Dok čekamo novu odluku OFAK-a za NIS - znamo li šta je sa rudnom rentom: Koliko bi MOL mogao da nam plati?

Srpski zvaničnici su optimisti jer, prema njihovim saznanjima, takvih namera nema, odnosno MOL i Gaspromnjeft su u ovoj početnoj fazi definisali dalje korake koji se ne kose sa zahtevima vašingtonske administracije.

Blic preporučuje

Slaže se slagalica oko NIS, puzla od 5% igra važnu ulogu: Šta zapravo Mađari žele i kome koliko ide? Ovako bi mogao da izgleda kolač koji seče OFAK

MOL preuzima većinski udeo u NIS-u: Potpisan okvirni sporazum sa Gaspromom, čeka se OFAC

Da sumnja ne postoji potvrđuje i to što, iako još nije zvanično produžena licenca, koja važi do danas, 23. januara, srpski zvaničnici najavljuju dalje korake države Srbije u ovoj kupoprodajnoj transakciji između Gaspromnjefta i MOL-a.

Hoće li NIS dobiti zeleno svetlo

Po njima ti koraci idu u pravcu značajnog poboljšanja statusa naše države kako u vlasničkoj strukturi, tako i zaštiti interesa u drugim sferama, pre svega rudnoj renti.

To je iz Davosa u sredu u izjavi za RTS rekao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

- Srbija će povećati svoj udeo za pet odsto, ne na pet odsto, već za pet indeksnih poena. To u praksi znači da će Srbija defakto povećati svoje učešće u kapitalu NIS-a za oko 18 odsto. Ono što je za ljude najvažnije jeste da smo obezbedili da Rafinerija mora da radi i to smo uneli u ugovor. Odluku o visini rudne rente donosićemo mi. Zaštitili smo interese Srbije. Nismo se odricali pojedinih svojih prava za budućnost i važno je da ljudi to znaju. Naš zadatak je bio da pokažemo fer odnos prema onima koji su svih ovih godina bili korektni prema nama i mislim da smo u tome uspeli. Da li će sve biti jednostavno i lako – neće, i ne može da bude, inače ne bismo bili izloženi svim ovim izazovima i problemima - rekao je predsednik.

Iz ovakvog predsednikove najave naslućuje se da u međudržavnom ugovoru između Srbije i Mađarske ovoga puta neće biti povlastice za novog kupca vezanog za rudnu rentu, kao 2008. godine za ruskog partnera.

Tada su, da podsetimo, uslovi oporezivanja definisani na tri odsto od prihoda NIS koji pri tom važe “sve dok se ne završi period investicija Gaspromnjefta u NIS”.

Preciznije, tada je ugovorom definisano da za NIS važe uslovi visine rudne rente koji su bili na snazi u momentu potpisivanja sporazuma i da kompanija ne podleže bilo kakvom pogoršavanju uslova, do momenta „dostizanja isplativosti“ projekata koji su dogovoreni sporazumom.

Kolika je zakonska naknada danas

Ti uslovi su se promenili 2011. godine novim zakona o rudarstvu kada se naknada za korišćenje prirodnih bogatstava za naftu i gas sa tri povećala na sedam odsto. Međutim, od tog zakonskog rešenja izuzet je NIS upravo zbog međudržavnog ugovora. U to vreme najavljivalo se da će ta povlastica važiti do kraja 2012. godine kada je trebalo da se završi investicioni ciklus ove kompanije. Ali od toga nije bilo ništa, izuzev pomeranja roka, koji je pomeren za kraj 2023. godine.

Foto: Shuttersrock/ PanuShot, Tanjug/ PRES SLUŽBA NIS / Ringier

U međuvremenu, ovaj porez premešten je iz Zakona o rudarstvu u Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara, gde je jasno određeno da visina ove naknade se kreće od jedan do sedam posto, koliko je definisano za naftu i gas.

Iako su još uvek nepoznati detalji tog međudržavnog ugovora između Srbije i Mađarske, pretpostavlja se da će naknada za korišćenje prirodnih bogatstava, biti 7 posto koliko je definisano važećim Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara. Tako bi bar između redova moglo da se pročita iz izjave Aleksandra Vučića, da ćemo “odluku o visini rudne rente donositi mi”.

Može li to da bude i van definisanog zakonskog rešenja odnosno može li da se izmeni međudržavnim ugovorom, pitali smo redovnog profesora Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, Čedomira Beljića.

- U principu ne bi trebalo da se odstupi od zakonskog rešenja ali vlast može i da dozvoli promene, ako su u interesu države. Želim da vam kažem da termin „rudna renta“ nije ispravan, već da se u Srbiji naplaćuje naknada za korišćenje mineralnih sirovina ili rojalti (royalti). Ova naknada ima različite forme u evropskim državama koji se razlikuju po visini stope, načinu obračuna i raspodeli prihoda, u skladu sa ekonomskom politikom, vrstom resursa i strategijom održivog razvoja. Uglavnom je ona veća nego u Srbiji , pa je tako u Hrvatskoj za naftu i gas 10 odsto, u Sloveniji 18, Rumuniji 12, Rusiji 22 odsto, a u nekim razvijenijim državama kreće se između 25 i 30 odsto ekstrahovane rudne sirovine- navodi profesor Beljić za “Blic Biznis”.

Kolika je rudna renta u Mađarskoj?

On dodaje da u Mađarskoj, čija kompanija MOL bi trebalo da kupi NIS, je različit model ove naknade.

-Mađarska rojalti definiše svojim Zakonom o rudarstvu prema kome država ima pravo na učešće u dobiti odnosno na naknadu za korišćenje mineralnih sirovina koje eksploatišu rudarske kompanije kao i na dobijenu geotermalnu energiju. Standardne stope naknade su 12 odsto za sirovu naftu i prirodni gas, pet odsto za nemetalne mineralne sirovine površinskom eksploatacijom,osim energetskih resursa, i dva odsto za ostale čvrste mineralne sirovine i geotermalnu energiju. Međutim,u dogovoru sa ministrom finansija, može se smanjiti stopa iz javnih interesa - objašnjava Beljić za “Blic Biznis”.

Ko deli prihod od nafte i gasa

Po srpskom Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara članom 26 je definisano kako se raspoređuje novac od naknade za korišćenje mineralnih sirovina.

-Prihodi ostvareni od naknada iz člana 20. ovog zakona u visini od 60% pripadaju budžetu Republike Srbije, a u visini od 40% pripadaju budžetu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se vrši eksploatacija. Ako se eksploatacija vrši na teritoriji autonomne pokrajine prihodi ostvareni od naknada iz člana 20. ovog zakona u visini od 50% pripadaju budžetu Republike Srbije, u visini od 40% pripadaju budžetu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se vrši eksploatacija, a u visini od 10% pripadaju budžetu autonomne pokrajine- stoji u Zakonu.

Sve u svemu, zakon jasno precizira koliko se naplaćuje ova naknada i kome se raspoređuje. Ako se on bude primenio i na mađarsku kompaniju MOL onda je jasno da će prihodi u državnu i lokalnu kasu biti značajno veći od onih koji su prethodnih godina dobijani od ruskog vlasnika, Gaspromnjefta. Ali pre nego što se do toga dođe, treba sačekati današnju ili sutrašnju odluku OFAK-a da li mu je prihvatljiv okvirni sporazum Rusa i Mađara.