Kako inovacije menjaju gradnju u Srbiji: Vojin Zajić o novim standardima domaće građevinske industrije
Fokus je na održivim praksama poput recikliranja materijala, prelaska na električne mašine i korišćenju solarnih panela kako bi se postigla klimatska neutralnost do 2040. godine.
Kompanija STRABAG predvodi reforme u građevinarstvu u Srbiji implementirajući BIM tehnologiju i integrisani pristup upravljanju projektima.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Građevinska industrija decenijama je važila za jednu od najtradicionalnijih privrednih grana, sa sporim promenama i oslanjanjem na proverene, ali često zastarele metode rada. Danas se ta slika ubrzano menja. Digitalizacija, automatizacija i veštačka inteligencija sve snažnije ulaze na gradilišta, menjajući ne samo tehnologiju izvođenja, već i način razmišljanja svih učesnika u procesu gradnje.
Kompanija STRABAG, koja više od 20 godina ima ključnu ulogu u razvoju infrastrukture u Srbiji, danas spaja tehnologiju, održivost i razvoj ljudi u jedinstven sistem. U trenutku kada građevinska industrija prolazi kroz duboku transformaciju, kompanija ne reaguje na promene – ona ih aktivno oblikuje. Kako objašnjava Vojin Zajić, tehnički direktor kompanije STRABAG u Srbiji, ključni izazov ipak nije u samoj tehnologiji, već u spremnosti sistema da je prihvati.
- U STRABAG-u transformacija počinje promenom perspektive – prelaskom sa rada u dve dimenzije na digitalno, integrisano i podacima vođeno upravljanje projektima. BIM je u središtu tog pristupa, jer omogućava objedinjavanje projektne dokumentacije, podataka o izvođenju, rokovima, količinama i troškovima u jedinstven digitalni ekosistem. Da bi automatizovane i mašinski vođene tehnologije dale puni efekat na gradilištu, neophodno je da se i projektovanje i vođenje projekata prilagode novim standardima. To zahteva novu vrstu pismenosti svih učesnika u lancu – od investitora i projektanata do izvođača – navodi Zajić.
“Svi učesnici u procesu moraju da napuste tradicionalne metode – nazovimo to rad u ’dve dimenzije’. Potrebno je da pre svega prihvate pristup projektovanju primenom treće dimenzije uz puno korišćenje softvera i alata, pa samim tim i BIM alata koji integrišu podatke ne samo u smislu projektne dokumentacije već i onoga što je urađeno. Da bi robotizovane mašine mogle da ostvare svoj učinak na gradilištima, potrebno je da se projektna dokumentacija i vođenje projekta prilagodi. I tu je najveći izazov jer automatizacija i BIM tehnologije zahtevaju potpuno novu pismenost svih aktera, od investitora do izvođača”.
Alati poput 3D freza koji skeniraju postojeći asfalt, skenera saobraćajnica, „diger“ (kopač) aplikacije koja računa učinke kopanja putem video kamere montirane na bageru, dronovi i ostala softverskih rešenja koja optimizuju rad na terenu, su deo standardne prakse u kompaniji STRABAG u Srbiji. Neki su u potpunosti implementirani, drugi se testiraju kroz pilot-projekte, ali ono što je najvažnije kako ističe Zajić, jeste da se transformacija se aktivno dešava.
-Ono što moram da istaknem jeste da ne potiču sve inovacije iz našeg centralnog odeljenja za modernizaciju poslovanja, već ima i onih koje razvijamo lokalno. Jedinstveni smo na tržištu i kada je reč o BIM-u (Building Information Modeling). Dok pojedine projektantske kuće koriste BIM u fazi projektovanja, gotovo da nema izvođača koji poseduje sopstveni kapacitet da podigne ceo projekat u 3D (modelovanje), integriše sve inženjerske podatke, predloži unapređenja i sprovede ih na terenu. Upravo ta sposobnost da zatvorimo ceo digitalni krug, od modela do realizacije, čini nas stvarnim predvodnikom novih standarda u građevinarstvu. Međutim, prava promena će doći kada svi segmenti lanca budu „razgovarali“ istim jezikom – tvrdi Zajić.
Tehnološki razvoj u kompaniji STRABAG neraskidivo je povezan sa zaštitom životne sredine. Održivost, kako navodi tehnički direktor ove kompanije u Srbiji, za njih nije pitanje reputacije, već odgovornosti prema budućim generacijama.
“Upravo zato kroz strategiju Work On Progress, kompanija je postavila cilj da do 2040. godine postane klimatski neutralna. To podrazumeva promene u načinu gradnje, izboru materijala i korišćenju resursa, dok u praksi to znači primenu hladnog recikliranja asfalta, veću upotrebu obrađenog betonskog otpada, korišćenje prefabrikovanih elemenata, kao i postepeni prelazak na električna vozila i opremu sa baterijskim napajanjem. Na pojedinim gradilištima i objektima već se koriste solarni paneli, a cilj je da ovakva rešenja postanu standard”, naglašava Zajić i dodaje da je kompanija STRABAG u procesu dobijanja integralne dozvole za upravljanje građevinskim otpadom, čime se materijali nakon obrade ponovo uvode u upotrebu kao resurs, a ne kao otpad.
I pored ubrzane digitalizacije, ljudski faktor ostaje nezamenljiv. Tehnologija može da unapredi procese, kaže Zajić, ali bez ljudi koji znaju da je koriste i razvijaju – ona nema svrhu.
- Ljudi su osnova naše strategije rasta. Ponosni smo što smo, u pravom smislu te reči, domaća kompanija, jer STRABAG danas u Srbiji zapošljava više od 1.000 ljudi, što kompaniju čini duboko ukorenjenom u sredini u kojoj posluje. Naš cilj je da svaki zaposleni ima jasnu putanju razvoja i priliku da gradi karijeru u okviru sistema koji ga podržava i podstiče da ide korak ispred industrije. Ponosni smo i na to što već godinama aktivno ulažemo u obrazovanje mladih kadrova –kroz kontinuiranu saradnju sa srednjim i visokoškolskim ustanovama, programe dualnog obrazovanja, kao i kroz programe stipendija kojima dodatno ohrabrujemo mlade da svoju budućnost grade u građevinskom sektoru - zaključuje Zajić.
Sopstveni resursi u Srbiji
STRABAG u Srbiji posluje u gotovo svim segmentima građevinarstva – od izgradnje i održavanja saobraćajnica, preko visokogradnje, mostogradnje, vodovodne i kanalizacione infrastrukture, do industrijskih postrojenja i železničkih projekata.
„Naši sopstveni resursi – asfaltne baze, kamenolomi, obiman park građevinske mehanizacije, toranjski kranovi, sistemi oplata, kao i nezavisna akreditovana laboratorija TPA – omogućavaju nam visok nivo kontrole kvaliteta i pouzdanosti. Prisutni smo širom Srbije, sa regionalnim ispostavama u Beogradu, Zaječaru, Čačku i Pančevu. Kada se ovi resursi povežu sa naprednim tehnologijama i snažnim inženjerskim timovima, dobijamo sistem sposoban da upravlja najkompleksnijim projektima, koji će biti realizovani u skladu sa najvišim standardima kvaliteta“, ističe Zajić.