Kineska ekonomija raste znatno brže od američke, ali životni standard u Kini i dalje je mnogo niži u poređenju sa SAD-om
Oblast tehnološke konkurencije postaje ključno bojno polje, posebno u razvoju čipova, veštačke inteligencije i obnovljive energije
Dolazak američkog predsednika Donalda Trampa u Peking ove nedelje ponovo je stavio u fokus jedno od ključnih pitanja savremenog sveta – ko danas zaista predvodi globalnu ekonomiju i koliko je duboko rivalstvo između SAD-a i Kine.
Trampova trodnevna poseta Kini prva je zvanična poseta jednog aktuelnog američkog predsednika Pekingu nakon njegove prethodne posete 2017. godine, tokom prvog mandata. Međutim, geopolitička situacija danas je znatno nestabilnija nego tada.
Rat na Bliskom istoku, tenzije oko Irana i poremećaji na energetskim tržištima dodatno su zaoštrili odnose između dve najveće svetske sile, koje se sve otvorenije takmiče za ekonomski, tehnološki i politički uticaj.
Kina pokušava da se predstavi kao stub stabilnosti
Dok SAD poslednjih godina jača svoj uticaj u zapadnoj hemisferi i nastoji da ograniči kineski prodor u Latinsku Ameriku, Peking se sve više pozicionira kao partner stabilnosti i dugoročnih ekonomskih odnosa.
Kina je poslednjih godina snažno proširila trgovinske i infrastrukturne veze sa državama jugoistočne Azije, zemljama Persijskog zaliva, kao i delovima Afrike i Latinske Amerike.
Istovremeno je administracija Donalda Trampa krenula u agresivnije učvršćivanje američkog uticaja u sopstvenom susedstvu. Vašington je dodatno pritisnuo Venecuelu i Kubu sankcijama, a sa nekoliko latinoameričkih država formirao je i novu bezbednosnu inicijativu nazvanu "Štit Amerika".
Jedna od novih tačaka sukoba između dve sile postala je i kontrola nad lukama Panamskog kanala, oko čega se poslednjih meseci vode intenzivne političke i ekonomske borbe.
Amerika je bogatija, ali Kina raste mnogo brže
Prema najnovijim procenama Međunarodnog monetarnog fonda, američki nominalni BDP bi 2026. trebalo da premaši 30 biliona dolara, dok će kineski iznositi oko 20 biliona.
SAD tako i dalje ostaje najveća svetska ekonomija, ali Kina već godinama raste znatno brže.
Od 2017. kineska ekonomija rasla je u proseku 5,5 odsto godišnje, dok je američki rast iznosio oko 2,5 odsto. Drugim rečima, kineska ekonomija raste gotovo dvostruko brže od američke.
Kina je dodatno ojačala tokom pandemije kovida jer je bila jedina velika svetska ekonomija koja je 2020. završila sa ekonomskim rastom.
Na osnovu kupovne moći Kina je još 2016. prestigla SAD i od tada dodatno povećava prednost. Taj pokazatelj bolje odražava stvarni obim proizvodnje i domaće potrošnje.
Velike razlike u životnom standardU
Uprkos impresivnom rastu, životni standard u Kini i dalje je znatno niži nego u SAD-u.
MMF procenjuje da će američki BDP po stanovniku 2026. iznositi više od 94.000 dolara, dok će kineski biti oko 15.000 dolara.
Kineska ekonomija pritom se suočava sa nizom ozbiljnih problema – slabijom domaćom potrošnjom, krizom na tržištu nekretnina, visokom nezaposlenošću mladih i starenjem stanovništva.
Borba za tehnologiju i čipove
Trgovinski rat između Vašingtona i Pekinga poslednjih godina preselio se u oblast tehnologije, veštačke inteligencije i poluprovodnika.
SAD optužuje Kinu da državnim subvencijama narušava tržišnu konkurenciju, dok kineske vlasti tvrde da američke izvozne zabrane imaju za cilj da uspore kineski tehnološki razvoj.
Među poslovnim liderima koji su doputovali sa Trampom u Kinu nalaze se i Ilon Mask, izvršni direktor "Envidije" Džensen Huang i odlazeći šef "Epla" Tim Kuk.
Vašington je poslednjih godina ograničio izvoz naprednih AI čipova u Kinu zbog straha od njihove vojne primene, dok američke tehnološke kompanije pokušavaju da ublaže ta ograničenja.
Kina dominira u mobilnosti i solarnoj energiji
Iako SAD i dalje prednjači u razvoju naprednih čipova, softvera i avio-industrije, Kina je izgradila dominantnu poziciju u proizvodnji baterija za električna vozila, solarnih panela i telekomunikacione opreme.
Kineske kompanije danas kontrolišu više od 90 odsto globalne proizvodnje solarnih panela i više od 70 odsto tržišta baterija za električne automobile.
Peking te sektore smatra ključnim za budući globalni uticaj i energetsku tranziciju.
Trka u naoružanju i veštačkoj inteligenciji
Ekonomsko rivalstvo sve više prerasta i u bezbednosno-tehnološko nadmetanje.
Prema podacima instituta SIPRI, SAD je i dalje ubedljivo najveći vojni potrošač na svetu. Prošle godine Vašington je za odbranu izdvojio 954 milijarde dolara, dok je kineski vojni budžet procenjen na oko 336 milijardi.
Amerika pritom nastavlja da ulaže u nuklearne kapacitete, indo-pacifičku strategiju i vojni savez sa Japanom, Južnom Korejom i Australijom.
Kina je poslednjih godina ubrzano modernizovala mornaricu, raketne sisteme i sajber kapacitete.
Jedno od najosetljivijih pitanja i dalje ostaje Tajvan, koji Peking smatra delom svoje teritorije, dok Vašington tvrdi da je stabilnost Tajvanskog moreuza ključna za globalnu bezbednost i snabdevanje poluprovodnicima.
Trampova poseta Pekingu zato se ne posmatra samo kao diplomatski događaj, već i kao pokušaj stabilizacije odnosa dve sile čije rivalstvo danas oblikuje globalnu ekonomiju, trgovinu i bezbednost.
(Izvor: Blic Biznis/Tportal)
