Nacionalni narodni kongres je usvojio petogodišnji plan koji predviđa povećanje ulaganja u visokotehnološke sektore i postizanje stabilnog ekonomskog rasta od 4,5 do 5 procenata do 2026.
Tokom Kongresa je diskutovano i o predlozima za smanjenje radnog vremena i povećanje godišnjeg odmora, što je izazvalo veliko interesovanje i podršku javnosti
Dok je veliki deo svetske pažnje usmeren na rat u Iranu, Kina nastavlja da sledi svoje nacionalne prioritete koji imaju globalne posledice.
To ne znači da Kina nije zainteresovana za rat i njegov uticaj na snabdevanje energijom i geopolitiku. Ali za drugu najveću svetsku ekonomiju, rastuće rivalstvo sa Sjedinjenim Državama vrti se oko druge bitke: razvoja najsavremenijih tehnologija koje oblikuju 21. vek.
Ta poruka je jasno definisana u petogodišnjem planu koji je u četvrtak, 19. mart, formalno usvojio Nacionalni narodni kongres na kraju svog godišnjeg zasedanja, najvećeg političkog događaja u Kini.
Kina de fakto udvostručuje svoje napore da transformiše svoju ekonomiju i bude na samom vrhu tehnološkog razvoja. Državni mediji su opisali odlučnost Pekinga da istraje na putu ekonomskog razvoja kao snagu stabilnosti u neizvesnom svetu.
„Stabilna i razvijajuća Kina donosi više stabilnosti i sigurnosti svetu punom promena i turbulencija“, pisalo je u uvodniku na naslovnoj strani zvaničnog Narodnog dnevnika u sredu. Drugi državni mediji su ponovili isti stav.
U komentarima i zvaničnim izjavama nije pomenut američki predsednik Donald Tramp, čije tarife i upotreba vojne sile od Venecuele do Irana potresaju globalni poredak koji je upravljao međunarodnim odnosima u eri posle Drugog svetskog rata. Kina javno brani sistem, ali poziva da se on učini pravednijim kako bi bolje odražavao interese zemalja u razvoju, kao i bogatih zemalja.
Za tri nedelje, Tramp bi trebalo da stigne u Peking na razgovore sa svojim kineskim kolegom, liderom Si Đinpingom.
Na poslednjoj sednici, Nacionalni narodni kongres je usvojio tri zakona bez rasprave, uključujući i jedan koji se odnosi na etničke manjine. Glasovi su uglavnom ceremonijalni i gotovo jednoglasni, osmišljeni da pokažu jedinstvo iza vizije vladajuće Komunističke partije za budućnost zemlje. Petogodišnji plan je usvojen sa 2.758 glasova za, jednim protiv i dva uzdržana.
„Krećemo se punom brzinom ka izgradnji velike zemlje“, rekao je ministar spoljnih poslova Vang Ji na tradicionalnoj godišnjoj konferenciji za novinare tokom sednice Kongresa.
Mnogi ekonomisti smatraju da Kina treba da učini više kako bi stavila više novca u ruke potrošača, podstakla domaću potrošnju i smanjila zavisnost od rasta vođenog izvozom.
Kinesko rukovodstvo se u principu slaže sa ovim, ali petogodišnji plan stavlja tehnologiju u prvi plan, potvrđujući da ona ostaje apsolutni prioritet. Analitičari očekuju da će eventualni koraci za povećanje potrošnje biti postepeni, kao što je proširenje sistema socijalnog osiguranja i zdravstvene zaštite, dok će državni novac biti usmeren na razvoj veštačke inteligencije, robotike i drugih visokotehnoloških oblasti.
Cilj ekonomskog rasta od 4,5 do 5 procenata za 2026.
Na početku zasedanja Kongresa, premijer Li Ćijang je najavio cilj ekonomskog rasta od 4,5 do 5 procenata za 2026. godinu, nivo koji vlastima daje više prostora da se fokusiraju na dugoročne ciljeve petogodišnjeg plana, umesto da postignu viši cilj rasta ove godine.
Petogodišnji plan se ne obavezuje na smanjenje ukupnih emisija ugljenika, već samo na smanjenje „intenziteta emisija“ – količine zagađivača po jedinici ekonomskog učinka. To znači da emisije mogu nastaviti da rastu kako ekonomija raste.
Cilj smanjenja intenziteta emisija postavljen je na 17 procenata, što bi, prema procenama analitičara, i dalje moglo omogućiti rast ukupnih emisija za 3 procenta ili više.
„Dobra međunarodna praksa je napuštanje ciljeva zasnovanih na intenzitetu i prelazak na apsolutne ciljeve smanjenja emisija“, kaže Niklas Hone iz nemačkog instituta NewClimate.
Kina ima tradiciju postavljanja konzervativnih ciljeva, a njen ubrzani razvoj solarne i druge čiste energije mogao bi ionako dovesti do smanjenja emisija. Zemlja je najveći svetski emiter gasova staklene bašte, ali kineski lideri već dugo tvrde da se veličina njenog stanovništva i ekonomije moraju uzeti u obzir prilikom procene nivoa zagađenja.
Zakon o etničkim manjinama
Sveobuhvatni zakon o etničkim manjinama koji je odobrio Kongres učvršćuje ono što kritičari vide kao vladinu politiku asimilacije, sa naglaskom na stvaranju „zajedničke svesti kineske nacije“.
Vlada navodi da je cilj zakona jačanje osećaja zajedništva i zajedničkog ekonomskog razvoja među etničkim grupama. Zakon sumira pristup koji je Si uspostavio naglašavajući jedinstvo nad etničkim kulturama i njihovim jezicima.
„Ovo stavlja tačku na prvobitno obećanje stranke o značajnoj autonomiji“, rekao je Džejms Lajbold, profesor na australijskom univerzitetu Latrob, koji je godinama proveo proučavajući promene u politici Kine prema etničkim manjinama.
Radno vreme i odmori
Formalni predlozi i druge inicijative za skraćivanje radnog vremena na različite načine bili su među onima koji su izazvali najviše pažnje na društvenim mrežama tokom ovogodišnjeg zasedanja Kongresa, prenosi Klix.
Mnogi su se fokusirali na „pravo na slobodno vreme“, uključujući pozive da se zaposlenima da pravo da ne odgovaraju na poruke na poslu nakon radnog vremena. Mnogi kineski radnici imaju samo pet dana plaćenog godišnjeg odmora. Ekonomista i kongresmen Ju Miaođie predložio je povećanje zakonskog minimalnog godišnjeg odmora sa pet na 10 dana.
Popularnost ovih predloga odražava zabrinutost zbog intenzivne konkurencije na kineskom tržištu rada. Davanje radnicima više slobodnog vremena takođe se smatra načinom podsticanja potrošnje, jer im ostavlja više vremena za trošenje.
