Klimatske promene predstavljaju ozbiljan ekonomski i razvojni izazov za Zapadni Balkan, posebno za poljoprivredu
Zelena tranzicija se vidi kao ključna prilika za modernizaciju privrede i unapređenje konkurentnosti regiona
Zapadni Balkan se nalazi na prekretnici gde klimatske promene više nisu samo ekološki izazov, već suštinsko pitanje ekonomskog opstanka i budućeg razvoja celog regiona. Dok se poljoprivreda bori sa sušama i niskom produktivnošću, dr Drini Imami, ugledni ekonomista sa Poljoprivrednog univerziteta u Tirani u intervjuu za "Blic Biznis", ističe da zelena tranzicija nosi „džoker“ kartu za modernizaciju privrede.
Kroz regionalnu saradnju naučne elite iz Beograda, Tirane, Novog Sada i Skoplja, kreiraju se rešenja koja bi mogla da transformišu ranjiva porodična gazdinstva u konkurentne igrače na evropskom tržištu, pretvarajući ekološke rizike u stabilan ekonomski rast
Vaša nedavna konferencijska sesija bila je posvećena klimatskim promenama i zelenoj ekonomiji. Šta vidite kao najveći izazov, a šta kao najveću priliku za zemlje Zapadnog Balkana u ovom procesu tranzicije?
- Najveći izazov je činjenica da zemlje Zapadnog Balkana moraju da se suoče sa klimatskim promenama, dok istovremeno rešavaju dugotrajne strukturne probleme kao što su niska produktivnost, usitnjena poljoprivredna gazdinstva, depopulacija i ograničeni finansijski resursi.
Najveća prilika leži u tome što zelena tranzicija može postati pokretač modernizacije. Ulaganja u održivu poljoprivredu, obnovljive izvore energije i ruralni razvoj mogu istovremeno unaprediti konkurentnost, otpornost i rezultate u oblasti zaštite životne sredine.
Kao predstavnik Poljoprivrednog univerziteta u Tirani, kako ocenjujete uticaj klimatskih promena na poljoprivredni sektor u našem regionu i da li su tokom sesije predstavljena neka konkretna rešenja za ovaj problem?
- Klimatske promene već utiču na poljoprivredu kroz učestalije suše, ekstremne vremenske prilike i povećane rizike u proizvodnji. Mala porodična gazdinstva, koja dominiraju regionom, posebno su ranjiva.
Tokom sesije razmatrano je više praktičnih rešenja, uključujući jačanje poljoprivrednih savetodavnih službi, promocija klimatski pametnih poljoprivrednih praksi i razvoj politika prilagođavanja zasnovanih na dokazima i podacima.
Vaša sesija okupila je stručnjake iz Skoplja, Novog Sada, Tirane i Beograda. Koliko je važna ovakva regionalna akademska saradnja u rešavanju ekoloških izazova koji ne poznaju nacionalne granice?
- Regionalna saradnja je od suštinskog značaja jer klimatske promene ne poznaju državne granice. Zemlje Zapadnog Balkana suočavaju se sa mnogim sličnim izazovima i mogu imati značajne koristi od razmene iskustava, rezultata istraživanja i naučenih lekcija u kreiranju politika.
Zajednička istraživanja i prekogranične inicijative mogu doprineti razvoju efikasnijih i bolje koordinisanih odgovora na zajedničke ekološke probleme.
Kao član Savetodavnog odbora Konferencije, koji je bio ključni argument da zelena ekonomija postane jedan od centralnih stubova Treće BAAE konferencije?
- Zelena ekonomija nije samo pitanje zaštite životne sredine, već i pitanje razvoja.
Ona je takođe od velikog značaja u kontekstu evropskih integracija, koje predstavljaju jedan od ključnih strateških ciljeva zemalja Zapadnog Balkana.
Koje su praktične i primenjive korake panelisti predložili kako bi se osiguralo da ekonomski rast na Zapadnom Balkanu bude usklađen sa zaštitom životne sredine i principima održivosti?
- Panelisti su istakli potrebu za ciljanim ulaganjima u prilagođavanje klimatskim promenama, jačanjem poljoprivrednih savetodavnih službi, unapređenjem prikupljanja i razmene podataka, kao i podrškom klimatski pametnim inovacijama.
Naglašeno je da ciljeve zaštite životne sredine i ekonomskog razvoja treba ostvarivati istovremeno, a ne posmatrati ih kao međusobno suprotstavljene.
Kako istraživanja predstavljena na ovoj konferenciji mogu prevazići okvire akademske zajednice i biti primenjena u praksi? Konkretno, na koji način mogu pomoći vladama zemalja Zapadnog Balkana da donose bolje informisane odluke u vezi sa politikama klimatskih promena?
- Istraživači imaju važnu ulogu u prenošenju naučnih saznanja u praktične preporuke namenjene donosiocima odluka i stručnjacima iz prakse.
Naučna istraživanja mogu obezbediti dokaze neophodne za kreiranje efikasnijih i preciznije usmerenih politika.
Na primer, studije o klimatskoj ranjivosti i kapacitetima za prilagođavanje mogu pomoći vladama da identifikuju prioritete i efikasnije raspoređuju raspoložive resurse.
