SRPSKA PRIVREDA OTPORNA NA IZAZOVE Direktorka APR za "Blic Biznis": Ovo su TOP delatnosti u preduzetništvu
Velika privredna društva motor razvoja, a mala, srednja i mikro privredna društva ključ stabilnosti
Komentara 3
Slušaj vest
0:00/
0:00
Privreda Srbije je u 2025. ušla opterećena globalnim i domaćim izazovima, ali je godinu završila sa rastom broja aktivnih privrednih subjekata i jačanjem preduzetništva među ženama i mladima. Bojana Stojmenović, v. d. direktora Agencije za privredne registre (APR) u prazničnom intervjuu za "Blic Biznis" kaže da profitabilno poslovanje privrede u Republici Srbiji traje sada već čitavu deceniju i u 2025. godini nastavljen je pozitivan trend, uz uravnotežen rast, a uporedo su oslabili inflatorni pritisci i očuvana je stabilnost deviznog kursa, što je dodatno doprinelo sigurnosti poslovnog ambijenta.
Stojmenović je istakla da je srpska privreda nastavila decenijski trend profitabilnosti. Ukupni prihodi društava dostigli su 20.087 milijardi dinara, dok je pozitivan neto rezultat bio 866 milijardi dinara. Više od dve trećine firmi beleži neto dobit.
Svi sektori su poslovali sa dobitkom, a posebno su se istakli sektori trgovine na veliko i malo, prerađivačke industrije, rudarstva, građevinarstva, informisanja i komunikacija.
*Kakva je bila godina za privredu u Srbiji?
- Privreda u Republici Srbiji je u prethodnom periodu, i pored brojnih izazova, rastućih globalnih neizvesnosti i ispoljenih ekonomskih i geopolitičkih rizika, pokazala visok stepen prilagodljivosti i otpornosti na spoljne pritiske. Nastavljen je pozitivan trend, uz uravnotežen rast, a uporedo su oslabili inflatorni pritisci i očuvana je stabilnost deviznog kursa, što je dodatno doprinelo sigurnosti poslovnog ambijenta.
Na povoljna kretanja u domaćoj privredi ukazuju i podaci iz poslednjih dostupnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2024. godinu, koji su zbirno obrađeni za 112.670 privrednih društava. Obim ukupne poslovne aktivnosti koju društva ostvaruju iz godine u godinu se uvećava i njihovi ukupni prihodi dostigli su vrednost od 20.087 milijardi dinara. Profitabilno poslovanje traje sada već čitavu deceniju, a pozitivan neto rezultat privrednih društava u 2024. godini bio je u nivou od 866 milijardi dinara. To je posledica prevashodno dobrih rezultata koji su ostvareni obavljanjem primarne delatnosti, pri čemu je višegodišnja tendencija rasta poslovnog dobitka nastavljena sa realizovanih 1.292 milijardi dinara. Treba istaći da više od dve trećine privrednih društava beleži neto dobitak i takav trend je, takođe, prisutan već nekoliko godina.
*Kakvi su bili prihodi, a kakvi rashodi?
Svi sektori su, na ukupnom nivou, poslovali sa dobitkom, a prema visokoj profitabilnosti izdvajaju se trgovina na veliko i malo, prerađivačka industrija, rudarstvo, građevinarstvo, kao i sektor informisanja i komunikacija.
Pored toga, i svi segmenti privrednih društava gledano prema veličini zabeležili su pozitivne rezultate. Veliki sistemi generisali su nešto ispod polovine ukupnih prihoda svih privrednih društava, ostvariviši dobitak u visini od 439 milijardi dinara. Mala privredna društva realizovala su pozitivan neto rezultat od 209 milijardi dinara, a iza njih slede društva srednje veličine sa 207 milijardi dinara. Mikro privredna društva, koja su najbrojnija i čine 83,9% od ukupnog broja privrednih društava, nastavila su trend pozitivnog poslovanja započet 2021. godine, pri čemu njihov dobitak iznosi 11 milijardi dinara.
Uspešno poslovanje je pratio rast, ali i jačanje finansijskih kapaciteta. Ulaganja u poslovnu imovinu su povećana i ona je na kraju 2024. godine vredela 25.560 milijardi dinara, a istovremeno i kapital je uvećan na 11.473 milijardi dinara. Privredna društva su poslednjih nekoliko godina uspevala da obezbede dugoročnu finansijsku ravnotežu i iz dugoročnih izvora finansiraju sve veći deo poslovne imovine. To pokazuje i pozitivan neto obrtni kapital od 657 milijardi dinara, s tim da je evidentiran i blagi rast opšteg racia likvidnosti privrede na 1,06, kao i racia tekuće likvidnosti na 0,69.
Slični trendovi zabeleženi su i u poslovanju preduzetnika. Preduzetnici koji vode dvojno knjigovodstvo (118.862 je dostavilo finansijski izveštaj Agenciji za privredne registre) su u 2024. godini ostvarili pozitivan neto rezultat od 77 milijardi dinara, veći za 10,3%. Oni su uvećali finansijske kapacitete – poslovnu imovinu i kapital, pri čemu je i pozitivan neto obrtni kapital povećan, što ukazuje i na popravljanje njihovog finansijskog položaja.
*Koje olakšice su dale rezultate, a kada je reč o privredi?
- Pospešivanju privredne aktivnosti doprinela je i država davanjem podsticaja u vidu bespovratnih sredstava i kredita.
U Registru mera i podsticaja regionalnog razvoja za 2024. godinu evidentirana su ukupna podsticajna sredstva data u iznosu od 347 milijardi dinara, od čega se na bespovratna sredstva odnosi 94,8%. Značajan deo ukupno realizovanih podsticaja usmeren je privredi, i to privrednim društvima i preduzetnicima, kojima je dato 34,0%. U prvoj polovini 2025. godine podsticajna sredstva iznosila su 108 milijardi dinara, u čemu bespovratna sredstva čine 89,3%, a od ukupnih podsticaja 30,8% je opredeljeno privredi.
Agencija za privredne registre, preko svakog od registara ili evidencija koje vodi, ima direktan uticaj na odvijanje privrednog života u zemlji, kako u delu pokretanja poslovanja, sigurnosti u poslovanju, tako i u drugim segmentima od značaja za domaću ekonomiju i celokupnu administraciju. Dajući svoj doprinos unapređenju poslovnog okruženja, uspostavljanjem elektronskih registara i evidencija, gotovo u potpunosti je digitalizovala poslovne procese, čime je znatno olakšan rad svim akterima u privrednom sistemu.
*Koliko je bilo ugašenih, a koliko otvorenih firmi?
- Pozitivna kretanja na nivou privrede doprinela su stvaranju povoljnog poslovnog ambijenta, što se odrazilo i na ukupan broj aktivnih privrednih subjekata, kojih je na kraju 2025. godine bilo 508.356, za 17.206 više u poređenju sa 2024. godinom, u kojoj je bilo registrovano 491.150 subjekata.
Pozitivan trend se ogleda i u povećanju ukupnog broja preduzetnika, kojih je na kraju 2025. godine bilo 18.594 više nego prethodne godine.
Pri tome, u istom periodu zabeležen je rast broja žena preduzetnica za 5,5%, kojih je krajem prošle godine bilo 122.366, što predstavlja učešće od 32% u ukupnom broju registrovanih preduzetnika (371.771). Osim toga, žene su bile većinski vlasnici 24.617 privrednih društava, što je učešće od 18% u ukupnom broju registrovanih društava kojih je na kraju 2025. godine bilo 136.585.
Takođe, povećan je i broj preduzetnika uzrasta do 35 godina, za 6,7%. U registru ima 87.297 preduzetnika i 29.344 privrednih društava u kojima su lica uzrasta do 35 godina registrovana kao zakonski zastupnici ili većinski vlasnici.
*Koje su to delatnosti koje su prednjačile među novoosnovanim privrednim društvima i preduzetnicima, s druge strane, šta se to pokazalo kao biznis koji ne opstaje dugo (po broju otvorenih, odnosno zatvorenih firmi)?
- TOP lista delatnosti za koje se odlučuje najveći broj privrednih društava i preduzetnika godinama je gotovo nepromenjen. Кod privrednih društava su preovlađujuće delatnosti nespecijalizovane trgovine na veliko, izgradnja stambenih i nestambenih zgrada, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem, računarsko programiranje, a među novoosnovanim društvima ima i veći broj restorana i ugostiteljskih objekata, društava za drumski prevoz tereta i za iznajmljivanje nekretnina, kao i delatnosti trgovine na malo posredstvom pošte ili preko interneta, konsultantskih delatnosti u oblasti informacione tehnologije, inženjerskih delatnosti...
Slična je TOP lista delatnosti i kod preduzetnika, sem što je raspored navedenih delatnosti na toj listi malo drugačiji, a među preduzetnicima su popularne i delatnosti frizerskih i kozmetičkih salona, usluge informacione tehnologije, održavanje i popravka motornih vozila, ostali specifični građevinski radovi, specijalizovane dizajnerske delatnosti i druge građevinske delatnosti, kao što je postavljanje podnih i zidnih obloga. Interesantno je da i među ugašenim privrednim društvima i preduzetnicima preovlađuju iste, uglavnom uslužne, delatnosti.
*U junu 2024. portal je bio dostupan samo državnim institucijama, od septembra 2025. i privatnom sektoru. Кako je tržište reagovalo na tu promenu?
- U nameri da se usluge isporuke podataka dodatno približe potrebama tržišta i poveća dostupnost zvaničnih informacija širem krugu korisnika, Agencija je stavila na raspolaganje novi veb Portal za isporuke podataka koji omogućava integrisan, moderan, brz i jednostavan pristup poslovnim i finansijskim podacima direktno iz zvaničnih izvora odnosno objedinjenih elektronskih baza registara koje vodi. Putem ovog portala obezbeđen je pristup ažurnim, metodološki uređenim podacima za preko 500.000 pravnih subjekata, uključujući i detaljne informacije o njihovom finansijskom položaju i rezultatima poslovanja u realnom vremenu. Pored celovitog pregleda pouzdanih poslovnih informacija o privrednim subjektima, omogućeno je dnevno praćenje svih relevantnih promena registrovanih i evidentiranih podataka, kao i fleksibilno ukrštanje i analiza velikog broja podataka, na inividualnom i zbirnom nivou.
Uz napredna tehnološka rešenja, portal omogućava i jednostavniji uvid i preuzimanje ažurnih podataka, a zahvaljujući velikom izboru novih i do sada nedostupnih funkcionalnosti, sa naprednim pretraživačima i složenijom obradom podataka, omogućeno je pružanje poslovnih informacija veće upotrebne vrednosti, neposredno od izvora tih podataka.
*Kako digitalizacija registara menja način na koji banke ili druga pravna lica, pa i novinari imaju uvid
- Digitalizacija i tehnološka unapređenja u poslednjih nekoliko godina dodatno su uticali na povećanje efikasnosti postupka registracije i doprineli tačnosti registrovanih podataka. Unapređenjima softverskih rešenja, koja se koriste u radu registara i evidencija Agencije, stvoreni su uslovi za proširenje usluga koje Agencija pruža.
Sa bankama, Agencija za privredne registre ima decenijama dugu saradnju, jer su sve banke, u skladu sa važećom regulativom, u obavezi da preuzimaju podatke o pravnim licima, svojim klijentima, a Agencija je omogućila servisno povezivanje i elektronsko preuzimanje podataka.
Svi zainteresovani korisnici imaju na raspolaganju registrovane podatke iz elektronskih baza podataka Agencije, koji su javno dostupni putem internet stranice Agencije, kao i putem usluga isporuke podataka.
Digitalizacija registara odavno je promenila način komuniciranja između državnih organa, o čemu svedoči i praksa registracije koja se kontinuirano unapređuje i uvođenja „one stop shop“ sistema za registraciju privrednih subjekata, putem koga su elektronski povezani APR, Poreska uprava i Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), što je skratilo korake u sprovođenju procedure registracije i otpočinjanja poslovanja. Digitalizacijom registara omogućena je realizacija čitavog niza projekata povezanih sa eUpravom, među kojima je i prijavljivanje pravnih lica na portalu radi pristupanja usluzi elektronske uprave „eBolovanje- Poslodavac“.
U saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Agencija je u proteklom periodu razvila servise, kojima će zaposlenima tog ministarstva i privrednim društvima koja obavljaju tehnički pregled vozila, biti omogućeno preuzimanje podataka i dokumentacije potrebne za registraciju i produženje registracije vozila u elektronskoj formi iz Registra finansijskog lizinga. Tako će licima koja su se opredelila za nabavku vozila putem finansijskog lizinga biti potrebno značajno manje vremena za registraciju vozila, jer će dokumentacija, koja se za potrebe sprovođenja postupka registracije vozila sada dostavljaju u papiru, biti preuzimana putem elektronskog servisa. Jedini uslov je da i ugovor o finansijskom lizingu bude zaključen u elektronskoj formi i potpisan kvalifikovanim elektronskim potpisima.
*Ako APR nastavi ovim tempom, kako će izgledati tržište podataka u narednim godinama i koja je uloga APR-a u toj budućnosti?
- U predstojećem periodu, planirano je dalje proširenje nadležnosti Agencije za privredne registre, radi centralizacije svih podataka relevantnih za poslovanje na jednom mestu, u cilju obezbeđenja još veće transparentnosti i unapređenja uslova poslovanja.
Zahvaljujući najsavremenijim rešenjima, Agencija za privredne registre namerava da sa Portalom za isporuke podataka obezbedi pouzdan i efikasan pristup podacima u skladu sa potrebama savremenog poslovanja i konkurentne privrede. Najavljujemo da će na portalu u narednom periodu biti omogućene i dodatne, unapređene funkcionalnosti, kao što su fleksibilni statistički izveštaji, sektorske analize, uporedni analitički uvidi, finansijska poređenja subjekata istog tipa ili segmenta, po svim elementima finansijskih izveštaja.
Ono što smatramo posebno važnim i na šta smo izuzetno ponosni jeste kvalitet podataka kojima raspolažemo. Naime, isključivo Agencija za privredne registre, odnosno registri koje vodi, sadrže izvorno nastale podatke o privrednim subjektima.
Takođe, Agencija za privredne registre jedan je od ključnih partnera privredi, budući da su svaki početak poslovanja, kao i eventualne promene u istom, neraskidivo povezani sa postupkom registracije. Doprinos unapređenju poslovnog okruženja, Agencija daje i uspostavljanjem elektronskih registara i evidencija, a imajući u vidu da je gotovo u potpunosti digitalizovala poslovne procese, znatno je olakšala rad svim akterima u privrednom životu.