Srpski modni dizajneri i proizvodi često osvajaju svetsku pažnju, ali domaća industrija je mešavina uspeha i propuštenih prilika
U modnom sektoru u Srbiji radi oko 54.000 ljudi, a izvoz tekstila, odeće i obuće iznosi 1,53 milijarde evra, dok je uvoz veći
Kad Mišel Obama dočeka kineskog predsednika u kreaciji srpske dizajnerke Roksande Ilinčić ili kad Kejt Midlton, princeza od Velsa, nosi rukavice izrađene u Srbiji, svetski mediji pišu o “srpskom modnom čudu”. Istina je složenija, jer dok srpski kreativci osvajaju svetske piste, domaću modnu industriju ipak čini mešavina uspeha i propuštenih prilika.
I pored toga, za malu zemlju poput Srbije, modna industrija predstavlja iznenađujuće veliku ekonomsku snagu. Tako bar pokazuje zvanična statistika po kojoj u njoj radi oko 54.000 radnika, što znači da na svakih deset, od ukupne zaposlenosti, jedan se bavi šivenjem, tkanjem ili proizvodnjom obuće.
Statistika pokazuje i da ukupan izvoz tekstilnih proizvoda, odeće, kože i obuće u 2024. godini iznosio 1,53 milijarde evra, dok je uvoz dosegao 1,76 milijardi evra.
Ovaj deficit od 230 miliona evra, pokazuju da Srbija više uvozi sirovine nego što izvozi gotovih proizvoda.
I pored ovog dizbalansa, najveći smo proizvođač tekstila, kože i obuće u Adria regionu, a sektor je jedan od retkih koji su pretežno u vlasništvu domaćih privrednika. Tako je od 1.050 preduzeća registrovanih za ovu delatnost, čak 90% u srpskim rukama, navodi Bloomberg Adria u analizi iz 2025. godine. Takav procenat čini Srbiju posebnom u regionu gde uglavnom dominiraju strane kompanije.
Tu posebnost nemamo kada je reč o poređenju sa Evropom i potrošnjom jer naše tržište odeće, koje vredi 1,6 milijardi dolara godišnje, sa potrošnjom od 225,70 dolara po stanovniku, je značajno niže od evropskog proseka, koji je preko 600 evra. Tako u zemlji, koja proizvodi za svetske brendove, građani na modne detalje daju tri puta manje para od Evropljana.
Broj tih brendova nije mali, ali usluge koje su pružaju uglavnom su svedene na sečenje, šivenje, pakovanje.
To su Hugo Boss, Roberto Cavalli, Sergio Tacchini, Kappu, Zara, Dolce & Gabbana, Gucci, Valentino, Tommy Hilfiger,u kojima se Srbija pozicionirala kao proizvođač manjih serija visokog kvaliteta sa kratkim rokovima isporuke, što pogoduje partnerima iz EU. Ta specijalizacija donela je rezultate, pa su takom,,samo u Italiju, kroz ovakve aranžmane, izvozi preko 400 miliona evra godišnje.
Industrija koja je nekada zapošljavala 250.000 radnika
To pokazuje da je došlo do transformacije kompletne industrije u Srbiji, koja se kroz vreme, odvijala kroz različite faze. Za one mlađe koji ne znaju, u eri SFRJ, 1989. godine, tekstilna industrija je zapošljavala 250.000 radnika sa izvozom od pet milijardi dolara.
Leskovac se nazivao “srpskim Mančesterom”, fabrika “Leteks” je proizvodila “najubav štof na svetu”, a “Zele Veljković” je bila legendarni proizvođač čarapa koji je, kako tvrde Leskovčani, radili za izvoz i sedamdesetih godina prošlog veka. Zbog sankcija, bombardovanja i neuspešno sprovedene privatizacije, do 2005. godine ostalo je samo 25.000 zaposlenih. Od tog pada ,do oporavka je ipak došlo, uglavnom kroz strane investitore. Danas u sektoru, od navedenih 1050. kompanija ,posluje 25 stranih.
Najveći broj u prethodnom periodu dolazi iz Turske, što je dovelo da je Srbija izgubila primarnu proizvodnju tkanina i prediva, a fokusirala se na konfekciju.
Prema analizi koju je napravila Razvojna agencija Srbije, danas skoro da nemamo proizvodnju tkanina i prediva, a uglavnom turske firme koje ovde dolaze, otvaraju pogone konfekcije. Taj model se, prema proceni iz ovog dokumenta, s jedne strane doneo je radna mesta, a, s druge,učinio industriju ranjivom na brze promene u globalnim lancima snabdevanja.
Srbija je neprikosnoveni lider
Gordana Bulatović, doktor ekonomskih nauka za “Blic Biznis” kaže da i pored toga, u regionalnom kontekstu, Srbija je neprikosnoveni lider.
- U poređenju sa susednim državama, Srbija ima veći broj registrovanih preduzeća, značajno više zaposlenih u ovim industrijama i znatno veći izvoz. To pokazuju i podaci PKS -a, ali ipak, u evropskom kontekstu, pozicija domaće modne industrije je skromna. Srpsko tržište odeće od 1,6 milijardi dolara naspram britanskih 82,89 milijardi ili nemačkih preko 60 milijardi evra, je malo. Po prihodima tekstilne proizvodnje, Srbija je na 25. mestu u Evropi, sa 357,4 miliona evra.
Ali, postoje i svetle tačke. Srbija je, pre nekoliko godina, postala treća zemlja u svetu po proizvodnji čarapa, iza Kine i Amerike, što pokazuje da možemo biti konkurentni i da se može promeniti pravac u ovoj oblasti baziran na svetskoj prepoznatljivosti srpskih kreatora, koji su postali sinonim za kvalitet i personifikaciju uspeha u svetu mode - navodi Bulatović za “Blic Biznis”.
Već spomenuta Roksande Ilinčić, personifikacija je uspeha današnjeg doba ali temelje prepoznatljivosti postavljene su više decenija ranije, i to kroz ime Mirjane Marić,koja je “kreirala” ono što danas nazivamo srpskim modnim identitetom. Njeno ime je bilo takvo da je Jovanka Broz nosila isključivo kreacije sa potpisanim “MM”, a Pierre Cardin ju je 1975. i 1976. pozivao u Francusku za modne revije.
Paralelno sa njom, Dobrila Smiljanić stvorila je možda prvi globalni srpski luksuzni brend, “Sirogojno Still”.
Njene pletenine nosile su Nensi Regan, Raisa Gorbačov, čak i kraljica Elizabeta II. Kada je Pierre Cardin tražio 18 modela za svoju kolekciju, ona je odbila da radi pod tuđim imenom, čuvajući autentičnost srpskog brenda koji je u vrhuncu zapošljavao skoro 2.000 pletilja i godišnje zarađivao milione dolara.
Aleksandar Joksimović, kreator iz iste generacije, posebno se istakao umešnošću u kombinovanju klasičnih i savremenih elemenata, čime je dodatno obogatio paletu srpskog modnog stvaralaštva.
Današnja generacija nastavlja tu tradiciju.
Ana Ljubinković kreira za Miley Cyrus i Joey King, a Lady Gaga je objavila fotografiju u njenoj kreaciji na Instagramu dok je Evica Milovanov Penezić postala nezaobilazan ime, jer Kejt Midlton poseduje preko deset pari njenih rukavica.
Tržište luksuza skromno
I dok srpske kreatore promovišu zvezde svetske politike, kulture i zabave, domaće tržište luksuza još uvek je skromno.
Od ukupnog tržišta odeće vrednog 1,6 milijardi dolara, luksuzni segment čini samo 2% , odnosno oko 32 miliona dolara godišnje. U Beogradu trenutno nema butika najčuvenijih i najskupljih svetskih modnih brendova.
Prekretnicu treba da donese ova godina kada se očekuje dolazak Louis Vuitton-a, što bi bio signal da je Srbija spremna za sledeći nivo modne transformacije.
Ta transformacija, verovatno leži u spoju tradicije i inovacije. Dok kreatori poput Roksande Ilinčić i drugih osvajaju svetske piste, domaća industrija mora pronaći način da od proizvođača za tuđe brendove postane kreator vlastitih globalnih priča.
