deo proizvodnje u kojem želi da radi.

- Bilo je lepo jer sam se godinama žrtvovao za kompaniju, a ona mi je uzvratila tako što je vodila računa o meni - rekao je.

Ipak, tokom jeseni 2025. godine shvatio je da je vreme da se potpuno povuče. Posle 40 godina u struci, želeo je novi početak.

U penziji je izdržao samo 11 dana

Jedna od njegovih glavnih želja bila je da ostane fizički i društveno aktivan. Pošto strastveno voli baštovanstvo, prijavio se za volontiranje u Botaničkoj bašti Belvju.

Prvi dan volontiranja bio mu je 2. novembra i, kako kaže, odmah je uživao u poslu i druženju sa ostalim volonterima.

Samo 11 dana nakon odlaska u penziju pozvao ga je bivši šef. Jedan zaposleni otišao je na bolovanje, dok je drugi iznenada dao otkaz, pa se kompanija suočila sa ozbiljnim problemom u proizvodnji.

Krabtriju je bilo potrebno svega nekoliko sati da prihvati ponudu.

- Voleo sam svoje kolege i želeo sam da im smanjim pritisak. Pošto sam u penziji bio manje od dve nedelje, još nisam stigao da se naviknem na potpuno drugačiji život - objasnio je.

Sada sam bira kada i koliko radi

Supruga, koja se osam godina ranije penzionisala sa posla bariste, podržala je njegov povratak. Iako mogu normalno da žive i bez njegove plate, Krabtri kaže da čovek počinje drugačije da razmišlja kada redovna zarada prestane da stiže.

Planira da sačeka do 70. godine pre nego što počne da koristi američku socijalnu penziju.

Ponuda bivšeg poslodavca bila je posebno privlačna zato što je mogao gotovo samostalno da odlučuje koliko će i kada raditi. Dogovorili su se da dolazi ponedeljkom, sredom i petkom, najčešće od šest ujutru do 14.30. Povremeno ostaje duže, a iz kompanije mu šalju poruku kada im je potrebna dodatna pomoć.

„Oni imaju korist od mog iskustva i posvećenosti, a moj mozak nastavlja da funkcioniše. Posebno uživam u razgovorima sa kolegama“, kaže Krabtri.

Tri dana radi, dva dana volontira

Krabtri smatra da je „meka penzija“ značajno poboljšala njegovo fizičko i emocionalno stanje. Tri puta nedeljno odlazi u teretanu, šeta na traci i radi vežbe istezanja.

Utorkom i četvrtkom ujutru volontira u botaničkoj bašti, gde čupa korov, prenosi drvenu građu i uređuje staze. Posebno ga raduje što neprestano uči nešto novo.

Volonteri su, između ostalog, postavljali kamenje duž staza prema preciznim pravilima kako bi one bile pristupačne osobama koje koriste invalidska kolica.

„Nikada ne bih razmišljao o tome da kamenje mora da bude određene veličine i postavljeno pod određenim uglom. Stalno učim“, ispričao je.

Produžena putovanja postala su deo penzije

Jedna od najvećih prednosti ovakvog načina života jeste mogućnost da sa suprugom odlazi na duža putovanja.

U martu su posetili Kinu, obišli Šangaj i putovali brzim vozovima. Za novembar planiraju putovanje u Nevadu i posetu stenovitim predelima u Dolini Antilopa, a razmišljaju i o povratku u Kinu tokom proslave Lunarne nove godine.

Krabtri još ne zna koliko će dugo nastaviti da radi po ovom modelu, ali ga preporučuje svima kojima bi mogao da odgovara.

„Videćemo koliko će moja meka penzija trajati. U međuvremenu je preporučujem svakome ko smatra da bi takav način života mogao da mu odgovara“, zaključio je.