Slaže se slagalica oko NIS, puzla od 5% igra važnu ulogu: Šta zapravo Mađari žele i kome koliko ide? Ovako bi mogao da izgleda kolač koji seče OFAK
Komentara 7
Iako je 15. januar bio krajnji rok da država Srbija "preseče" oko NIS-a, bar po najavama zvaničnika, saga o ovoj kompaniji se nastavlja i narednih dana jer taj presek umesto nas pravi neko drugi. Naša uloga je sporedna u ovoj energetskoj priči, a i glavne se menjaju, pa je tako pored mađarskog MOL-a i ruskog Gaspromnjefta, u raspodelu opet ušao emiratski ANDOK.
Rusi i dalje ćute
Blic preporučuje
Zbog te nove raspodele, bar prema rečima naših i mađarskih zvaničnika, ministra spoljnih poslova Petera Sijarta i ministarke energetike Dubravke Đedović Handanović, prolongira se rok za “presek”. Oni su se oglasili prekjuče, a juče i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, međutim, ono što čudi, to je da ćute Rusi, koji prodaju ali i novi potencijalni kupac, ANDOK.
Pri tom, ne zna se da li je o tim novim ulogama obavešten glavni režiser predstave, američki OFAK.
Objašnjenje za te nedoumice donekle je dao Sijatro u intervjuu RTS-u. .
- MOL i “Gaspromnjeft” su prilično brzo napredovali u pregovorima, tako da postoji realna šansa da u roku od jednog do tri dana postignu ključni dogovor, koji je veoma značajan iz perspektive kupovine većinskog udela NIS-a od strane MOL-a. Kada se to desi, a nadam se da će se to desiti za jedan do tri dana, onda će zahtev OFAК-u biti podnet odmah i pošto mađarska vlada diplomatski podržava MOL u kupovini udela “Gaspromnjefta” u NIS-u, svakako ćemo pružiti diplomatsku pomoć i podršku da bi ovakva procedura bila uspešna. MOL je u tesnim pregovorima i sa ADNOК-om i mislim da će to biti sjajne vesti ukoliko integrisano delovanje tri tržišta u regionu dobije i podršku u vidu saradnje sa ADNOК-om i MOL-om u pogledu Srbije. Mi pozdravljamo njihove pregovore i nadamo se da će biti uspešni - rekao je Sijatro, koji je dodao i da je mađarska kompanija zainteresovana za većinski udeo u NIS-u.
Šta donosi međudržavni sporazum?
Srpska ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović je navela da je glavna tema sastanka bila zaključivanje međudržavnog sporazuma između Srbije i Mađarske oko NIS-a
- Rad na ovom sporazumu započećemo vrlo brzo, jer je važan za ukupnu transakciju, ali i zbog dogovora o budućim strateškim projektima, budućeg rada NIS. Težimo da povećamo srpski udeo u NIS-u za oko pet odsto, a dobili smo danas i potvrdu da neće biti zatvaranjem rafinerije koja odlično radi, i ima potencijal da radi još više i efikasnije. Sporazum je važan kako bismo bili dobri partneri i u budućnosti i obezbedili predvidljivost u pogledu budućih ulaganja i kako bi naši građani i privreda imali sigurno snabdevanje- navela je Đedović Handanović.
Slagalica oko 5 odsto
Malo čudno zvuči šta u ovoj igri slagalica, u kojoj Srbija ne slaže kockice, međudržavnim ugovorom sa Mađarima, pokušava da ih ubaci. Da li u delu koji se odnosi na rudnu rentu, gde su Rusi umesto sedam plaćali tri odsto na eksploataciju nafte i gasa, ili pak otkupom pet odsto akcija od MOL-a?
Sve je to sada u sferi kalkulacija, a stručnjaci smatraju da je upravo zbog tih pet posto, naknadno u igru ubačen ANDOK.
- Ukoliko bi bilo podeljeno vlasništvo ako se pojave dva vlasnika onda bi imalo smisla i povećanje vlasništva države Srbije za tih pet posto. Ruski vlasnik Gaspromnjeft preko povezane firme “Intelidžens” trenutno ima 56,15 posto akcija a država Srbija 29 posto. Kupovinom tih 5 posto ona bi stigla na 34 posto - kaže Željko Marković, ekspert za energetiku za “Blic Biznis”.
I broker Branislav Jorgić ne može precizno da kaže od koga bi se tih posto otkupilo.
- Jedna mogućnost je da se pet odsto kupi od većinskog vlasnika, čime bi se njegov udeo smanjio sa oko 56,6 na 51 odsto. Druga mogućnost je da se akcije kupe od manjinskih akcionara, u čijem je posedu oko 14 posto. Po Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava, onaj ko upućuje ponudu ima obavezu da ponudu uputi svim akcionarima, što znači da država ne može da bira i kaže da hoće pet, a ne deset odsto. Mora da otkupi sve akcije koje joj budu ponuđene, što znači da bi moglo da bude i veći procenat. Ključno je da država u NIS-u pređe prag od 33 odsto udela. Tada većinski akcionar više nema dvotrećinsku većinu, a za donošenje nekih bitnih odluka potrebna je dvotrećinska većina. U tom slučaju, bez države takve odluke ne bi mogle da budu donete - rekao je Jorgić za “Danas”.
Nije samo nafta pitanje
Ipak, pošto je sve u sferi nagađanja, pa i to kako bi eventualni kupci MOL i Andok, raspodelili između sebe delove NIS-a, u koje pored rafinerije, maloprodaje, spadaju i naftna i gasna nalazišta.
Srbija bi u tom delu mogla međudržavnim ugovorom da definiše da li isti uslovi važe i za novog kupca, odnosno rudna renta od tri ili zakonskih sedam odsto. Jer, ta naftna i gasna bogatstva iako nisu velika, mogu se eksploatisati u narednih 15 do 20 godina, a prihodi bi bili značajno po tom osnovu uvećani.
Čeka se dogovor
Naš izvor iz Nemanjine 11 navodi da će sve nedoumice, bilo vezane za otkup pet odsto akcija ili rudnu rentu, biti otklonjene nakon dogovora prodavca i kupca.
- Važno je da se proces što pre završi i da se zna da i MOL-u odgovara uključivanje ANDOK-a u celu priču. Naime, kupovinom većinskog paketa NIS-a, MOL postaje najjači regionalni igrač centralne i istočne Evrope i evropska antimonopolska komisija, mora da proceni da li se stvara monopol. Da do toga ne bi došlo, MOL -u odgovara da se u kupovinu NIS-a uključi još jedan igrač. Kakvu će oni preraspodelu u okviru transakcije obaviti, šta će kome pripasti, to će oni odlučiti. Srbiji je važno da se dogovori završe što pre kako se ne bi ugrozilo naše tržište - kaže naš sagovornik iz Nemanjine 11.
Na naše pitanje ima li osnova da tom raspodelom se stavi jasna granica između maloprodaje i proizvedene delatnosti između ova dva igrača, naš sagovornik kaže da je za sada sve u sferi nagađanja.
Sporna i cena NIS-a
Nagađanja su i oko cene prodaje i vrednosti NIS-a u ovakvoj situaciji. Prema procenama „Fajnenšel tajms“ cela kompanija vredi 4,7 milijardi evra.
“Šuška” se da Rusi za polovinu traže dve milijarde, a navodno MOL ali i ANDOK, procenjuju da za većinski paket treba dati između 1,5 do 1,7 milijardi evra. To bi moglo da znači da, pored dozvole američkog OFAК-a, jedna od prepreka za zaključenje transakcije može biti i cena.
Željko Marković za “Blic Biznis” ne isključuje da cena može biti prepreka.
- Koraci pri kupovini NIS-a biti standardni,svaka strana će proceniti vrednost, napraviti dubinsku analizu, onda se dogovara cena i svi drugi uslovi, pod uslovom da to OFAK odobri. Ceo proces se ne može završiti preko noći, jer ovakve transakcije mogu da traju od dva do šest meseci. Dok to traje, OFAK ukoliko stvari idu u dobrom smeru produžava licencu -objasnio je Marković za "Blic Biznis”
Kakav će smer biti, znaće se za nekoliko dana, kada OFAK treba da kaže da li je kolač dobro presečen, da ne bi do 24. januara iscurelo vreme ali i nafta.