Najveći trošak u proizvodnji lubenice predstavlja navodnjavanje, što značajno utiče na rentabilnost uzgoja.
Na srpskom tržištu i dalje dominiraju klasične lubenice, a trendovi poput mini i žutih sorti se polako razvijaju prateći promene potrošačkih navika.
Sezona domaćih lubenica je u punom jeku, a stručnjaci tvrde da su ovogodišnji plodovi među najslađim u poslednjih nekoliko godina. Ipak, dok kupci uživaju u kvalitetu bostana, proizvođači upozoravaju da su otkupne cene preniske i da bez veće podrške države proizvodnja postaje sve neisplativija.
Prema zvaničnoj statistici, lubenice u Srbiji gaje se na više od 5.000 hektara. Bostan iz Srbije nema značaj samo za domaće, već i za strano tržište, s obzirom na to da je cenjen posebno u zemljama koje su severnije od 45 stepena severne geografske širine i koje nemaju povoljne prirodne uslove za njegovu proizvodnju na otvorenom polju.
Najslađa lubenica poslednjih nekoliko godina
Lubenice koje trenutno u najvećoj meri kupujemo na pijacama ili marketima su domaće. U razgovoru za “Blic” docent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Đorđe Vojnović objašnjava da je naša lubenica stigla u prvoj dekadi jula i od tad uvozna više nije aktuelna, “jer je trgovinskim lancima jeftinije da je kupuju od domaćih proizvođača”.
- Ovogodišnji rod lubenice je imao dovoljan broj sunčanih dana i suve radijacije, koja je potrebna da plof formira slad. Shodno tome, naša lubenica je izuzetno slatka i sadržaj šećera meren u briksima kreće se od 10 do 15 procenata, što je izuzetno u poređenju sa ranijim godinama. Dakle, kvalitet je na visokom nivou, što se ogleda i u dobroj obojenosti mesa i izraženoj aromi - kaže Vojnović.
Otkupna cena 0,15 a trebala bi da bude pola evra
I pored ovogodišnjeg kvaliteta, proizvođači lubenica nisu u potpunosti zadovoljni. Ističu da je otkupna cena od oko 0,15 evra sada ispod proizvođačke, čemu je kumovao prethodni uvoz iz Albanije i velika ponuda na domaćem tržištu. Maloprodajna cena, pak, je oko 0,25 evra po kilogramu.
Vojnović objašnjava da je u troškovniku proizvodnje lubenice u Srbiji najveća stavka navodnjavanje koja značajno podiže nivo ulaganja.
- Pošto vodi poreklo iz Afrike, lubenica ne mora da se navodnjava jer ima jak korenov sistem i sve mehanizme da se odbrani od prekomernog zagrevanja i nedostatka vode. No, proizvođači je navodnjavaju zbog prinosa, pošto je on bez navodnjavanja 50 posto manji. To utiče najviše na cenu proizvodnje. Naime, trošak jednog milimetra dodate vode može da se kreće od približno 0,15 do čak 4 evra, u zavisnosti od vrste energije koja se koristi, da li je električna energija ili gorivo. Primera radi, ako je tokom proizvodnog ciklusa potrebno dodati 500 milimetara vode, troškovi navodnjavanja u nepovoljnijim uslovima mogu dostići oko 2.000 evra po hektaru. Zbog toga bi cena lubenice u veleprodaji trebala da bude pola evra da proizvođač ne bude samo “na nuli”, nego i da može da zaradi i uloži u sledeću sezonu – ističe naš sagovornik.
Potrebno subvencionisati navodnjavanje
S obzirom na to da je ta cena u glavnom delu sezone obično niža, docent novosadskog Poljoprivrednog fakulteta naglašava da onda profitabilnost u velikoj meri zavisi od prinosa, kvaliteta i organizovanog plasmana.
- Zato proizvodnju lubenice i dinje trebalo bi snažnije podsticati subvencijama za sisteme za navodnjavanje, savremenu opremu, mehanizaciju i skladišne kapacitete. To bi doprinelo sigurnijem snabdevanju domaćeg tržišta, većoj konkurentnosti proizvođača i boljem korišćenju izvoznog potencijala srpskog bostana. Prinosi lubenice kreću se na nivou od 60 do 80 tona po hektaru, a dinje i do 50 tona po hektaru - kaže on.
Kao što ima mini, biće tako i naših žutih lubenica
Kada je reč o “alternativama” klasičnog bostana - žutoj i mini lubenici, one još uvek nisu u većoj meri zastupljene u domaćoj proizvodnji.
- Naši proizvođači ih ne proizvode u većoj meri jer i dalje smatraju da su navike naših potrošača takve da konzumiraju klasičnu lubenicu, sa crvenom bojom mesa. No, kako potrošači budu menjali naviku i kupovali više uvoznu žutu lubenicu, naši će pratiti taj trend i početi da gaje na većim površinama – smatra Vojnović.
Takvu situaciju, naime, već imamo sa mini tipovima lubenica sa crvenim mesom.
- One su prethodno bile iz uvoza, potrošači su počeli više da ih kupuju, pa su sa proizvodnjom mini tipova, lubenica od 1,8 do 2,5 kilograma, počeli i domaći proizvođači. One su posebno interesantne manjim domaćinstvima, jer su praktičnije za transport, čuvanje i potrošnju, a po kvalitetu i sadržaju šećera ne zaostaju za plodovima standardne veličine. Mislim da će tako biti i sa sortom lubenice sa žutim i narandžastim mesom - zaključuje dr Đorđe Vojnović.
