Nemačka vlada razmatra ukidanje zabrane rada nedeljom kako bi podstakla stagnirajuću ekonomiju i zaštitila prodavnice od onlajn konkurencije
Novi nacrt zakona mogao bi omogućiti ograničen rad pekara, poslastičarnica i biblioteka nedeljom od 2027. godine
Nemačka vlada, na čelu sa kancelarom Fridrihom Mercom, razmatra istorijski zaokret koji bi mogao zauvek promeniti izgled nemačkih gradova i navike potrošača. U pokušaju da se podstakne ekonomija koja godinama stagnira, vlasti planiraju ublažavanje restriktivnih pravila o radu nedeljom. Iako je nedelja u ovoj zemlji decenijama rezervisana za odmor, novi nacrt zakona predviđa da se vrata određenih objekata otvore već od 1. januara 2027. godine.
Ovaj potez predstavlja direktan napad na tradiciju koja je duboko ukorenjena u nemačko društvo, ali i pokušaj da se fizičke prodavnice spasu od sve jače onlajn konkurencije.
Zakon iz 1956. pod lupom: Od "duhovnog uzdizanja" do ekonomske nužnosti
Zaštita nedelje u Nemačkoj nije samo pitanje radnog vremena, već ustavna kategorija koja datira još iz 1919. godine. Važeći zakon iz 1956. godine definiše nedelju kao dan za odmor i „duhovno uzdizanje“, što je do sada bila nepremostiva prepreka za bilo kakvu radikalnu reformu.
Međutim, novi nacrt Ministarstva rada iz jula 2026. godine predlaže prve konkretne ustupke. Prema tom planu, pekare i poslastičarnice mogle bi nedeljom da rade do osam sati, dok bi biblioteke bile otvorene šest sati. Ipak, trgovinska udruženja smatraju da je ovo tek „kap u moru“ i traže dozvolu za najmanje deset do dvanaest radnih nedelja godišnje na nacionalnom nivou kako bi gradski centri ostali „živi“.
Gubici od 2,5 milijarde evra: Trgovci traže spas od onlajn prodaje
Glavni argument za liberalizaciju je surova ekonomska statistika. Procenjuje se da stacionarna trgovina u Nemačkoj godišnje gubi oko 2,5 milijardi evra prometa jer kupci nedeljom masovno prelaze na internet platforme. Upravo zbog ovog trenda, u sektoru maloprodaje je već ugašeno oko 40.000 radnih mesta.
Ekonomisti su podeljeni. Dok jedni ističu da fizičke prodavnice moraju dobiti priliku da se takmiče sa onlajn gigantima kojima je nedelja najjači dan, drugi upozoravaju na praktične probleme. U ruralnim područjima bi, na primer, pronalaženje osoblja za nedeljne smene moglo biti gotovo nemoguće, uz dodatne troškove energije i rada koji bi opteretili vlasnike.
Otpor sindikata: Borba za "porodični dan" seli se na sud
Reforma se suočava sa žestokim otporom moćnog sindikata Ver.di, koji odbija bilo kakve kompromise. Njihov stav je jasan: slobodna nedelja je jedini predvidljiv dan u nedelji koji zaposleni mogu provesti sa porodicom ili prijateljima. Sindikalci su već najavili da će, ukoliko bude potrebno, svoja prava braniti pred Saveznim ustavnim sudom.
Dodatnu komplikaciju predstavlja i složeni državni aparat. Budući da je radno vreme prodavnica od 2006. godine u isključivoj nadležnosti 16 saveznih pokrajina, savezna vlada ne može jednostavno propisati ista pravila za celu zemlju. Svaka pokrajina ima svoje zakone, a tradicionalne regije poput Bavarske obično zadržavaju stroge restrikcije.
Novi modeli: Prodavnice bez zaposlenih kao prelazno rešenje
S obzirom na pravne i političke prepreke, potpuna liberalizacija je još uvek daleko. Umesto jednog velikog reza, očekuje se niz manjih, fragmentiranih pomaka. Pojedine pokrajine, poput Hesena i Bavarske, već pripremaju zakone koji bi omogućili rad potpuno automatizovanih prodavnica bez osoblja nedeljom.
Za potrošače bi ovo značilo veću fleksibilnost, dok bi za radnike rizik mogao biti dvojak. Iako se otvara prostor za nove smene i radna mesta za one koji to žele, postoji opravdan strah da će rad nedeljom, od izbora, vremenom postati prećutna obaveza.
