"Penzija ne mora da znači kraj!" Šta se događa s mozgom nakon penzionisanja? Analizirano 8.000 penzionera, stručnjaci savetuju šta preduzeti već danas
Istraživanja ukazuju na značaj mentalnih i fizičkih aktivnosti za održavanje zdravlja u penzionerskom dobu
Gubitak socijalnih kontakata nakon zastoja radne karijere značajan je faktor rizika za mentalno zdravlje
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Za milione ljudi odlazak u penziju predstavlja simbol slobode, ali za ljudski mozak to može biti početak opasne faze stagnacije. Istraživanja pokazuju da nagli prekid radne rutine može izazvati brz pad kognitivnog zdravlja, uključujući veći rizik od depresije i ubrzano slabljenje pamćenja.
Prestanak rada nije samo gubitak prihoda, već i gubitak strukturiranog dana koji nas decenijama tera na socijalizaciju i rešavanje mentalnih izazova.
Blic preporučuje
"Telo i mozak imaju tendenciju da se prilagode onome što se od njih traži; kada osete da više nisu potrebni, započinje prirodni proces propadanja kao odgovor na neaktivnost", kaže za "Njujork Tajms" Ros Endel, profesor sa Univerziteta Arizona. Ipak, naučnici ističu da penzija ne mora biti kraj razvoja jer uz pravi pristup, mozak može da se 'vrati u formu' čak i u poznim godinama.
Gubitak verbalnog pamćenja: Šta kažu brojke?
Velika analiza sprovedena na više od 8000 penzionera širom Evrope otkrila je da verbalno pamćenje, odnosno sposobnost prisećanja skupa reči, opada znatno brže nakon odlaska u penziju. Slično istraživanje u Engleskoj potvrdilo je nagli pad ove veštine, iako su neke druge sposobnosti, poput apstraktnog razmišljanja, ostale netaknute. Stručnjaci veruju da je razlog jednostavan: mozak više nije izložen svakodnevnim 'vežbama' koje donosi radno okruženje.
Priroda posla igra ključnu ulogu
Zanimljivo je da priroda posla koji ste obavljali igra ključnu ulogu u tome kako ćete se nositi sa penzijom. Osobe na visokim i odgovornim pozicijama često doživljavaju oštriji pad jer je njihov identitet bio neraskidivo vezan za karijeru, pa nagli nestanak obaveza stvara osećaj bezvrednosti. S druge strane, žene se statistički bolje nose sa ovom tranzicijom, prvenstveno zato što su sklonije održavanju širih socijalnih mreža i bliskih porodičnih odnosa i nakon prestanka rada.
Ključna uloga nove životne svrhe
Penzija može biti period rasta ako se postavi na pravim temeljima, a stručnjaci savetuju da se planovi ne ostavljaju za trenutak kada prestanete da radite. Idealno bi bilo uvesti nove mentalno i fizički stimulativne rutine barem dve godine pre odlaska iz firme.
"Plan ne može biti samo odlazak na dugi godišnji odmor; cilj je preći sa jedne vrste aktivnog života na drugu", ističe dr Alison Mur.
Osobe na visokim i odgovornim pozicijama često doživljavaju oštriji pad jer je njihov identitet bio neraskidivo vezan za karijeru, pa nagli nestanak obaveza stvara osećaj bezvrednosti.
Pronalaženje nove svrhe ključno je za očuvanje neurona. Osobe koje imaju jasan cilj i osećaj da doprinose zajednici doživljavaju znatno manje kognitivnog nazadovanja. Volontiranje se pokazalo kao jedno od najboljih rešenja jer omogućava angažovanost bez stresa punog radnog vremena, a istraživanja pokazuju da redovni volonteri u penziji imaju sporiju stopu biološkog starenja.
Socijalizacija kao 'gorivo' za mozak
Socijalna izolacija jedan je od najbržih puteva ka kognitivnom padu i ranoj smrtnosti. David Rikter, profesor iz Berlina, naglašava da prvo dolazi do smanjenja socijalnih kontakata, a tek potom do primetnog slabljenja mentalnih sposobnosti. Zamena radnih kolega novim krugovima prijatelja od presudne je važnosti za sprečavanje depresije.
Ipak, nije svako druženje jednako vredno. Pasivno konzumiranje sadržaja, poput gledanja televizije, nema isti efekat kao dinamična konverzacija.
"Potrebna nam je ta interakcija, razmena mišljenja koja nas tera na razmišljanje", upozorava on. Aktivnosti poput čitalačkih klubova, učenja novih kreativnih veština ili isprobavanja složenih recepata održavaju mozak agilnim. Kreativnost, bilo kroz pisanje ili umetnost, povećava osećaj smisla u životu i pruža duboko lično zadovoljstvo koje čuva mentalnu oštrinu godinama nakon poslednjeg radnog dana.
(Izvor: Tportal)