Kako su supružnici iz Kaća od mini lubenice napravili biznis: "Smejali su nam se, niko nije hteo da kupi, a danas ne možemo da proizvedemo dovoljno" (VIDEO)

Kada su pre nekoliko godina na Limanskoj pijaci u Novom Sadu prvi put izložili svoje mini lubenice, prolaznici ih gotovo nisu ni primećivali. Mnogi su mislili da je reč o uvoznoj robi ili o plodovima koji nisu dovoljno porasli. Danas je situacija potpuno drugačija. "Slatka mala iz Kaća" postala je prepoznatljiv domaći brend, prisutan u trgovinskim lancima širom Srbije, ali i na stranom tržištu.

Iza ovog uspeha stoje supružnici i agronomi Vedrana i Marko Nedeljkov, koji su odrasli uz poljoprivredu i odlučili da tradicionalnu proizvodnju prilagode potrebama savremenih potrošača. Njihova priča nije samo priča o mini lubenicama, već o tome kako se od jedne ideje, mnogo rada i dobrog razumevanja tržišta može stvoriti održiv biznis koji danas hrani ne samo jednu porodicu, već i čitavu mrežu malih proizvođača.

- Oboje nas je othranila poljoprivreda i to nam je u krvi. Mi ne znamo i ne želimo da znamo za drugačiji način života. Ja sam odrasla na salašu, Marko je svaki slobodan trenutak provodio kod babe i dede na selu i nekako je bilo prirodno da se jednog dana vratimo tome - priča Vedrana Nedeljkov za Blic Biznis.

Kako je nastala ideja

Po dolasku na porodično imanje u Kaću nasledili su voćarsku proizvodnju, ali su vrlo brzo shvatili da ona više ne može da obezbedi sigurnu budućnost. Stari zasadi bez savremenih sistema za navodnjavanje i zaštitu nisu mogli da odgovore izazovima današnje poljoprivrede, pa je bilo potrebno pronaći novi pravac.

Umesto da proizvode ono što već postoji na tržištu, odlučili su da pronađu nešto po čemu će biti prepoznatljivi. Posmatrali su navike kupaca, obilazili sajmove i tražili prostor za proizvod koji bi rešio konkretan problem.

- Nasledili smo voćarsku proizvodnju, ali ona nije imala ni sistem za navodnjavanje ni protivgradnu mrežu, niti ono što je danas potrebno da bi se od voćnjaka živelo. Zato smo odlučili da moramo da diverzifikujemo proizvodnju i da počnemo nešto novo, nešto naše. Posmatrali smo tržište i shvatili da u marketima i generalno u Srbiji nema u ponudi mini lubenice, pogotovo nema domaće. To je bio trenutak kada smo rekli: "hajde da to ponudimo tržištu".

Ideja nije nastala slučajno. Nastala je iz razumevanja savremenog potrošača.

- Svako ko živi u Novom Sadu, Beogradu ili bilo kom većem gradu ima problem kada kupi ogromnu lubenicu. Treba je odneti do stana, pa ako se pokvari lift to je dodatna muka. Često ni ne može cela da se pojede. Videli smo problem i ponudili rešenje kroz mini lubenicu. U isto vreme smo obilazili strane sajmove i videli da tamo to postaje trend. Tako je nastala "Slatka mala iz Kaća".

Brend koji je nastao na komadu kartona

Danas gotovo svaki kupac prepoznaje njihov proizvod po karakterističnoj nalepnici, ali početak nije bio nimalo glamurozan. Prve godine na pijaci suočili su se sa potpunim nerazumevanjem tržišta. Ljudi nisu znali šta je mini lubenica, pa samim tim nisu ni želeli da je kupe.

- Izneli smo lubenice na Limansku pijacu, napunili celu tezgu i niko nas nije ni pogledao. Svi su mislili da je to nešto uvezeno ili da nije dobro poraslo. Gledamo mi ljude, pokušavamo da objasnimo, ali ne vredi. Onda Marko uzme parče kartona i napiše: "Slatka mala iz Kaća". I tako je počelo.

Već naredne godine supružnici su shvatili da kvalitet proizvoda nije dovoljan ukoliko kupac ne može da ga prepozna.

- Shvatila sam da moramo da napravimo brend, vizuelni identitet i logo. Danas na svakom našem plodu imate nalepnicu koja garantuje kvalitet i poreklo.

Od hiljadu semenki do 25 hektara

Početak nije bio težak zbog proizvodnje, već zbog prodaje. Danas je situacija potpuno obrnuta.

- Nama je prve godine najveći izazov bilo da prodamo. Zato što niko nije hteo da kupi. Danas nam je najveći izazov da proizvedemo onoliko koliko naši kupci traže.

Od svega hiljadu posejanih semenki stigli su do ozbiljno organizovanog sistema proizvodnje. Kako je potražnja rasla, postalo je jasno da jedna porodica ne može sama da odgovori na zahteve tržišta.

- Prve godine smo posejali hiljadu semenki. Tako smo korak po korak rasli. U jednom trenutku smo shvatili da ne možemo sami da povećavamo proizvodnju, a da istovremeno radimo pakovanje, prodaju i distribuciju. Nismo želeli da postanemo industrijska proizvodnja i izgubimo kvalitet zbog kojeg nas ljudi kupuju.

Rešenje su pronašli u saradnji sa drugim malim gazdinstvima.

- Danas radimo sa 16 kooperanata na 25 hektara. To nam omogućava da zadržimo kvalitet, a istovremeno rastemo. Velika je potražnja na domaćem, a pogotovo na stranom tržištu, ali idemo polako i sigurnim koracima.

Upravo u tome vide jednu od mogućnosti za opstanak sela i malih proizvođača.

- Kod nas ima mnogo malih gazdinstava koja sama ne mogu da opstanu. Ovakav način udruživanja, planske proizvodnje i sigurnog plasmana jedan je od načina da porodice mogu da žive od svog rada.

Put do stranih kupaca

Njihov rad prepoznale su i institucije koje su ih pozvale da izlažu na sajmu Fruit Attraction u Madridu, jednom od najvažnijih događaja u sektoru voća i povrća. Iako tada nisu imali velike izvozne količine, upravo tamo su shvatili da njihov proizvod ima potencijal i van granica Srbije.

- Iskreno, mi tada nismo ni zamišljali da ćemo prodavati van Srbije jer još nismo popunili ni domaće tržište. Međutim, našli smo nekoliko stranih kupaca koji su bili veoma zainteresovani i sa kojima danas radimo i svake godine polako povećavamo količine.

Poljoprivreda danas nije samo njiva

Prema njihovom mišljenju, najveća zabluda je da se poljoprivreda svodi na proizvodnju.

- Danas je poljoprivreda mnogo više od obrade zemljišta. Obrada zemljišta i branje lubenice su samo pola posla. Druga polovina su pakovanje, plasman i marketing. To su stvari o kojima mora da razmišlja svaki proizvođač koji želi da živi od svoje proizvodnje.

Zbog toga smatraju da su edukacija, planiranje i povezivanje proizvođača ključni za budućnost domaće poljoprivrede.

- Ne možemo danas da razmišljamo kao naše bake i deke, a da živimo u današnjem vremenu. Moramo da se prilagodimo tržištu i potrebama kupaca. Poljoprivreda je ozbiljan posao i mora sistemski da se posmatra.

Mora da se ustane u četiri ujutru

Iza svake mini lubenice koja stigne na raf krije se tempo rada koji malo ko vidi. Tokom sezone, koja traje od kraja juna do sredine septembra, porodica Nedeljkov istovremeno je proizvođač, paker, distributer i dobavljač. Dani počinju dok većina ljudi još spava, a završavaju se tek kasno uveče.

- U sezoni mi 65 do 70 dana radimo svaki dan. Ustaje se u četiri ujutru, u pet smo već ili na parceli ili u pakovanju. Naši kooperanti beru lubenice i dovoze ih kod nas, a onda ih mi klasiramo, pakujemo i pripremamo za kupce. Radi se do devet, deset uveče, uz kratke pauze za ručak i kafu. To jeste naporno, ali suština je što mi to volimo. Nama je svaki novi izazov motivacija i dok god imam taj osećaj uzbuđenja pred sezonu i pred prvu lubenicu, ja ću ovo da radim - kaže Vedrana.

Možda najbolji opis njihovog odnosa prema poslu krije se u načinu na koji govore o prvoj lubenici u sezoni. Dok mnogi poljoprivredu vide kroz prinose, troškove i zaradu, za Vedranu je najvažniji trenutak onaj kada prvi plod stigne za berbu.

- Ja 365 dana živim za dan kada ću da uberem prvu lubenicu. Uvek je isečemo i pojedemo na njivi. To je trenutak kada vidite rezultat svega što ste radili mesecima. Taj osećaj ponosa ne može da se uporedi ni sa čim drugim. Tada znate zašto ste ustajali u četiri ujutru i zašto ste sve ovo radili.

Zašto je važno kupovati domaće

Pored mini lubenica, porodica Nedeljkov proizvodi i batat, kao i sorte bundeva Hokaido i Butternut, ali je "Slatka mala iz Kaća" ostala simbol svega što su izgradili.

Na kraju razgovora, Vedrana ima jasnu poruku za potrošače.

- Volela bih da ljudi počnu da čitaju deklaracije i da svesno biraju domaći proizvod. Iza tog proizvoda stoji njihov komšija koji se cele godine mučio da ga proizvede. Ako se kupi njegov proizvod, ta porodica će živeti normalno. Mi poljoprivredni proizvođači nismo milioneri. Mi samo živimo u skladu sa prirodom i radimo ono što najviše volimo, ali je naš život veoma neizvestan i rizičan.

Priča o "Slatkoj maloj iz Kaća" mnogo je više od priče o mini lubenicama. Ona pokazuje da se i u tradicionalnim delatnostima poput poljoprivrede prostor za uspeh ne nalazi nužno u većoj proizvodnji, već u drugačijem razmišljanju. Umesto da prate ono što rade svi drugi, Vedrana i Marko Nedeljkov krenuli su od jednostavnog pitanja - šta je to što kupcima zaista nedostaje? Odgovor na to pitanje doveo ih je od hiljadu posejanih semenki do prepoznatljivog brenda i tržišta koje danas prevazilazi granice Srbije. Njihov primer pokazuje da dobra ideja, kada se spoji sa znanjem, strpljenjem i jasnom vizijom, može da postane mnogo više od porodičnog posla - može da postane model razvoja od kojeg koristi imaju i lokalna zajednica i drugi proizvođači.