Ističe da i dalje postoji mnogo besplatnih i pristupačnih usluga na Braču, kao što su tuševi, voda i mnoge prirodne lepote
Vušković naglašava da su više cene vezane za rast potražnje i troškove, te da nostalgični pogled na prošlost nije održiv ekonomski model
Nemački profesor Kristof Ph. Šlisman kritički se osvrnuo na dešavanja u hrvatskom turizmu, navodeći iskustva koja je doživeo tokom svojih 18 godina letovanja na Braču. Na njegove tvrdnje odgovorio je ekonomista Petar Vušković, koji je i sam sa Brača.
Christoph Ph. Schließmann, nemački profesor, već 18 godina dolazi na letovanje na Brač. Tamo je kupio i kuću. Međutim, promene koje je vremenom doživeo boraveći na tom dalmatinskom ostrvu navele su ga da napiše pismo.
Njegovo pismo preneo je portal Kroatien Nachrichten, a potom i svi domaći mediji. Šlisman u pismu na različitim primerima ističe da problem nisu samo visoke cene u ugostiteljstvu, što je omiljena tema svakog leta, već sve prisutniji osećaj da se odnos domaćina prema dugogodišnjim gostima sve više svodi samo na to koliko će gosti potrošiti novca.
Osnovni mehanizmi tržišta
Na njegove navode, takođe podužim pismom, reagovao je i ekonomski analitičar Petar Vušković. Osim sa profesionalne strane, on je pismo nemačkog stručnjaka doživeo i lično, jer je i sam poreklom sa Brača. Zbog toga je osetio potrebu da se obrati Šlismanu i iznese svoje viđenje svega što se dešava na Braču.
„Koliko sam razumeo, Vi ste stručnjak za strateško upravljanje u ekonomiji, pa verujem da ćete razumeti i moj pogled na promene koje su se dogodile na Braču i u Hrvatskoj. Razumem Vaš nostalgičan pogled na nekadašnji način života na našim ostrvima. Nekada su određeni resursi i usluge zaista bili jeftiniji i dostupniji. Međutim, Hrvatska je u međuvremenu prošla, a i dalje prolazi kroz veliku ekonomsku i društvenu transformaciju. Upravo zato neke pojave koje u svom osvrtu posmatrate kroz prizmu nekadašnjeg načina života treba posmatrati i kroz prizmu današnje tržišne ekonomije“, poručio je Vušković Šlismanu.
Potom se osvrnuo na kritiku Nemca o vezovima, koje ove godine nije uspeo da dobije.
„Ako je potražnja za vezovima danas višestruko veća nego ranije, a njihov broj je ograničen, sasvim je prirodno da njihova cena raste i da ih je potrebno ranije rezervisati. To nije hrvatska posebnost, već osnovni mehanizam tržišta. Kada je potražnja veća od ponude, cena raste“, objasnio mu je Vušković.
Treba li tuširanje da bude besplatno?
Pritom ga je iznenadilo što Šlisman smatra da bi tuševi trebalo da budu besplatni, jer „voda košta. Koštaju vodovodne cevi, pumpe, održavanje sistema, odvodnja i cela komunalna infrastruktura koja omogućava da se Vi na ostrvu možete slobodno istuširati. Ako tu uslugu ne plaća korisnik, onda neko drugi mora da je plati. A na ostrvu to vrlo često plaćamo mi – ostrvljani“, upozorio ga je i nastavio:
„Kada govorimo o plaćanju, upravo tu dolazimo do zanimljivih poređenja sa Frankfurtom. U Frankfurtu se javni toalet plaća. Na Braču to nije slučaj. U mnogim restoranima u Nemačkoj vrlo često ćete platiti i kuver, dok to u bračkim konobama u kojima jedete nije praksa. Na Braču možete otići u brojne prelepe uvale i na plaže bez ulaznice. Možete otići na Vidovu goru, gde se nalazi jedan od najlepših vidikovaca, bez plaćanja ulaznice za pristup – za razliku od brojnih turističkih i prirodnih atrakcija u Nemačkoj i drugde u Evropi.
Na Braču, ako ožednite, ne morate nužno da kupujete ni vodu. Voda iz česme je dostupna i dobra, pa je izbor na Vama. To nije čest slučaj na uporedivim mediteranskim ostrvima, pa ni u nekim gradovima južne Evrope. Dakle, kada upoređujemo cene i dostupnost pojedinih usluga, nije korektno izdvojiti samo ono što je na Braču danas skuplje nego nekada, a zanemariti sve ono što je i dalje besplatno ili znatno dostupnije nego na mnogim drugim evropskim destinacijama“, naglasio je hrvatski ekonomista.
Nije presudna cena, već kvalitet
Upozorio ga je da je sam istakao da nije presudna cena, već kvalitet.
„Kada gost ruča na Braču u konobi, na terasi, uz more, na čistom vazduhu, sa pogledom na Jadran i u ambijentu koji mu pruža iskustvo koje ne može da dobije u Frankfurtu, tada ne plaća samo hranu. Plaća lokaciju, ambijent, atmosferu i iskustvo. To je takođe tržišna vrednost.
Brač više nije Brač od pre 20 godina, kao što ni Hrvatska više nije Hrvatska iz vremena socijalističke privrede.
Ne možemo istovremeno želeti veće plate, viši standard, razvijen turizam, bolju infrastrukturu, kvalitetnije usluge, veća ulaganja i veću kupovnu moć, a očekivati da cene ostanu na nivou nekog prošlog vremena. Neke cene možda jesu naduvane, ali ih ipak tržište plaća. To je suština tržišne ekonomije“, poručio je Vušković.
Nostalgija nije ekonomski model
Dodao je da ljudi mogu da žale za vremenom kada je život bio jednostavniji, a neke stvari jeftinije. Iako razume tu nostalgiju, Vušković ističe da nostalgija nije ekonomski model.
„Dakle, nemojmo od Brača stvarati mesto u kojem se baš sve naplaćuje. Ali isto tako, ne možete očekivati da nešto što do tada niste plaćali u budućnosti zauvek ostane besplatno. Tu ste licemerni, jer ste se naučili dobro da zarađujete u Frankfurtu, a ’jeftinije da trošite’ u Hrvatskoj. Naš standard se polako izjednačava sa evropskim prosekom. Hrvatska je treća na svetu po rastu bogatstva, odnosno vrednosti imovine, u poslednjih pet godina. Dakle, stvari se menjaju u našu korist, iako još ima mnogo izazova. Prihvatite to. Ekonomski rast omogućio je i veću cenu rada iste te čistačice koju pominjete. Ukoliko je u Frankfurtu plaćate 20–30 evra po satu, verujem da Vam neće biti problem da isto toliko plaćate i u Hrvatskoj“, istakao je Vušković i na kraju ipak nemačkom profesoru poslao pomirljivu poruku.
Mnogo toga je i dalje besplatno
„I za kraj, da Vas potpuno ne rastužim – na Braču još uvek postoji mnogo toga što je besplatno. U mnogim mestima na ostrvu tuševi su i dalje besplatni, na primer u Sutivanu. U Postirima je parking besplatan.
A ako Vas ipak uhvati nostalgija za starim Bračem, postoji nešto što Vam mogu obećati: pesma sa prijateljima u konobi ne košta ništa. I verujem da će tako zauvek ostati besplatna.
Uživajte u Braču, njegovim uvalama, plažama, konobama, ljudima i – pre svega – pesmi sa prijateljima. Lepo Vas pozdravljam sa Brača“, zaključio je svoje pismo ekonomista Petar Vušković.
(Tportal)
