Slični trendovi primećeni su i na tržištima Japana i Evrope, gde su prinosi na državne obveznice dostigli rekordne nivoe od više godina
Rastu prinosa doprinosi i povećano zaduživanje država i kompanija, posebno zbog izgradnje data centara za veštačku inteligenciju
Investitore zabrinjavaju i rizici od inflacije, posebno u uslovima de fakto blokade strateškog Ormuskog moreuza i zastoja u pregovorima o okončanju američko-iranskog sukoba.
Prinosi na američke tridesetogodišnje obveznice skočili su u utorak na najviši nivo od 2007. godine, jer su zastoj u pregovorima i strahovanja od eskalacije američko-iranskog rata podigli cenu nafte iznad 90 dolara po barelu, pojačavajući strah od inflacije i uzdrmavajući tržišta.
Zabrinutost zbog fiskalne potrošnje i povećanog izdavanja duga takođe opterećuje tržišta obveznica, izvestio je Rojters, čak i nakon što su relativno povoljni američki ekonomski pokazatelji u prethodnom periodu naveli trgovce da smanje prognoze o podizanju američkih kamatnih stopa.
Prinos na referentne američke desetogodišnje obveznice porastao je za 1,7 baznih poena, na 4,739 odsto. Prinos na tridesetogodišnje obveznice skočio je na 5,327 odsto, dostigavši najviši nivo u 19 godina.
Rasprodaja obveznica proširila se i na Japan i Evropu, pri čemu je prinos na referentne japanske desetogodišnje obveznice dostigao najviši nivo u 30 godina.
Nemačke i francuske obveznice pale su u utorak za 0,2 odsto. Prinos na nemačke desetogodišnje obveznice u ponedeljak je dostigao najviši nivo od maja 2011. godine, dok je prinos na francuske desetogodišnje obveznice porastao na najviši nivo u 17 godina.
Rastu prinosa na državni dug doprinela je činjenica da se države za kapital takmiče sa kompanijama koje grade velike data centre za veštačku inteligenciju, ali i sve veći američki budžetski deficit i činjenica da guverner američke centralne banke (Fed) Kevin Vorš više ne iznosi sasvim otvoreno svoj stav o monetarnoj politici, rekao je za Rojters stručnjak singapurske investicione banke OCBC Vasu Menon.
„Rast prinosa na dugoročne američke obveznice predstavlja rizik koji investitori ubuduće moraju da imaju na umu... Ulagači u obveznice tim rizikom najbolje mogu da upravljaju ako se više okrenu kratkoročnijim obveznicama“, rekao je Menon.
Rast prinosa na državni dug najviše podstiče povećano zaduživanje kompanija koje grade velike data centre, koje se vremenski poklopilo sa snažnom državnom potrošnjom, rekli su za Rojters investitori, jer kupci traže veći prinos kako bi nastavili da kupuju obveznice koje preplavljuju tržišta.
Rast američkog duga
Investitore zabrinjavaju i rizici od inflacije, posebno u uslovima de fakto blokade strateškog Ormuskog moreuza i zastoja u pregovorima o okončanju američko-iranskog sukoba.
Iran je saopštio da će preći na „potpuno ofanzivni“ vojni položaj jer su diplomatski napori za potpuno okončanje rata došli do zastoja, rekao je za Rojters visoki iranski zvaničnik, nakon što je Vašington isključio produženje primirja dogovorenog u junu.
Najbolji kratkoročni i srednjoročni scenario i dalje je obustava energetskih tokova kroz Ormuski moreuz, izazvana time što obe strane polažu pravo na taj strateški plovni put, smatra Tjeri Vizman iz australijske investicione banke Macquarie Group.
„Najgori scenario je ponovno pokretanje fizičkih napada na najmanju provokaciju“, rekao je Vizman.
Nedavno su na dve aukcije američkih desetogodišnjih obveznica ostvarile prinos od 4,683 odsto, najviši u 19 godina, dok su tridesetogodišnje obveznice dostigle prinos od 5,216 odsto, najviši u 25 godina.
Tokom većeg dela prethodnih 15 godina investitori su poslovali na tržištu na kojem su kamatne stope bile stabilne ili su smanjivane, što je kontinuirano podržavalo više cene akcija, rekao je glavni tržišni strateg američke finansijske kompanije Ameriprajz Fajnenšal Entoni Saglimbene.
„Međutim, prošlonedeljne rasprodaje američkih obveznica podsećaju nas da se uslovi menjaju“, rekao je stručnjak.
„Kada je reč o dugoročnijim američkim obveznicama, investitori sve više uzimaju u obzir i zabrinjava ih rast vrednosti američkog duga i nedostatak fiskalne discipline“, istakao je Saglimbene.
