PVC je danas toliko prisutan u našim domovima da ga često više i ne primećujemo: prozori i vrata od PVC-a su česti u novogradnji i renovacijama, frižideri i veš mašine često imaju bela ili siva plastična kućišta, kuhinjski uređaji i mali aparati oslanjaju se na plastiku kao osnovni materijal, a čak i nameštaj sve češće kombinuje drvo ili metal sa PVC elementima. Razlog za toliku sveprisutnost plastike je vrlo logičan: jeftina je, lagana i dovoljno izdržljiva da izdrži tempo svakodnevnog života.
Ipak, s vremenom te bele površine, koje su na početku izgledale čisto i sveže, postepeno počinju da menjaju boju: na njima se pojavljuje blago žućkasta nijansa, ponekad ravnomerna, a ponekad neujednačena. Kod nekih aparata to se vidi na ivicama i tasterima, kod stolarije na površinama koje su najizloženije svetlu, a kod manjih plastičnih delova često izgleda kao da su jednostavno izgubili bitku sa godinama korišćenja.
Ta promena je veoma vidljiva i na klima-uređajima, koji su u ovom delu godine u mnogim domaćinstvima u neplaniranoj, ali konstantnoj upotrebi zbog naglih i neočekivanih toplotnih talasa. Naime, kako su temperature iznenada porasle, mnogi su ih uključili ranije nego što su to inače planirali, često bez prethodnog „sezonskog” čišćenja.
Zašto nastaju žute mrlje
Ako se pitate zašto uopšte nastaju te žute mrlje, odgovor leži u kombinaciji nekoliko faktora. Najveći krivac je izloženost UV zračenju, dakle sunčeva svetlost koja tokom godina razgrađuje stabilizatore u plastici i menja njenu strukturu. Uz to dolazi i oksidacija, prirodni proces u kojem materijal reaguje sa vazduhom, vlagom i toplotom, što dodatno ubrzava promene boje.
U domaćinstvu koje živi punim tempom, tu je i svakodnevna upotreba. Toplota iz kuhinje, para iz kupatila, masnoće u vazduhu, pa čak i sredstva za čišćenje koja nisu uvek blaga prema plastici, s vremenom ostavljaju trag. I duvan u zatvorenom prostoru ostavlja vrlo specifičan sloj mikroskopskih čestica – nikotin, katran i razne smolaste materije koje se tokom vremena talože na svim površinama. PVC je tu posebno „zahvalna” podloga jer je gladak, blago elektrostatičan i ne upija prljavštinu kao, na primer, drvo, već je zadržava na površini.
PVC „ne stari” naglo, već polako, sve dok odjednom ta žuta nijansa ne postane očigledna ukućanima, ali i njihovim gostima.
Sastojak koji već imate kod kuće
Ipak, postoji rešenje. Prema stručnom vodiču ShunPoly, za uklanjanje žutila sa plastike često se koristi vodonik-peroksid koji mnogi već imaju kod kuće.
Postupak je relativno jednostavan: čista krpa ili sunđer natopi se rastvorom vodonik-peroksida u koncentraciji od oko 3 procenta, koji deluje kao blagi oksidans i pomaže razgradnju spojeva odgovornih za promenu boje. Zatim se nanosi na požutele plastične površine, poput PVC kućišta ili kućnih aparata, i ostavlja da deluje određeno vreme kako bi aktivni sastojci mogli da reaguju sa površinskim slojem plastike. Nakon toga se sve prebriše vlažnom krpom i ostavi da se osuši na vazduhu.
Po potrebi, postupak se može ponoviti, posebno u slučajevima izraženijeg žutila koje se razvijalo duže vreme.
(Izvor: Jutarnji.hr)
