Beogradska berza je otvorila nove moderne prostorije na Prokopu, uz ponovno zvonjenje istorijskog zvona kao simbola novog početka
Izloženi su stari dokumenti, nagrade i pokloni, od kojih su neki obnovljeni nakon što su nestali ili bili uništeni tokom Drugog svetskog rata
Iako je Beogradska berza dobila moderne prostorije na Prokopu, zvono, stari simbol, kojim se nekada označavao početak i kraj trgovine, opet je zazvonilo i to pod rukom direktora Laza Ostojić. Tim starim simbolom, promovisan je novi početak ove institucije au te nove prostorije nije samo zvono uneto iz prošlosti već i dokumenta, nagrade, pokloni, od kojih su neki tokom Drugog svetskog rata, uništeni ili nestali, pa naknadno pronađeni.
Doduše, Drugi svetski rat ali i pobeda komunista, ovu izuzetno značajnu instituciju su bacili u zaborav, odnosno zatvorili je, da bi krajem 1989. godine obnovljena, a 1992. godine i u praksi otvorila vrata za berzansko poslovanje.
Od tada do danas prošlo je mnogo vremena, berza je imala uspehe i padove, a kako se može naslutititi iz današnjeg predstavljanja novinarima novog prostora, jasno je da on je samo jedan od elemenata kojim rukovodstvo, podupreto Ministarstvom finansija ali i Svetskom bankom, ima nameru da se vrati na put stare slave. Na taj put se ne može stići bez edukacije, kako vlasnika kompanija, tako investitora, osiguravajućih društava, banka ali i ljudi, koji još uvek nisu dovoljno upućeni u berzanski svet. i ne poznaju standarde
Upravo u tome važnu ulogu imaju i mediji zbog čega su oni “prvi na spisku” da ih profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Erić “uvede” u taj svet, koji je nazvan “Uvod u berzansko poslovanje” .
- Prvi deo edukacije obuhvata uvod u finansijski sistem i tržišta, gde će polaznici učiti o značaju i funkcijama savremenih finansijskih institucija i instrumenata, podeli tržišta na tržište novca, kapitala i derivata, kao i o osnovnim pojmovima poput kamatnih stopa i deviznih kurseva. Drugi deo programa fokusiran je na berze kao specifičan oblik tržišta kapitala, obuhvatajući istorijat razvoja novca, specifičnosti berzanskog trgovanja i ulogu regulatornih organa kao što su Ministarstvo finansija, Komisija za hartije od vrednosti, Narodna banka Srbije i Centralni registar hartija od vrednosti. Pored sticanja znanja i ovladavanja složenom terminologijom, edukacije donose brojne pogodnosti, uključujući slobodan pristup Beogradskoj berzi, mogućnost “uživo” uključivanja i komentarisanja, kao i pristup bazi eksperata.Cilj je da se kroz ovaj program podstakne dijalog, objektivnost i transparentnost, čime se direktno podiže kvalitet informisanja javnosti o razvoju Beogradske berze i celokupnog tržišta kapitala - objasnio je novinarima profesor Erić.
Tokom obilaska novih prostorija direktor Beogradske berze Lazo Ostojić objasnio je da je novi prostor samo jedan od važnih signala da se krene svetskim putevima.
- Scene koje smo gledali u filmovima o haosu, vrisci i vikanju na berzi, recimo Volstritu, više ne postoje. Nove vreme i digitalna tehnologija donela je nov način trgovanja na berzi. Nema više one histerije zato što se sada trguje elektronski. Nov način trgovanja ima svoje zakonitosti, a sada se vreme trgovanja meri u milisekundi. Recimo u jednoj sekundi se obavi 250 transakcija. Samo da napomenem da je naše aktivnosti prepoznala i podržala Svetska banka, koja je spremna da investira kako bi naša berza zaživela ali i Ministarstvo finansija - naveo je Ostojić.
I Profesor Erić i direktor Ostojić, ubeđeni su da Srbija ima potencijal za razvoj ozbiljnog berzanskog trgovanja i dovoljno slobodnog kapitala, ali da je nužnost edukaciji kako bi se shvatilo da berza nije bauk i da može mnogo da pomogne kako biznismenima tako i stanovništvu u poslovanju i širenju biznisa.
Ipak, treba biti obazriv jer u berzanskim vodama plivaju samo top plivači koji trgujući na njoj mogu da dođu do novih sredstava, a da ne obijaju pragove banaka, dok oni loši, mogu i dobar biznis da “utope”.
