GRENLAND JE SAMO TRAMPOVA USPUTNA STANICA! Borba za retke minerale TEK počinje: Ovo su nove države koje imaju naftu 21. veka
Grenland poseduje velika nalazišta retkih metala, ključnih za modernu tehnologiju i vojnu industriju
Kina dominira globalnim tržištem retkih metala i čini većinski deo njihove proizvodnje i prerade
Komentara 3
Grenland je postao je kritična linija fronta u trenutku kada se Arktik otvara zbog globalnog zagrevanja. Njegov značaj dodatno je naglašen činjenicom da je Donald Tramp otvoreno razmatrao mogućnost da SAD preuzmu ostrvo od Danske, bilo kupovinom ili čak silom. Međutim, izgleda da je Grenland samo usputna stanica - retki metali su cilj.
Klimatska kriza ubrzano smanjuje ledeni pokrivač Grenlanda, čime se otvaraju nove pomorske rute i otkrivaju vredni prirodni resursi. Međutim, paradoks je da i sa ovim rezervama ostrva, SAD bi i dalje imale ukupno relativno malo minerala retke zemlje.
Blic preporučuje
Trka za kritične minerale
Grenland ima i izuzetno važnu ulogu u globalnoj trci za kritične minerale. Poseduje ogromna nalazišta metala ključnih za električna vozila i obnovljive izvore energije. Ostrvo se nalazi na osmom mestu u svetu po rezervama retkih zemnih elemenata, koje američka Geološka služba procenjuje na oko 1,5 miliona tona.
Na Grenlandu se nalaze i dva od najvećih poznatih nalazišta ovih minerala, u oblastima Kvanefjeld i Tanbreez, a interesovanje stranih investitora za njih ubrzano raste.
Prema podacima Centra za strateške i međunarodne studije, kineska kompanija Šenghe Risorsis najveći je pojedinačni akcionar projekta Kvanefjeld, sa udelom od 12,5 odsto.
Smatra se da Grenland raspolaže jednim od najvećih svetskih rezervi retkih zemnih metala, ali eksploatacija do sada nije započeta zbog nepristupačnosti terena. Samo oko 20 odsto teritorije ostrva je bez leda, dok su veliki delovi tokom godine nedostupni.
Međutim, kao i u slučaju novih pomorskih ruta, globalno zagrevanje počinje da menja i ovu računicu. Povlačenje ledenog pokrivača sve više otkriva nova mineralna bogatstva, dodatno povećavajući strateški i ekonomski značaj Grenlanda u svetu koji se ubrzano menja.
Šta su retki metali?
Danas se nalaze u gotovo svakom modernom uređaju: retki zemni metali ili retke zemlje. Iza tog pojma krije se 17 metala poput itrijuma, cerijuma ili evropijuma. Ugrađuju se u proizvode moderne tehnologije poput mobilnog telefona, LED lampi ili kamera. Od njih mogu da se proizvode takozvani trajni magneti – magneti koji su mali i laki, a ipak imaju izrazite magnetne osobine.
Jednom proizvedeni, zadržavaju decenijama svoja svojstva.
Zato su retki metali neizostavni za izgradnju vetroturbina ili električnih automobila. Takođe se koriste i u vojnoj industriji, na primer u proizvodnji borbenih aviona, podmornica, laserskih oružja i odbrambene tehnologije. Njihov strateški značaj za trgovinu i odbranu čini ove metale iznimno vrednima.
Dva su posebno tražena: neodijum i prazeodijujum – dva najvažnija elementa za proizvodnju trajnih magneta. Trenutno im je tržišna cena oko 55 evra po kilogramu. Još je vredniji terbijum – kilogram može da košta i 850 evra.
Koja su njihova imena?
Po redosledu u periodnom sistemu, to su: skandijum, itrijum, lantan, cerijum, prazeodimijum, neodimijum, prometijum, samarijum, evropijum, gadolinijum, terbijum, disprozijum, holmijum, erbijum, tulijum, iterbijum i lutecijum.
Retki minerali postali novo oružje
Retki minerali danas se nalaze u srži moderne tehnologije, iako većina ljudi nikada nije čula za njih. Oni pokreću napredne sisteme, kao što su magneti u električnim vozilima, vetroturbinama, pametnim telefonima, naprednim vojnim sistemima, borbenim avionima i alatima za proizvodnju čipova.
Kina trenutno poseduje oko 60–70% svetske proizvodnje rude retkih minerala i skoro 90% kapaciteta za njihovo prerađivanje.
Velik deo retkih metala dolazi iz rudnika Bajan Obo na severu Kine.
Ovaj rudnik ima veliki geopolitički značaj. On je mnogo veći od drugog po veličini nalazišta retkih metala u Australiji i na Grenlandu. I u njemu mogu da se nađu svi elementi koji su važni za proizvodnju trajnih magneta.
Kineski monopol nad retkim zemljama
Nakon vađenja iz zemlje sledi složen proces: retki metali se razdvajaju i pročišćavaju u visoko specijalizovanom postupku kako bi se pripremili za dalju obradu. Taj se proces takođe uglavnom odvija u Kini. Zato ona isporučuje ne samo većinu retkih metala, nego i većinu trajnih magneta u svetu.
Proizvodnja retkih metala u svetu
Globalna proizvodnja retkih zemnih elemenata nastavila je snažan rast i u 2024. godini, dostigavši oko 390.000 tona, pokazuju najnoviji podaci američke Geološke službe u izveštaju Mineral Commodity Summaries za 2025. godinu
Ovi metali postaju jedan od ključnih resursa u energetskoj tranziciji, industriji električnih vozila i geopolitičkim odnosima velikih sila.
Kina zadržava dominantnu poziciju na globalnom tržištu, sa oko 270.000 tona proizvedenih retkih zemnih elemenata u 2024. godini.
Grenland bez proizvodnje, ali sa ogromnim rezervama
Iako na Grenlandu još ne postoji aktivna proizvodnja, procenjene rezerve od oko 1,5 miliona tona svrstavaju ovo arktičko ostrvo među značajne potencijalne igrače na tržištu.
Upravo ta činjenica dodatno povećava njegov geopolitički značaj u trenutku kada se Arktik otvara zbog topljenja leda.
SAD povećavaju domaću proizvodnju, ali ostaju zavisne od uvoza
Sjedinjene Američke Države su u 2024. godini proizvele oko 45.000 tona retkih zemnih elemenata, čija je vrednost procenjena na 260 miliona dolara.
Iako je domaća proizvodnja u porastu, SAD i dalje zavise od uvoza oko 80 odsto potreba, pre svega iz Kine, Malezije i Japana.
Što znači da bi čak i sa rezervama Grenlanda i dalje bili u zaostatku.
Burma na primer, jedan je od najvećih svetskih proizvođača retkih zemnih elemenata, odmah iza Kine, ali nema potvrđene dugoročne rezerve.
Zašto su retki metali ključni
Najveća potrošnja retkih metala odnosi se na proizvodnju katalizatora, trajnih magneta, keramike, stakla i metalurških legura.
Posebno su važni za električna vozila, vetroelektrane i baterije, što objašnjava zašto se sve više posmatraju kao strateški resurs.
Globalne rezerve veće od 90 miliona tona
Ukupne svetske rezerve retkih zemnih elemenata procenjuju se na više od 90 miliona tona. Najveće rezerve, pored Kine, imaju Australija, Brazil, Vijetnam, Rusija i Indija, dok se interesovanje za nova nalazišta, uključujući Grenland, ubrzano povećava.
Tržište raste, reciklaža ograničena
Uprkos rastu proizvodnje i potražnje, reciklaža retkih metala ostaje ograničena i odnosi se uglavnom na baterije, magnete i fluorescentne lampe.
To dodatno pojačava pritisak na primarnu eksploataciju i strateško nadmetanje za nove izvore.
Kako mogu zemlje da postignu veću nezavisnost
Mnoge zapadne zemlje zabrinute su zbog kineskog monopola. Zato su EU i Sjedinjene Američke Države poslednjih godina započeli sa sopstvenom eksploatacijom ovih vrednih sirovina. To je moguće, na primer, takozvanim urbanim rudarenjem – postupkom u kojem se retke zemlje izvlače iz otpada. Stari uređaji poput mobilnih telefona, laptopa ili čak limenki recikliraju se u tu svrhu.
Evropska unija je donela zakon o kritičnim sirovinama. Trebalo bi da on učini lance snabdevanja nezavisnijima i da izgradi domaće kapacitete. U njemu se postavljaju neobavezni ciljevi o količini sirovina koje bi trebalo da se proizvode do 2030. unutar Unije. Tako se strateški projekti mogu smestiti u državama članicama i partnerskim zemljama poput Norveške.
I Vašington intenzivno ulaže u eksploataciju u svojoj zemlji. Amerikanci žele da do 2027. stvore sopstvene lance snabdevanja koji obećavaju dodanu vrednost „od rudnika do magneta“ unutar Sjedinjenih Država.
Dodatni fokus je i na potencijalnim područjima eksploatacije kao što su Ukrajina i Grenland.
Obe zemlje za američkog predsednika Donalda Trampa posebno su relevantne jer teoretski raspolažu velikim nalazištima.
Ali ona su zasad teško dostupna – pa ostaje neizvesno koliko je eksploatacija u tim zemljama uopšte realna.