Stručnjaci upozoravaju da ekonomske posledice mogu biti ozbiljne, posebno ako se sukobi nastave, a država možda bude morala dodatno zaduživati budžet
Iako su preporučene racionalne potrošnje i štednja, savet je da ne treba praviti paniku niti velike zalihe, jer to može izazvati veštačke nestašice
Ratni sukobi na Bliskom istoku, imaće dugoročne posledice, ne samo po tržište nafte već i na globalne lance snabdevanje, rekao je predsednik Aleksandar Vučić, nakon što je Donald Tramp najavio da će uništiti celu iransku civilizaciju. Iako je u poslednjem trenutku ipak odustao od te pretnje, bar na dve nedelje, svet se suočava sa najtežom energetskom krizom. Inflacija preti, a ekonomske posledice se već osećaju. Šta to znači za našu zemlju, da li su moguće nestašice otkrivaju stručnjaci za Blic televiziju.
Kontrola cena goriva i smanjenje akciza do 40%, kako bi se sprečili nagli skokovi na pumpama, zabrana izvoza nafte i naftnih derivata, da bi se osigurala domaća snabdevenost, skladištenje gasa I aktiviranje strateških robnih rezervi, samo su neke od mera koje Vlada Srbije primenjuje da bi ublažila posledice svetskih sukoba i globalne krize. Ipak, njihove razmere su neizvesne i mogu se produbiti iz časa u čas.
- Očekujem nastavak i produžetak ratnog sukoba, a to neće doneti samo probleme sa naftom. Već sada vidimo poremećaje u lancima snabdevanja, od nedostatka plastike do problema sa ključnim komponentama u strateškim industrijama, od automobilske do mnogih drugih. Nedostatak đubriva na svetskom tržištu može dovesti do drastičnog smanjenja proizvodnje hrane. To je globalni problem koji će se preliti i na našu zemlju, rekao je ranije predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Šta kažu građani o mogućim nestašicama?
Iako je Vučić poručio da će osnovne životne namirnice biti obezbeđene, te da će hleba mleka, soli, šećera, ulja i ribe, biti dovoljno, građani se različito gledaju na moguće poremećaje tržišta i nestašice:
- Očekujem veliku ekonomsku krizu.
- Lično smatram da je nemoguće spremiti zalihe ako nešto potraje.
- To što je on rekao očekujemo neki krizu, ostaje nam da se prilagodimo.
- Čovek mora da se pripremi, neku ušteđevinu, situacija može da se prelije svuda, ne samo regionalni rat.
- Preživeli smo devedesete godine, čega to može toliko da nema.
Da je Tramp realizovao svoju pretnju o uništenju civilizacije, stručnjaci kažu da bi verovatno došlo do trajnog onesposobljavanja svih tih postrojenja za eksploataciju nafte širom Bliskog Istoka. Usledio bi odgovor i sa iranske strane, što bi razmere katastrofe učinilo nemerljivim. Najgori scenario je izbegnut, ali se posledice i velike globalne oscilacije na berzama i tržištima i te kako osećaju.
- Ako se opet pokaže da ovo primirje vodi u pravcu deeskalacije potpune, onda svakako da neće biti tako jak taj inflatorni talas, ali pogledajte inflaciju u Evropskoj uniji koja je sa 1,9 otišla na 2,5. U Americi vidite cena goriva, dizel u Nemačkoj litar 2,5 evra. Dakle, to su sve stvari koje su već pokrenule taj mehanizam takozvane spirale inflacije koji će se odraziti na cene proizvoda širom Evrope, rekao je Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
- U slučaju da ratna dešavanja potraju, najave predsednika zemlje su više nego utemeljene i podrazumevaju nešto više pripreme za tu situaciju. Pored preventivnih mera koje smo do sada preduzeli, predsednik je već nešto pomenuo vezano za to, potencijalno ograničavanje izvoza nekih kategorija hrane i slično, rekao je ekonomista Veljko Mijušković.
Saveti stručnjaka
Konkretnim merama država je smanjila pritisak na rast cena, ali se to svakako odražava na budžet. Postavlja se pitanje, koliko dugo se može ići sa tim i da li građani imaju razloga za strah?
- Ukoliko, se ne reše problemi na izvoru problema, dakle u ovom području Persijskog zaliva, da li onda ćete vi morati da se okrenete rebalansu budžeta, da produbite deficit, pa ćete morati da povećate troškove zaduživanja, zato što ćete se više zaduživati, a kamatne stope su na tom nivou da one sigurno neće sada padati, nego mogu čak blago i rasti, zato što je to ključni instrument centralnih banaka da drže inflaciju koliko - toliko pod kontrolom, kaže Stanić.
- Mislim da ne treba praviti paniku i strah, dodaje Mijušković. - Građani mogu je da se ponašaju eventualno racionalnije po pitanju nepotrebne potrošnje. Znači, ukoliko nije neophodno da koriste prevelike količine goriva, da to ne rade. Što se tiče finansijskih sredstava, uvek je dobro imati neku manju količinu novca na raspolaganju, u smislu neke štednje, ali ništa neuobičajeno i ništa drastično drugačije u odnosu na normalno ponašanje.
Iako ćemo posledice svega što se dešava, zasigurno osećati tokom cele godine, stručnjaci savetuju građane da ne prave bilo kakve zalihe jer može izazvati samo negativan efekat, pa čak i veštačke nestašice.
