Ekstremno visoke temperature i dugotrajna suša već imaju ozbiljne posledice na prinose srpske poljoprivrede, posebno pšenice
Stručnjaci upozoravaju da su prinosi pšenice ove godine niži od prošlogodišnjih i da su klimatske promene ključni razlog lošijeg roda
Ekstremno visoke temperature i dugotrajna suša već ostavljaju ozbiljne posledice na srpsku poljoprivredu. Dok je žetva pšenice pri kraju, prvi rezultati pokazuju slabije prinose nego prošle godine, a stručnjaci upozoravaju da će bez ozbiljnih ulaganja u sisteme za navodnjavanje klimatske promene iz godine u godinu donositi sve veće gubitke.
Agroekonomista prof. dr Miladin Ševarlić i poljoprivrednik Goran Eror ocenili su za "Blic TV "da ovogodišnja proizvodnja već trpi posledice istorijskog toplotnog talasa, dok će konačni efekti biti vidljivi tek nakon žetve kukuruza i drugih prolećnih kultura.
Pšenica podbacila, računica sve lošija
Prema rečima Gorana Erora, ovogodišnja žetva počela je ranije nego što pamti, upravo zbog izrazito nepovoljnih vremenskih uslova.
Kako je objasnio, gotovo mesec dana bez padavina tokom ključne faze razvoja biljke direktno je uticalo na prinos.
Na mnogim parcelama prinos nije dostigao sedam tona po hektaru, što je, prema njegovim rečima, minimum potreban da bi proizvođači pokrili troškove proizvodnje po sadašnjoj otkupnoj ceni od oko 19 dinara po kilogramu.
Prošle godine mnogi proizvođači ostvarivali su između osam i po i devet i po tona po hektaru, što jasno pokazuje koliko su klimatski uslovi uticali na ovogodišnji rod.
Navodnjavanje ostaje najveći problem
Profesor Miladin Ševarlić smatra da je najveći sistemski problem zapostavljena vodoprivreda.
Kako je naveo, Srbiji nedostaju akumulacije vode, mini brane i razvijeni sistemi za navodnjavanje koji bi omogućili stabilniju proizvodnju tokom sušnih perioda.
Posebno je ukazao da u velikom delu Srbije nema podsticaja za bušenje bunara, dok pojedine zemlje poput Grčke upravo zahvaljujući razvijenom sistemu navodnjavanja ostvaruju znatno više prinose pšenice.
Prema njegovoj oceni, bez dugoročne strategije razvoja vodoprivrede neće biti moguće ublažiti posledice klimatskih promena.
Stočari traže sistemska rešenja
Govoreći o stočarstvu, Eror ocenjuje da država poslednjih godina izdvaja značajna sredstva kroz subvencije, ali upozorava da sama finansijska pomoć nije dovoljna.
Kako kaže, najveći problem ostaje visoka cena teladi, skupa proizvodnja i neizvesnost na tržištu, zbog čega subvencije često predstavljaju jedini deo zarade koji proizvođačima ostaje.
Istovremeno smatra da su kontrole trošenja državnih podsticaja dobar potez, ali da su sektoru agrara potrebna dugoročna i sistemska rešenja, a ne samo jednokratna pomoć.
Da li će hrana poskupeti?
Iako je još rano govoriti o konačnim posledicama ovogodišnje suše, stručnjaci upozoravaju da bi slabiji prinosi pojedinih kultura mogli da utiču na tržište hrane tokom jeseni.
Eror navodi da suncokret za sada dobro podnosi visoke temperature, dok je za kukuruz još rano davati konačne procene prinosa.
Ševarlić upozorava da domaći proizvođači teško mogu da opstanu sa sadašnjim otkupnim cenama, ocenjujući da je odnos između cena poljoprivrednih proizvoda i troškova proizvodnje postao neodrživ.
Budućnost je u navodnjavanju, udruživanju i novim tehnologijama
Sagovornici smatraju da će se srpska poljoprivreda morati prilagoditi novim klimatskim uslovima.
To, kako navode, podrazumeva razvoj sistema za navodnjavanje, udruživanje proizvođača, promenu setvene strukture, veću primenu precizne poljoprivrede, dronova i veštačke inteligencije, ali i dugoročnu strategiju države koja će omogućiti održiviju proizvodnju hrane.
"Ovakve suše neće biti izuzetak, već nova realnost, zbog čega se cela poljoprivreda mora prilagoditi klimatskim promenama", poručuju sagovornici.
