Za tačno 400 dana Beograd će postati domaćin specijalizovane izložbe Ekspo 2027. U projektima ove veličine to nije dug period, ali je sasvim dovoljan da se jasno vidi koliko je do sada urađeno i koliko posla još stoji pred nama. Iskreno, kada pogledamo gde smo bili pre godinu dana, a gde smo danas, vidi se koliko se projekat ubrzao i koliko je stvari već prešlo iz plana u konkretnu realizaciju.
Danas možemo sa sigurnošću reći da je Ekspo ušao u fazu u kojoj se planiranje završava, a realizacija postaje svakodnevni posao, na gradilištu, u institucijama, ali i kroz intenzivnu saradnju sa međunarodnim učesnicima i partnerima širom sveta.
To potvrđuju i konkretni rezultati: 138 zemalja je već potvrdilo učešće, a više od 120 država aktivno radi na razvoju svojih paviljona i programa. Ono što je važno naglasiti jeste da Ekspo nikada nije bio zamišljen kao jednokratan događaj, već kao platforma koja već danas funkcioniše. U tom smislu, mi ne pripremamo samo izložbu, već gradimo prostor saradnje u kome se već sada povezuju države, kompanije i institucije.
Koliko je Srbija zaista spremna da organizuje događaj ovog obima, logistički, infrastrukturno i organizaciono?
Spremnost se ne meri jednim parametrom, već sposobnošću da se paralelno razvijaju infrastruktura, međunarodno učešće i sadržaj, i upravo to danas vidimo u praksi. Ekspo prevazilazi nacionalne okvire, iza njega stoje 184 države članice Međunarodnog biroa za izložbe, dok je 137 zemalja već potvrdilo učešće u Beogradu. To jasno pozicionira Ekspo kao globalni projekat i Beograd kao jedno od ključnih mesta susreta sveta 2027. godine, na političkom, diplomatskom, poslovnom, kulturnom i tehnološkom nivou.
Početkom sledeće nedelje očekuje nas sastanak Izvršnog komiteta BIE, što je važan trenutak jer pokazuje da se projekat prati na najvišem međunarodnom nivou i da svaki korak prolazi kroz jasno definisane procedure i standarde.
Od početka Ekspo posmatramo kao razvojni projekat koji podrazumeva paralelan napredak u sva tri ključna segmenta. Poseban iskorak napravljen je tokom Drugog sastanka međunarodnih učesnika, kada smo ugostili delegacije iz 141 zemlje i održali više od 600 radnih sastanaka. To je bio trenutak kada se, praktično, videlo da projekat živi, da ljudi dolaze sa konkretnim planovima, pitanjima i idejama, i da Ekspo prelazi u fazu konkretne realizacije, sa jasno definisanim paviljonima, programima, logistikom i rokovima.
Istovremeno, u Surčinu nastaje potpuno novi urbani prostor, sa sajamskim i kongresnim kapacitetima, inovacionim i obrazovnim centrima, sportskim sadržajima i stambenim jedinicama. Ekspo je u tom smislu alat za urbanu transformaciju i projekat koji dugoročno menja način na koji se grad razvija i funkcioniše.
Kritičari često postavljaju pitanje rokova, pa i upotrebne dozvole. Da li postoji realan rizik da Ekspo ne bude završen na vreme?
Kod projekata ove veličine, ključ je u faznoj realizaciji i jasno definisanom sistemu kontrole, i upravo na tim principima je organizovan Ekspo 2027. Objekti se ne završavaju odjednom, već kroz precizno planirane faze koje uključuju tehničke preglede, parcijalne primopredaje i postepeno stavljanje u funkciju.
Kada je reč o samom procesu izgradnje, svi bezbednosni i zakonski propisani koraci se dosledno sprovode. Na projektu su kontinuirano prisutni tehnička kontrola i stručni nadzor, kao i nadležne institucije Republike Srbije. Završna verifikacija obuhvata izveštaj tehničke komisije za pregled objekta, kojim se potvrđuje da su svi izvedeni radovi u skladu sa propisima i da su objekti bezbedni za upotrebu.
Važno je naglasiti da se ceo proces realizuje u okviru važećeg domaćeg zakonodavstva, bez ikakvog umanjenja ili relaksacije propisa zbog Ekspa. Dodatni nivo kontrole obezbeđen je kroz Međunarodni biro za izložbe, koji prati ispunjenost svih organizacionih i tehničkih standarda. Napredak se ne procenjuje proizvoljno, već na osnovu jasno definisanih kriterijuma i redovnih verifikacija.
Kada je reč o bezbednosti i radnim uslovima, primenjuje se princip nulte tolerancije. Iako je na projektu angažovan veliki broj izvođača i podizvođača, odgovornost za poštovanje zakona, bezbednosnih standarda i radnih prava jasno je definisana i kontinuirano se prati kroz nadležne institucije i interne mehanizme kontrole.
Upravo zbog toga, Ekspo funkcioniše kao sistem u kojem se svaki segment planira, prati i završava u skladu sa jasno postavljenim standardima i rokovima.
Kako odgovarate na skepticizam dela javnosti – posebno kada je reč o troškovima i dugoročnom efektu?
Skepticizam je prirodan kod velikih projekata i, iskreno, potpuno je razumljiv. Kada govorimo o ulaganjima ovog obima, legitimno je da javnost postavlja pitanja i očekuje jasne, argumentovane odgovore.
Ključno je, međutim, u kom okviru posmatramo Ekspo. To nije događaj koji traje 93 dana, već razvojni projekat čiji se efekti mere godinama i decenijama nakon zatvaranja. Ovde govorimo o infrastrukturi koja ostaje – od saobraćaja do novih sadržaja, ali i o onome što je manje vidljivo, a dugoročno često i najvrednije: međunarodnim vezama, poslovnim kontaktima i znanju koje ostaje u sistemu.
Sličan skepticizam postojao je i u ranijim fazama razvoja velikih urbanih projekata, poput Beograda na vodi. Danas se taj prostor prepoznaje kao jedan od najmodernijih urbanih kompleksa u ovom delu Evrope, što pokazuje da se efekti ovakvih investicija često sagledavaju tek sa vremenske distance.
Ekspo je, u tom smislu, investicija u pozicioniranje Srbije na globalnoj mapi u decenijama koje dolaze. Takve investicije, po pravilu, imaju multiplikativni efekat – podstiču turizam, privlače nove investicije i doprinose ukupnom ekonomskom razvoju zemlje.
Kako će zapravo izgledati iskustvo posetioca na Ekspu 2027?
Ekspo će biti prostor u kojem se svet, pre svega, doživljava, a ne samo posmatra.
Želimo da, čim neko prođe kroz kapiju, ima osećaj da je ušao u jedan potpuno drugačiji prostor. Da na jednom mestu može da čuje muziku iz različitih delova sveta, da učestvuje u nekoj aktivnosti, da proba nešto novo, da nauči nešto što nije očekivao.
Zemlje će biti predstavljene kroz paviljone različitih veličina – od 300 do 900 kvadratnih metara – ali suština nije u prostoru, već u sadržaju. To neće biti klasične izložbe, već interaktivna iskustva: muzika, sport, digitalne instalacije, radionice, gastronomija.
U tom smislu, ideja je jednostavna – da svaki posetilac može da „putuje kroz svet“ bez napuštanja Beograda. I upravo to je duh teme „Igra(j) za čovečanstvo“ – aktivno učešće, energija, razmena.
Šta Ekspo konkretno donosi domaćoj privredi?
Ekspo je verovatno najdirektniji i najbrži način da se domaća privreda poveže sa svetom. Kroz izgradnju, organizaciju i program uključuje veliki broj sektora – od građevine i IT-ja, do kreativnih industrija i turizma. To znači konkretan posao, angažman i razvoj kapaciteta već sada.
Ali dugoročno, još važniji je taj direktan kontakt sa međunarodnim učesnicima. To su prilike koje se ne dešavaju često – da na jednom mestu imate predstavnike više od 100 zemalja, kompanije, institucije. Tu se otvaraju vrata za partnerstva i ulazak u globalne lance vrednosti.
Ako biste morali da sumirate, šta je danas najveći izazov, a šta najveća prednost projekta?
Najveći izazov je obim. Ovo je projekat koji zahteva preciznu koordinaciju velikog broja ljudi, institucija i partnera, i nema mnogo prostora za greške. Najveća prednost je to što smo uspeli da taj obim pretvorimo u sistem koji funkcioniše. Imamo jasne rokove, jasno definisane odgovornosti i međunarodnu saradnju koja je stabilna i predvidiva. Drugim rečima, kompleksnost postoji, ali je pod kontrolom.
Za kraj – šta za vas lično znači tih „400 dana do Ekspa“?
To je trenutak kada se podvuče crta i vidi gde smo danas, ali i kada se jasno shvati kolika je odgovornost pred nama. Iskreno, to je i profesionalni i lični izazov. Ne radimo projekat koji traje tri meseca, već nešto što će ostati iza nas mnogo duže. Ekspo 2027 će promeniti način na koji se Beograd razvija i kako se Srbija pozicionira u svetu. I upravo zato, ono što danas radimo nije važno samo za 2027. godinu – već za godine koje dolaze.
