Plate su veće u kompanijama u stranom vlasništvu i većim firmama sa više od 1000 zaposlenih, dok su najniže u najmanjim privatnim kompanijama
Najveći rast plata zabeležen je u IT sektoru, proizvodnji i distribuciji energije, te građevinarstvu, dok je najslabiji rast u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu
Prosečna mesečna neto plata isplaćena po zaposlenom u pravnim licima u Republici Hrvatskoj za mart 2026. godine iznosila je 1.555 evra, dok je medijalna neto plata za isti mesec iznosila 1.317 evra, što je za 9,8% više nego u istom mesecu prošle godine. Poslodavci su primorani da povećavaju plate zbog nedostatka radne snage. Međutim, podaci servisa MojaPlaća pokazuju da to nije svuda isto.
Prema njihovoj analizi, prosečna mesečna neto plata u Hrvatskoj trenutno iznosi 1.621 evro. U poređenju sa istim periodom prošle godine, ovo je povećanje od devet procenata. Medijalna plata je 1.500 evra, a podaci se zasnivaju na odgovorima više od 28.000 ispitanika.
Najviše plate su i dalje rezervisane za IT sektor, koji obuhvata telekomunikacije i informacione usluge. Prosečna neto plata u ovom sektoru privrede dostigla je 1.904 evra, što je deset odsto više nego godinu dana ranije. Odmah iza IT-a je sektor proizvodnje i distribucije energije, gde zaposleni u proseku zarađuju 1.757 evra. Ovaj sektor je zabeležio godišnji rast plata od 13 odsto.
Najveći rast
Sektor građevinarstva, arhitekture i nekretnina je takođe visoko na listi. Prosečna neto plata tamo je 1.729 evra, što je povećanje od 12 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Najizraženiji porast prihoda zabeležen je u oblasti stručnih, naučnih i tehničkih delatnosti. U ovom sektoru prosečna plata je porasla za čak 15 odsto i sada iznosi 1.657 evra. S druge strane, najsporiji rast je zabeležen u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, gde su plate porasle za samo tri odsto.
Analiza pokazuje da je prosečna plata u turizmu i ugostiteljstvu porasla za deset odsto u 2026. godini i sada iznosi 1.510 evra. Međutim, iza ovog proseka stoje značajne razlike između profesija.
Najskromniji rast
Najviše zarađuju kuvari, sa prosečnom platom od 2.085 evra. Menadžeri u ugostiteljstvu su veoma blizu, sa prosečnom platom od 2.075 evra. Veliki porast je zabeležen među pomoćnim kuvarima. Njihove plate su porasle za 23 odsto za godinu dana i sada iznose prosečno 1.223 evra. Kuvari su zabeležili porast od 19 odsto, sa prosečnom neto platom koja je dostigla 1.598 evra.
Konobari sada zarađuju u proseku 1.281 evro, što je devet odsto više nego godinu dana ranije. Najskromnije povećanje zabeleženo je kod čistačica, čije su plate porasle za tri odsto, na prosečno 992 evra. Podaci pokazuju da plate u turizmu ne zavise samo od posla, već i od vrste poslodavca. Kompanije u stranom vlasništvu plaćaju zaposlenima u proseku 1.478 evra, dok je prosek u domaćim privatnim kompanijama 1.361 evro.
Razlike su vidljive i u zavisnosti od veličine kompanije. Najviše prosečne plate zarađuju zaposleni u kompanijama sa više od hiljadu zaposlenih, gde prosek dostiže 1.547 evra. U najmanjim kompanijama, koje imaju do deset zaposlenih, prosečna plata je 1.237 evra.
Zagreb nije prvi
Iako je Zagreb često na vrhu rang liste kada su u pitanju plate, situacija u turizmu pokazuje nešto drugačiju sliku. Najviše prosečne plate u ovom sektoru zarađuju zaposleni u Šibensko-kninskoj županiji, gde je prosek 1.594 evra. Na drugom mestu je Dubrovačko-neretvanska županija sa prosečnom platom od 1.528 evra, dok je Grad Zagreb treći sa prosekom od 1.464 evra.
Na dnu liste su uglavnom kontinentalne županije. Najniže prosečne plate u turizmu beleže Virovitičko-podravska županija sa 1.041 evrom, Ličko-senjska županija sa 1.087 evra i Požeško-slavonska županija sa prosekom od 1.088 evra.
Među kontinentalnim županijama nešto se više ističu Varaždinska županija, gde prosečna plata u turizmu dostiže 1.331 evro, i Međimurska županija sa prosekom od 1.277 evra.
(Dnevno.hr)
