POMOĆ ZA 3,5 MILIONA LJUDI Na koji način će se novac rasporediti? Profesor Mijušković odgovorio na ključnu dilemu (VIDEO)

Jednokratna pomoć za penzionere, podrška porodicama sa decom, borcima, niže cene pojedinih lekova i energetske olakšice deo su novog paketa mera vrednog više od 600 miliona evra koji bi trebalo da obuhvati više od tri i po miliona građana Srbije. Dok država poručuje da je cilj ublažavanje rasta troškova života i dodatno povećanje životnog standarda, među ekonomistima se otvorila rasprava o tome kako će ovakve mere uticati na javne finansije, inflaciju i privredni rast. Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Veljko Mijušković ocenjuje da pomoć ima i socijalnu i ekonomsku logiku, ali upozorava da njeni efekti zavise od toga kome je namenjena, koliko traje i kako se finansira.

Pre nego što je govorio o novom paketu pomoći, profesor Mijušković osvrnuo se na produženje licence američkog OFAK-a za NIS za još 30 dana, ocenivši da je takva odluka bila očekivana jer, kako kaže, produženja stižu onda kada postoje signali da pregovori napreduju. Istakao je da u ovom trenutku nema razloga za novu zabrinutost kada je reč o snabdevanju energentima, ali da pitanje vlasničke strukture kompanije i dalje ostaje otvoreno.

"Proces snabdevanja naftom više nije prekinut, nafta se snabdeva u kontinuitetu. Vi je prerađujete, skladišta su puna. U tom smislu gledano, problema nema. Međutim, ostaje otvoreno pitanje da se reši vlasnička struktura i da konačno se odgovori na date zahteve OFAK-a da bi taj deo sankcija bio skinut nad NIS-om", rekao je Mijušković tokom gostovanja u "Jutru na Blic".

Dodao je da desetogodišnja garancija za rad Rafinerije Pančevo jeste važna, ali da dugoročna energetska sigurnost Srbije ne može da zavisi samo od jednog rešenja, već od nastavka diverzifikacije izvora i pravaca snabdevanja.

"Ono što je važno, i to sam više puta istakao, znači da rešenje energetske krize u zemlji podrazumeva ne samo rešenje pitanja NIS-a, nego dalju energetsku diversifikaciju. To znači da ćete dalje tokove snabdevanja diversifikovati, ali i izvore snabdevanja."

"Morate da obratite pažnju na one koji su ekonomski najranjiviji"

Centralna tema razgovora bio je novi paket državne pomoći. Mijušković smatra da ga treba posmatrati kao nastavak ekonomskih mera koje država sprovodi tokom poslednjih godinu dana, pri čemu se, kako ocenjuje, sve više prelazi sa opštih na ciljane intervencije namenjene konkretnim društvenim grupama.

Podseća da su prethodno donošene mere za ograničavanje maloprodajnih marži, rešavanje problema kupovine prve nekretnine za mlade i pomoć građanima u nabavci ogreva, dok se sada pažnja usmerava na penzionere, socijalno ugrožene građane, porodice sa decom i korisnike terapija.

"Što se tiče ovih mera konkretnih koje se sada donose, one su prvenstveno vezane za tu socijalnu, ali imaju i svoju ekonomsku komponentu. Socijalna komponenta podrazumeva da zaista morate da obratite pažnju na one koji su ekonomski najranjiviji. Znači, ne daju se njima pare iz obesti, nego zato što je to njima neophodno."

Profesor ocenjuje da upravo način na koji su sredstva raspoređena predstavlja osnovnu razliku u odnosu na ranije pakete pomoći.

"Da ova mera nije populistička, govori podatak da se radi o ciljanoj meri. Nije data linearno svima, nego ste baš napravili skaliranje od onih najsiromašnijih preko onih koji su srednjeg sloja u smislu penzija, i onda na kraju onih koji imaju nešto više penzije. Svako od te tri kategorije dobiće ono što je proračunato, neki recipročni deo koji može da se da."

Prema njegovim rečima, država na ovaj način pokušava da pomoć usmeri tamo gde će imati najveći efekat, odnosno kod građana koji najveći deo svojih prihoda troše na osnovne životne potrebe.

Da li će država zbog ovih mera morati dodatno da se zaduži?

Jedna od glavnih dilema koja se otvorila nakon predstavljanja paketa odnosi se na njegovo finansiranje. Deo ekonomista smatra da novac potiče iz ranijih međunarodnih zaduživanja, dok Mijušković ocenjuje da trenutno nema osnova za takvu tvrdnju.

Podseća da država raspolaže značajnim novčanim rezervama i da jednokratni izdaci ovog obima, prema njegovom mišljenju, ne zahtevaju novo zaduživanje.

"To jeste izdatak. Mi smo čuli da je to nekih 600 miliona evra. Znači, uzimajući to u obzir, to jeste značajna stavka, ali ne podrazumeva potrebu za dodatnim zaduživanjem."

Istovremeno naglašava da javni dug sam po sebi nije problem ukoliko se koristi za razvojne projekte koji donose dugoročne efekte.

"Dodatna zaduživanja kada idu, ona uglavnom idu za investicije i to je opravdano. Da se zadužujete da plaćate ove stvari, to bi bilo loše, ali ovo trenutno nije situacija."

Posebno ističe da novac koji dobiju građani neće ostati van ekonomskih tokova, već će se gotovo odmah vratiti u privredu kroz potrošnju.

"Onog momenta kada vi ta sredstva date, svi ovi ljudi će uglavnom ta sredstva odmah potrošiti. Kupiće nešto što im je potrebno, plasiraće nazad u privredu. Da li će to biti piće, hrana, lekovi, šta god. Šta to znači? Upumpavanjem novca nazad u privredu privredna aktivnost živi, kroz PDV deo tih sredstava se odmah vraća u budžet."

Prema njegovoj oceni, upravo zbog toga ovakav paket ne treba posmatrati isključivo kao budžetski trošak, već i kao meru koja kratkoročno podstiče ekonomsku aktivnost i ličnu potrošnju.

Može li ovakav paket da podstakne inflaciju?

Jedno od najčešćih pitanja koje se otvorilo nakon predstavljanja paketa pomoći jeste da li dodatni novac u opticaju može da podstakne novi rast cena. Iako priznaje da takav rizik postoji, profesor Mijušković smatra da je u ovom slučaju potrebno sagledati širu ekonomsku sliku, jer intenzitet inflatornih pritisaka zavisi od više faktora, a ne samo od visine državne pomoći.

Podseća da je prethodnih godinu dana najveći doprinos inflaciji dolazio od rasta cena hrane, zbog čega su u međuvremenu donete mere kojima je država pokušala da stabilizuje maloprodajno tržište.

"Što se tiče inflacije, ovakve mere da, mogu podstaći, odnosno omogućiti da inflacija poraste. Međutim, imamo nekoliko važnih faktora na koje moramo da obratimo pažnju. Prvo, prošlogodišnja analiza inflacije je pokazala da je najveći doprinos tom inflatornom pritisku bio kroz maloprodajne cene hrane. Vi ste sad to stavili pod kontrolu i jednostavno vidite da je inflacija stabilna, znači da nije preko predviđenog nivoa, odnosno onoga što je propisano kao cilj od strane Narodne banke Srbije."

Kako objašnjava, značajnu ulogu ima i činjenica da su mere vremenski ograničene, zbog čega ne očekuje da bi mogle da proizvedu dugotrajan inflatorni talas.

"Druga komponenta jeste momenat koliko će to trajati. Da to traje duži vremenski period, onda možemo govoriti o ozbiljnim inflatornim pritiscima. Ovako to nije slučaj."

Dodaje da je i paket nižih cena pojedinih lekova rezultat detaljne analize potrošnje i zdravstvenih potreba stanovništva, zbog čega očekuje da će prvenstveno doneti olakšanje građanima koji najveći deo mesečnih prihoda izdvajaju za terapiju.

"Ono što je važno takođe da se napomene onaj set lekova koji imamo, on iza sebe ima jednu ozbiljnu i temeljnu analizu šta je to za šta se najviše troše pare na lekove u Srbiji, koje su to najčešće bolesti, koje su to terapije. Podsetiću, to nisu samo terapije za penzionere, nego od ljudi već od dvadeset, dvadeset pet godina."

Prema njegovim rečima, ušteda na lekovima neće predstavljati veliki iznos pojedinačno, ali može imati značajan efekat za domaćinstva koja svakog meseca izdvajaju novac za više različitih terapija.

"Ljudi koji na mesečnom nivou izdvajaju novac za tri, pet, sedam, deset vrsta lekova, ušteda od par stotina ili par hiljada dinara tim socijalno najugroženijima znači", zaključio je Mijušković za Blic TV.