Ronald Loder nije jedini! Tehnološki milijarderi koji nagovaraju Trampa da uzme Grenland imaju svoje ideje: Žele da izgrade "gradove slobode"
Trumpova vizija uključuje strateške i ekonomske interese
Kritičari ističu povezane interese tehnoloških magnata u deregulisanom upravljanju resursima ostrva
Komentara 1
Slušaj vest
0:00/
0:00
Američki predsednik Donald Tramp protekle nedelje je poručio da namerava da preuzme Grenland, bez obzira na protivljenje Danske i samih stanovnika tog arktičkog ostrva. Na događaju u Beloj kući izjavio je da će SAD uzeti Grenland „sviđalo im se to ili ne“. Pojavljuju se i sve veći razlozi, ali i imena milijardera koji ga na to navodno nagovaraju.
Tramp ignoriše međunarodno pravo
Blic preporučuje
Prema navodima američkih medija, Tramp je čak naložio komandantima specijalnih snaga da pripreme plan za moguću invaziju na Grenland. U intervjuu za New York Times Tramp je izjavio da mu međunarodno pravo „nije potrebno“.
U isto vreme, državni sekretar Marco Rubio pokušava da umiri Kongres, tvrdeći da je reč o političkom pritisku na Dansku kako bi se otvorili pregovori, a ne o stvarnoj nameri za vojnu akciju.
Zašto Tramp želi Grenland
Razlozi koje Tramp navodi menjali su se tokom vremena. Najpre je tvrdio da se duž obale Grenlanda nalaze ruski i kineski brodovi, što su nordijski diplomati odbacili kao netačno. Potom je upozorio da će, ako SAD ne preuzmu Grenland, to učiniti Rusija ili Kina.
Potpredsednik JD Vance fokus prebacio na raketnu odbranu, tvrdeći da je deo američke odbrambene infrastrukture direktno vezan za Grenland. Neosporno je da ostrvo ima strateški značaj, posebno zbog američke baze Pituffik Space Base, koja pruža rano upozorenje na moguće raketne napade iz Rusije ili Kine.
Ipak, analitičari ističu da jačanje tih kapaciteta ne zahteva aneksiju ostrva, jer postojeći sporazumi već omogućavaju SAD vojno prisustvo i modernizaciju infrastrukture.
Nacionalna bezbednost ili interes tehnoloških milijardera
Iza priče o bezbednosti kriju se i ekonomski interesi. Grenland poseduje ogromna nalazišta kritičnih minerala ključnih za električna vozila i obnovljive izvore energije. Kritičari upozoravaju da interes za Grenland snažno guraju tehnološki milijarderi poput Peter Thiel i Elon Musk, koji ostrvo vide kao prostor za eksploataciju resursa i eksperimentisanje sa neregulisanim „slobodnim gradovima“.
Navodi se da je Trampov ambasador u Danskoj, Ken Hauerij, već razgovarao o uspostavljanju zona sa minimalnom regulacijom, bez snažnih ekoloških i radnih standarda.
U većini tekstova pominju se i ogromna nalazišta kritičnih minerala na Grenlandu, ključnih za električna vozila i obnovljive izvore energije.
Pomenuti tehnološki milijarderi zamišljaju neregulisane „gradove slobode“ na Grenlandu, oslobođene demokratske kontrole, ekoloških propisa i zaštite radnika.
Ken Hauerij, Trampov ambasador u Danskoj i suosnivač PayPala zajedno sa Tilom i Maskom, navodno je već vodio razgovore o uspostavljanju ovakvih zona sa minimalnom regulacijom.
U celoj priči postoji ironičan sukob interesa. Bezbednosni aparat insistira na snažnoj državnoj kontroli strateški važnih teritorija, dok tehnološki milijarderi koji finansijski podržavaju Trampa žele upravo suprotno – deregulisan prostor za svoje eksperimente. Zajedničko im je ignorisanje suvereniteta Grenlanda i prava autohtonog stanovništva.
Posebno zabrinjava način na koji se klimatska kriza pretvara u poslovnu priliku. Zbog rasta temperatura ledeni pokrivač Grenlanda topi se sve brže, dok autohtoni Grenlanđani posmatraju kako njihov tradicionalni način života nestaje zajedno sa ledom.
Podsetimo, i američki milijarder Ronald Loder je poslednjih godina izgradio niz poslovnih interesa na Grenlandu
Po svaku cenu
Bela kuća pokušava sve kako bi ostvarila svoj cilj. Američki zvaničnici razmatrali su čak i mogućnost da svakom stanovniku Grenlanda isplate jednokratni iznos od 10.000 do 100.000 dolara, što bi praktično značilo kupovinu saglasnosti naroda koji uporno govori „ne“.
Istovremeno, Vašington razmatra i sklapanje Sporazuma o slobodnoj asocijaciji (COFA) sa Grenlandom. U okviru takvog sporazuma, SAD bi obezbeđivale poštanske usluge i vojnu zaštitu, dok bi američka vojska imala slobodu delovanja, a trgovina bila oslobođena carina.
Slični sporazumi već postoje sa ostrvima poput Palaua, Maršalskih Ostrva i Mikronezije. Ipak, takav aranžman teško da bi mogao da zaživi u slučaju Grenlanda, jer su COFA sporazumi do sada sklapani isključivo sa nezavisnim državama, a Grenland bi za takav scenario morao prvo da se odvoji od Danske.
(Responsiblestate craft)