Ključne teme bile su ekonomski napredak, zelena tranzicija i prilagođavanje tržišta rada novim tehnologijama
Konferencija je okupljanjem stručnjaka iz regiona i Evrope kreirala platformu za razvoj politika koje podstiču stabilnost i održivi razvoj Zapadnog Balkana
Ekonomski napredak, zelena tranzicija i prilagođavanje tržišta rada novim tehnologijama ključna su pitanja za stabilnost i razvoj našeg regiona. Kako bi se pronašla adekvatna rešenja za ove izazove, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu bio je domaćin prestižne 3. godišnje konferencije Balkanske asocijacije primenjenih ekonomista (BAAE), koja je održana 19. i 20. juna.
Pod krovnom temom „Primenjena ekonomija za inkluzivni rast na Zapadnom Balkanu”, ovaj događaj, podržan od strane Fondacije za otvoreno društvo (Open Society Foundations), okupio je eminentne stručnjake, istraživače i profesore iz celog regiona i Evrope.
Evo koje su ključne teme bile u fokusu i zašto su one važne za svakog građanina i privrednika na Zapadnom Balkanu.
Novi plan rasta i jačanje regionalne trgovine kroz CEFTA sporazum
Prvi dan konferencije bio je rezervisan je za analizu šire makroekonomske slike regiona. Fokus prve sesije bio je na ekonomskom rastu Zapadnog Balkana i Novom planu rasta, uz učešće stručnjaka sa univerziteta iz Sarajeva, Banja Luke, Kragujevca i Prištine.
Pored toga, posebna pažnja bila je posvećena ulozi CEFTA sporazuma i Zajedničkog regionalnog tržišta (CRM) u promociji trgovine i jačanju konkurentnosti. U diskusiji suučestvovali i bivši direktor CEFTA sekretarijata, kao i profesori iz Beograda i Skoplja, koji su analozirali kako bolje povezivanje može da ubrza ekonomski napredak.
Od inflacije do institucija: Šta koči, a šta ubrzava napredak?
Plenarna sesija, kojom se otvorio drugi dan konferencije, doneo je dubinsku analizu primenjene ekonomije za rast u našem regionu. Istraživači su predstavili radove koji se tiču gorućih pitanja sa kojima se suočavaju gotovo sve zemlje u tranziciji.
Neke od najzanimljivijih tema bile su:
- Krutost plata i upornost inflacije u tranzicionim ekonomijama.
- Da li nezavisnost Centralne banke doprinosi fiskalnoj stabilnosti u zemljama EU?
- Opstanak izvoznih odnosa i izazovi za male otvorene ekonomije.
- Uticaj institucija na kvalitet života u Evropskoj uniji i na Zapadnom Balkanu.
- Izgradnja inkluzivnog rasta kroz obuke koje obezbeđuju poslodavci.
Zelena ekonomija i klimatske promene: Šansa za inovacije
Prelazak na zelenu ekonomiju više nije samo opcija, već neophodnost. Treća sesija konferencije nosila je naziv "Klimatske promene i zelena ekonomija na Zapadnom Balkanu: Izazovi, prilike i putevi napred".
Stručnjaci sa poljoprivrednih i ekonomskih fakulteta iz Skoplja, Novog Sada, Tirane i Beograda razgovarali su o tome kako se privrede u regionu mogu prilagoditi ovim promenama. Fokus je bio na tome kako ekološke izazove pretvoriti u prilike za inovacije, nova radna mesta i održivi razvoj.
Tržište rada budućnosti: Kako prilagoditi obrazovanje novim tehnologijama?
Brz razvoj tehnologije menja način na koji radimo, a tržište rada mora da pronađe odgovor na te promene. Završna, četvrta sesija bavila se se upravo tržištem rada, obrazovanjem i veštinama potrebnim za adaptaciju na tehnološke inovacije. U ovoj važnoj diskusiji učestvovali su stručnjaci iz Skadra i Beograda, kao i predstavnici prestižne Londonske škole ekonomije (LSE) i beogradskog Re:People centra za društvo i tehnologiju.
Ova konferencija ne samo da okuplja vrhunske umove, već, zahvaljujući partnerstvu brojnih evropskih i regionalnih institucija poput LSEE, EACES-a i CERGE-EI fondacije, predstavlja ključnu platformu za kreiranje politika koje će direktno uticati na podsticanje stabilnijeg, zelenijeg i bogatijeg Zapadnog Balkana.
