Mnogi evropski domovi projektovani su za zadržavanje toplote, a ugradnja klima-uređaja u starije i istorijske zgrade je složena i skupa
Domaćinstva sa nižim prihodima najviše osećaju posledice, jer su troškovi hlađenja visoki i mnogi građani ne mogu sebi to da priušte
Godinama su stanovnici Sjedinjenih Američkih Država, Australije i Japana letnje vrućine podnosili uz pomoć klima-uređaja, dok je u velikom delu Evrope bilo dovoljno spustiti roletne, uključiti ventilator i rashladiti se hladnom vodom. Razlika je i danas velika. Oko 90 odsto američkih domaćinstava ima klima-uređaj, dok ih u Evropi poseduje tek oko 20 odsto. Situacija ipak nije ista u svim državama. U Španiji klima uređaj ima približno polovina domaćinstava, dok je u Nemačkoj taj udeo tek oko šest odsto.
Sve do pre nekoliko godina klima-uređaj u mnogim evropskim zemljama nije se smatrao neophodnim. Međutim, klimatske promene značajno menjaju sliku evropskih leta.
Ekstremni toplotni talasi postaju sve češći, traju duže i predstavljaju ozbiljan rizik za zdravlje ljudi, infrastrukturu i životnu sredinu. Analize evropskih klimatskih stručnjaka pokazuju da su temperature tokom juna 2026. bile između dva i četiri Celzijusova stepena više nego što bi bile u uporedivim vremenskim uslovima krajem prošlog veka, piše DW. Takav razvoj događaja doveo je do naglog rasta potražnje za sistemima za hlađenje.
Luksuz, a ne potreba
Potražnja za klima-uređajima u Nemačkoj između 2019. i 2024. godine porasla je čak 75 odsto, a proizvođači sistema za grejanje i hlađenje beleže kontinuirani rast prodaje širom Evrope. Ipak, stručnjaci upozoravaju da se klima-uređaji na evropskom kontinentu još uvek često doživljavaju kao luksuz, a ne kao potreba. To je posebno zabrinjavajuće jer ekstremne vrućine svake godine uzrokuju desetine hiljada smrti širom Evrope.
Veliki broj evropskih domova projektovan je tako da tokom zime zadržava toplotu, a ne da leti ostane prijatno rashlađen. Stanovnici zato najčešće koriste roletne, tende, bolju izolaciju ili ventilatore, ali sve više njih razmišlja i o ugradnji klima-uređaja. Stručnjaci procenjuju da period niske zastupljenosti ovih uređaja u Evropi polako završava.
Ugradnja klima-uređaja u starije zgrade često nije jednostavna. Dok se novi sistemi lako ugrađuju u novogradnju, stariji objekti zahtevaju dodatne građevinske radove. Poseban problem predstavljaju istorijska gradska jezgra, gde postoje stroga pravila o izmenama fasada. Ni podstanari nisu u povoljnom položaju. U mnogim državama stanari ne mogu samostalno postaviti spoljne jedinice ili ne žele ulagati velika sredstva u nekretninu koja nije njihovo vlasništvo.
Domaćinstva sa nižim prihodima će najteže podneti posledice klimatskih promena
Rast cena električne energije takođe utiče na odluku građana. Prema istraživanjima sprovedenim na nivou Evropske unije, čak 38 odsto ispitanika smatra da ne može sebi priuštiti dovoljno rashladiti svoj dom tokom leta. Stručnjaci upozoravaju da će upravo domaćinstva sa nižim prihodima najteže podneti posledice klimatskih promena jer hlađenje doma postepeno postaje jednako važno kao i grejanje tokom zime.
Iako pomažu ljudima tokom ekstremnih vrućina, klima uređaji imaju i svoju cenu za životnu sredinu. Hlađenje zgrada danas čini oko deset odsto ukupne svetske potrošnje električne energije. Pošto se značajan deo električne energije još uvek proizvodi iz fosilnih goriva, povećana upotreba klima-uređaja dodatno doprinosi emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Osim toga, brojna istraživanja pokazuju da klime mogu dodatno povećati temperaturu vazduha u gradovima, stvarajući začarani krug u kojem veće vrućine uzrokuju još veću potrebu za hlađenjem.
Stručnjaci smatraju da budućnost nije isključivo u većem broju klima-uređaja. Nove zgrade mogu se projektovati tako da prirodno ostaju hladnije zahvaljujući boljoj ventilaciji, kvalitetnoj izolaciji, spoljnim senilima, tendama i materijalima koji manje zadržavaju toplotu.
Sve više pažnje privlače i toplotne pumpe koje mogu služiti za grejanje i hlađenje, kao i ozelenjavanje gradova, sadnja drveća, vodene površine i javni rashladni centri. U pojedinim evropskim gradovima, poput Pariza, Stokholma i Kopenhagena, razvijaju se sistemi centralnog hlađenja koji jednom mrežom snabdevaju više zgrada rashlađenom vodom.
Pametni klima-uređaji
Razvoj veštačke inteligencije takođe donosi napredak. Novi pametni klima-uređaji uz pomoć senzora mogu smanjiti potrošnju energije i do 40 odsto, čime se istovremeno smanjuju troškovi i negativan uticaj na životnu sredinu.
Kako klimatske promene postaju sve izraženije, stručnjaci upozoravaju da će efikasno hlađenje domova uskoro postati jednako važno za javno zdravlje kao što je danas grejanje tokom zimskih meseci.
(Izvor: Dojče Vele)
