Najveći uspeh zabeležen je u Nemačkoj, gde je broj instalacija premašio milion, a interesovanje za plug-in solar raste i u drugim evropskim zemljama
Takvi sistemi mogu imaju povraćaj investicije u roku od dve do šest godina
Zvuči prilično dobro: solarni panel priključite u običnu utičnicu i počnete da proizvodite sopstvenu električnu energiju. Upravo tako funkcionišu takozvani plug-in solarni sistemi, tehnologija koja je poslednjih godina od nišnog proizvoda postala jedan od najbrže rastućih segmenata evropskog tržišta obnovljivih izvora energije.
Važno je naglasiti da utičnica nije izvor struje, već samo služi kao veza preko koje energija proizvedena na solarnim panelima dolazi do uređaja u domaćinstvu.
Proizvedena energija se odmah troši u domaćinstvu, čime se smanjuje količina električne energije koju je potrebno preuzeti iz mreže.
Broj registrovanih instalacija već premašio milion
Najveći uspeh ovakvi sistemi za sada su ostvarili u Nemačkoj, gde je broj registrovanih instalacija već premašio milion, ali interesovanje poslednjih godina raste i u Francuskoj, Italiji, Holandiji, Poljskoj i drugim evropskim zemljama. Prema procenama stručnjaka, širom Evrope danas je u upotrebi između četiri i pet miliona plug-in solarnih sistema, kada se uračunaju i oni koji nikada nisu zvanično registrovani.
Radi se o malim fotonaponskim sistemima koji se najčešće sastoje od jednog ili dva panela i mikroinvertera. Za razliku od klasičnih solarnih elektrana koje zahtevaju ozbiljnije zahvate i veća ulaganja, ovi sistemi mogu da se postave na balkon, terasu, fasadu, u dvorište ili na krov, a korisnici uglavnom mogu sami da ih montiraju.
Kako funkcioniše plug-in solarni sistem?
Kako takav sistem izgleda u praksi, odlučio je da proveri i Kristofer Mims iz ČASOPISA Wall Street Journal. Nakon što je njegova savezna država Merilend dozvolila korišćenje takvih uređaja, postavio je jedan na svom domu i dokumentovao ceo postupak.
Kako je opisao, instalirao ga je za manje od sat vremena. Nakon što je povezao panel sa mikroinverterom i priključio ga u spoljašnju utičnicu, sistem je počeo da proizvodi električnu energiju za njegovo domaćinstvo.
Prema rečima Moncefa Krartija, profesora arhitektonskog inženjerstva sa Univerziteta Kolorado Bolder, plug-in solar je "već široko rasprostranjen u Evropi", a Nemačka je najbolji primer razvoja tog tržišta. Tamo su balkonski paneli danas čest prizor na stambenim zgradama.
Koliko zapravo mogu da pomognu?
Jedno od najčešćih pitanja jeste koliku korist takvi sistemi mogu da donesu domaćinstvu.
Prema prvom velikom evropskom izveštaju o plug-in solaru koji je objavila organizacija SolarPower Europe, takvi sistemi mogu da pokriju između 5 i 25 odsto godišnjih potreba domaćinstva za električnom energijom. Koliki će deo pokriti zavisi od veličine sistema, položaja panela, količine sunčeve svetlosti i navika potrošnje. U istom izveštaju navodi se da se povraćaj investicije najčešće kreće između dve i šest godina.
Krarti, ipak, upozorava da plug-in solar ne treba posmatrati kao zamenu za veliku kućnu elektranu.
„Poenta plug-in solara nije da se potrošnja domaćinstva svede na nulu“, rekao je za Wall Street Journal.
Drugim rečima, cilj nije potpuno eliminisati račun za struju, već smanjiti deo potrošnje koji tokom dana može da se pokrije energijom proizvedenom na sopstvenim panelima.
U Nemačkoj je snaga pojedinačnih sistema uglavnom ograničena na 800 vati. To nije dovoljno za potpuno napajanje domaćinstva, ali jeste dovoljno da se smanji deo svakodnevne potrošnje električne energije.
Zašto ih sve više ljudi postavlja?
Jedan od glavnih razloga njihove popularnosti jeste činjenica da nisu namenjeni samo vlasnicima kuća.
Dok klasične solarne elektrane uglavnom zahtevaju sopstveni krov, plug-in sisteme mogu da koriste i stanari višestambenih zgrada. Panel može da se postavi na ogradu balkona ili terasu, a u slučaju preseljenja relativno ga je jednostavno demontirati i poneti sa sobom.
Upravo ta pristupačnost jedan je od razloga zbog kojih je tržište tako brzo raslo.
Prema podacima organizacije SolarPower Europe, krajem 2024. godine u Nemačkoj je bilo registrovano više od 780.000 takvih sistema. Broj registracija je u međuvremenu premašio milion, a stručnjaci smatraju da je stvarni broj još veći jer deo korisnika svoje sisteme nikada nije prijavio.
Neophodna regulativa
Lea Le Penuizik iz organizacije SolarPower Europe upozorava da dalji rast tržišta mora da prati jasna regulativa.
„Evropi su potrebni jasni standardi proizvoda i dosledna pravila za instalaciju kako bi se obezbedili bezbednost, kompatibilnost sa mrežom i poverenje potrošača“, izjavila je prilikom predstavljanja izveštaja.
Prema pisanju Euronewsa, upravo pojednostavljenje pravila jedan je od razloga zbog kojih je Nemačka postala evropski lider u ovoj oblasti.
"Kupci su pokrenuli ovaj procvat i uspešno od politike zatražili pojednostavljenje birokratije", poručili su iz kompanije Meyer Burger.
