Stiže povišica za srpske penzionere iz Nemačke: Od jula značajno veće uplate, evo koliko tačno novca leže na račun

Dobre vesti stižu za oko 21 milion penzionera u Nemačkoj, među kojima je i veliki broj građana Srbije koji su radni vek proveli u ovoj zemlji. Savezni savet (Bundesrat) dao je zvanično odobrenje za osetno povećanje zakonskih penzija koje stupa na snagu 1. jula 2026. godine.

Penzije skaču za više od 4 odsto

Prema usvojenoj odluci, penzije će biti uvećane za 4,24 odsto. Ovo usklađivanje se u velikoj meri zasniva na kretanju plata u zemlji, a cilj je da primanja najstarijih prate ekonomski rast.

Evo kako će se to konkretno odraziti na mesečne čekove:

• Penzioneri koji primaju 1.000 evra, od jula će dobijati nešto više od 42 evra više.
• Za takozvanu „standardnu penziju“ (zasnovanu na prosečnoj zaradi i 45 godina staža), povećanje iznosi 77,85 evra.
• To znači da će standardna bruto penzija od jula iznositi 1.913,40 evra.

Važno je napomenuti da su ovo bruto iznosi, od kojih se odbijaju doprinosi za zdravstveno osiguranje i porezi, tamo gde je to primenjivo.

Ko sve ima pravo na veća primanja?

Ovo godišnje usklađivanje ne odnosi se samo na starosne penzije. Povišicu će dobiti i korisnici:

• Invalidskih penzija (za smanjenu radnu sposobnost),
• Porodičnih penzija (uključujući udovičke),
• Osobe sa smanjenom sposobnošću privređivanja.

Dobra vest za one koji primaju udovičku penziju je i povećanje neoporezivog cenzusa, što im omogućava da ostvare nešto veći lični dohodak, a da im se zbog toga ne umanjuje porodična penzija.

Nemačka pred velikim reformama

Iako su trenutna povećanja značajna, nemački penzioni sistem se suočava sa velikim izazovima zbog ubrzanog starenja stanovništva.

Podaci pokazuju da je krajem 2025. godine zabeležen rekord od 19,1 milion starosnih penzija.

Zanimljivo je da gotovo svaka treća osoba (oko 30 odsto) u Nemačkoj odlazi u prevremenu penziju, prihvatajući trajna umanjenja kako bi u proseku 33 meseca ranije prestali sa radom. Zbog ovakvih trendova, nemačke vlasti već planiraju nove reforme koje bi mogle uključiti povećanje starosne granice za odlazak u penziju i uvođenje državnih službenika u opšti sistem osiguranja.

(Blic Biznis/Fenix)