Cene nafte zavise od državne poreske politike, troškova transporta, prerade i distribucije, kao i od berzanskih kretanja i dostupnosti nafte
Neizvesnost na svetskom tržištu povećava rizik od poremećaja u snabdevanju
Potresi na naftnom tržištu ne jenjavaju otkako je počela 2026. godina. Ratni sukobi između Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Irana nastavili su se na intervenciju u Venecueli i na poodmaklu ukrajinsku krizu i doneli novo poskupljenje "crnog zlata". Cene su nakratko pale nakon prvih naznaka mirovnog sporazuma na Bliskom istoku, ali su novi američki napadi ponovo podigli berzanske indekse. "Blic Biznis" istražuje kako će se to odraziti na cene energenata u Srbiji i, generalno, šta će biti sa globalnim cenovnicima - uključujući električnu energiju.
Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, istakao je da je geopolitika neodvojiva od kretanja cena nafte i to je de facto suštinski faktor od kojeg se uvek polazi prilikom formiranja cenovnih projekcija i zbog toga je teško praviti dugoročne prognoze.
- Ne može se sa sigurnošću tvrditi kako će se kretati cene, ali one će zasigurno zavisti od trajanja ratova. Činjenica jeste da su SAD istrošile svoje zalihe zbog vojnih intervencija, a i evropska skladišta su prazna, što će združeno sigurno doprineti daljem poskupljenju - kaže on.
Podsetimo, nedavno smo svedočili situaciji da je nafta tipa Brent pala na 72,48 dolara, koliko je iznosila dan pre nego što su SAD i Izrael pokrenuli napade na Iran 28. februara 2026. Pitali smo Zdravkovića da li se cenovni rang može dugoročno vratiti na nivo pre rata i, možda, biti i niži nakon potencijalnog primirja između SAD i Irana, a on odgovara da može doći do blagog pada, ali da drastično niže cene, odnosno kao one od pre rata - neće biti.
- Ni struja, ni gas, ni nafta neće biti kao pre rata - smatra Zdravković ističući uzročno-posledičnu vezu između cene gasa, odnosno energenata i električne energije.
Koji faktori utiču na formiranje cene nafte?
Zdravković napominje da su za određivanje cena su bitne 2 komponente: državna i kompanijska.
Prva podrazumeva poresku i akciznu politiku, a druga se odnosi na berzansko kretanje cena energenata, gde se prvenstveno gledaju američka WTF i nafta tipa Brent, kao i indeksi na Londonskoj berzi.
Prema njegovim rečima, za Evropu, pa samim tim i za Srbiju, pored pomenutih faktora, važna je dostupnost nafte na Mediteranu, potom njeno bezbedno dopremanje do terminala odakle će biti dalje distribuirana. Za nas je, ističe, najbitniji terminal u Omišlju.
- Mi zavisimo od Omišlja, a tu je onda značajan trošak transporta koji se odražava i na cenu energenta. Pored toga, opremljenost rafinerije takođe utiče na troškove prerade, važno je reći da je rafinerija u Pančevu je jedna od najmodernijih u Evropi. Nakon toga se ugrađuje i trošak distribucije, odnosno distributivnih lanaca na teritoriji Srbije - objasnio je Zdravković.
Nakon ovog dugog puta, na scenu stupa gorepomenuta državna komponenta od koje, u krajnjoj liniji, zavise i cene goriva na domaćem tržištu.
Tramp preti, tržište strepi
U igri toplo-hladno američki predsednik Donald Tramp ponovo igra vrelo, jer preti novim vojnim udarima i strožim uslovima za primirje. Cene nafte su zato porasle danas za oko 7 odsto.
Referentna nafta Brent kretala se na nivou od oko 80 dolara po barelu, a američka sirova nafta WTI na oko 75,6 dolara, preneo je "Trejding ekonomiks".
Kako prenosi pomenuti portal, analitičari ocenjuju da nastavak sukoba povećava rizik od poremećaja u globalnom snabdevanju energentima, jer bi brodarske kompanije i proizvođači iz regiona mogli da izbegavaju plovidbu kroz Ormuski moreuz.
Važno je podsetiti da je naftni kartel OPEK (Organizacija zemalja izvoznica nafte) nedavno ostao bez ključnih država članica, njihove prognoze o proizvodnji se menjaju iz dana u dan, pa ostaje da se vidi da li je to samo trenutno prevrednovanje tržišta ili sve to vodi ka stvaranju novog energetskog ustrojstva sveta, koje u perspektivi neće zaobići ni Srbiju.
