MAKETA ZA NIS napravljena, ali put za gradnju je dug: Ovako bi mogla da izgleda nova vlasnička kombinatorika u našem naftašu! Finalna drama
Mađarska kompanija MOL planira da preuzme 56,15% akcija
Kompanija ADNOK iz Ujedinjenih Arapskih Emirata zainteresovana je za manjinski udeo, ali precizan iznos nije definisan
Komentara 4
Slušaj vest
0:00/
0:00
Maketa za rešavanje problema NIS-a je u ponedeljak napravljena kroz odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma (Heads of Agreement) o kupovini 56,15 odsto akcija ruskog Gaspromnjefta od strane mađarskog MOL-a, što je dobra vest. Ali, ako bi se u ovom energetskom slučaju poslužili arhitektonskim rečnikom ”od makete do građevine dug je put”, jasno je da je pred NIS-om kompleksan proces da bi se od kupoprodajne ideje stiglo do njene realizacije.
U toj ideji nema ono o čemu se nedeljama pričalo, a to je kako i kada će se u novoj vlasničkoj strukturi pojaviti država Srbija i potencijalni investitor emiratski ADNOK.
Blic preporučuje
Hoće li OFAC prihvatiti dil MOL-a i Gazpromnjefta
Još jedna važna stvar u celom ovom komplikovanom procesu, bar za početak je važna, a to je da li će se predložena maketa MOL-a i Gaspromnjefta izmenjene potencijalne vlasničke strukture, dopasti OFAKu.
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović za RTS potvrđuje da je ovo samo početak moguće transakcije.
- Trenutno smo kod osnovnih odredbi budućih ugovora.Ostaje još dosta posla da se uradi da bi se ceo ugovor i dogovorio. Ono što je važno jeste da su se ruski većinski vlasnici, Gaspromnjeft i MOL dogovorili o osnovnim principima i da je NIS podneo zahteve OFAК-u.Treba da se zna da je u ovom preliminarnom delu Srbija sa MOL-om potpisala memorandum o razumevanju, prema kome ćemo biti u mogućnosti da povećamo svoje učešće u NIS-u za 5 odsto. MOL se obavezao i da održi nivo rada rafinerije iz prethodnih godina- navela je Đedović Handanović.
Ona je dodala da je MOL zainteresovan da otkupi 56,15 odsto i kada do te transakcije dođe onda bi pored Srbije mogla da poveća svoj udeo ,a u okviru toga i arapski partner.
- ADNOК je velika uspešna kompanija i to bi u svakom smislu bilo korisno za nas. Važno je da su oni uopšte pristali da razgovaraju i uzmu učešće u ovim pregovorima. Ukoliko OFAК odobri transakciju oni će biti zainteresovani da uzmu manji deo- rekla je ministarka.
Računica: Kome ide koliko procenata?
O kom tom manjem delu se radi, za sada je neizvesno. Izvesno je da unosi zabunu, pogotovo što ministarka navodi da je memorandumom o razumevanju sa Mađarskom definisano da se srpski udeo poveća za 5 odsto. To bi značilo da iz većinskog MOL kolača od 56,15 posto akcija, ostaje 51,15 paketa i da bi za emiratsku kompaniju ostao simboličan paket od nešto više od jedan posto.
U takvom scenariju stručnjacima je čudno da jedna velika svetska kompanija pristane na tako mali udeo. Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS-a, za “Blic Biznis” kaže da treba biti strpljiv i sačekati tu vlasničku kombinatoriku.
- Postavlja se pitanje ako je mađarska strana zainteresovana za većinski udeo, to je 51 odsto, od 56 odsto koliko ruski vlasnik ima, da li bi kompanija iz Emirata, ADNOK, bila zainteresovana da uzme jedan odsto ako je Srbija memorandumom sa Mađarima definisala već pet. Diskutabilno je da li bi jedna moćna kompanija bila zadovoljna sa tim malim udelom. Ta nejasnoća oko ANDOK-a i njegovog uključivanja, postavlja pitanje koliki je prostor ostavljen za Srbiju i njeno uvećanje udela u vlasništvu NIS-a-kaže Stanić za “Blic Biznis”.
Zašto nam je važno 33 odsto?
On dodaje da je to povećanje vlasništva izuzetno važno.
- Ključno je da država u NIS-u pređe prag od 33 odsto udela.Tada većinski akcionar više nema dvotrećinsku većinu, koja je neophodna za donošenje nekih bitnih odluka, kao što je primera radi gašenje rafineriju u Pančevu. Bez države takva odluka ne bi mogla da se donese. U svakom slučaju ovo što su stavili na papir juče ruski Gaspromnjeft i mađarski MOL je samo okvir za sliku koja treba da se napravi do 31. marta. Sada je najvažnije da 23.januara OFAK taj ram prihvati jer je vremena sve manje za NIS koji već duže vreme radi pod pritiskom. Zato je važno da 23. januara OFAK produži NIS -u licencu za rad. Ako i posle ovoga, odluči drugačije, onda bi to bio signal da je reč o političkom udaru - navodi Stanić.
Slično mišljenje ima i karijerni diplomata i analitičar Srećko Đukić.
- Promena vlasništva otvara pitanja o energetskom i geopolitičkom uticaju Srbije, domaćoj privredi i regionalnim odnosima. Većinski kapital apsolutno pripada MOL-u. Čak da MOL ima 50 deonica, on bi dobio jednu zlatnu akciju sa kojom bi odlučivao. Drugi može imati takođe 50, ali nema zlatnu deonicu. Tako da ja ne znam gde će se uklopiti ta arapska kompanija u ovu vlasničku šemu, u čije akcije, MOL-ove ili u srpske- rekao je Đukić za Blic TV .
I Branka Latinović, članica Foruma za međunarodne odnose, takođe ističe da ulazak arapskog partnera kao manjinskog akcionara je nelogičan.
Trka s vremenom
- Sada pored MOL-a postoji još jedan značajan igrač. Mi i tek treba da vidimo koliko to košta i kako će se sredstva nabaviti, jer ono što sam čitala pre par dana, pitanje je da li MOL ima toliko novca da to plati. ADNOK je nacionalna emiratska kompanija i verovatno se uključuje u to da bi pomogla finansijsku konstrukciju. Tu su i naših pet odsto, koji nisu sigurno zanemarljiva svota i koji isto tako koštaju par stotina miliona. Kada ti obrisi finansijski i ostali budu dostupni, onda ćemo imati više saznanja - objašnjava Latinović za Blic TV.
Za sve sagovornike najvažnije je da se ceo proces što pre završi, kako bi se izašlo iz ovog lavirinta. Mađari su najavili da je to 31. mart, što za ovakvu transakciju nije dug rok.
"Ništa ne može preko noći"
Željko Marković, stručnjak za energetiku za “Blic Biznis” kaže da se ceo proces ne ne može završiti preko noći.
- Ovakve transakcije mogu da traju od dva do šest meseci. Dok to traje, OFAК ukoliko stvari idu u dobrom smeru, produžava licencu - objasnio je Marković za "Blic Biznis”
I drugi stručnjaci smatraju da je relativno kratak rok za ovakvu transakciju, a razlog za žurbu vide u izbornim aktivnostima u Mađarskoj, koji su zakazani za sredinu aprila jer ako dođe do promene vlasti, možda nova garnitura zaustavi ovu kupovinu jer država ima udeo u MOL-u od 24,7 posto.
Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju ne isključuje i to kao razlog za ubrzanje procesa oko NIS-a ali smatra da je to malo verovatno jer ova akvizicija može samo da donese dobro i državi i MOL-u.
- Ovakvom transakcijom, stvara se jedna moćna kompanija u Evropi i ne vidim to kao prepreku za bilo koju vlast - objašnjava Stanić.
Kupovinom većinskog paketa NIS-a, Mol postaje najjači regionalni igrač centralne i istočne Evrope. Njegovo naftno carstvo se prostire osim u Mađarskoj i centralnoj i istočnoj Evropi i na Bliskom istoku, Africi i Rusiji.
Ipak, da bi se našao na tronu jedne od najvećih evropskih naftnih kompanija,što mu kupovinom NIS-a se otvaraju vrata, treba da sačeka da evropska antimonopolska komisija, ali i srpska Komisija za zaštitu konkurencije, odobri ovu transakciju.
Do tada, NIS će biti samo na MOL-ovoj maketi jer je kompleksan proces da bi se od kupoprodajne ideje stiglo do njene realizacije.