Najveću dobit od sukoba na Bliskom istoku ostvaruju velike naftne kompanije, proizvođači oružja, dronova, logističke firme i fondovi vezani za plemenite metale
Stanovništvo najviše trpi posledice kroz veću inflaciju i niži diskrecioni dohodak, dok turizam i avio-kompanije beleže pad
Dok ratovi sa sobom donose ljudske žrtve, razaranja i političku nestabilnost, pojedini sektori istovremeno beleže ogromne profite. Analiza britanskog Guardiana pokazala je da je sto najvećih svetskih kompanija za proizvodnju nafte i gasa tokom prvog meseca američko-izraelskog rata u Iranu ostvarivalo više od 30 miliona dolara dodatnog profita na sat. To otvara pitanje ko ekonomski profitira od sukoba na Bliskom istoku, koliko rat utiče na rast zarada pojedinih industrija i da li globalne krize istovremeno stvaraju i velike poslovne dobitnike. O tome su u "Jutru na Blic" govorili Mihailo Đurđević, potpredsednik Senzal Global fonda, i vojni analitičar Aleksandar Radić.
Među kompanijama koje trenutno najviše profitiraju od sukoba na Bliskom istoku nalaze se velike naftne kompanije, proizvođači vojne opreme, dronova i raketnih sistema, logističke firme i fondovi vezani za plemenite metale. Ipak, kako je objasnio potpredsednik Senzal Global fonda Mihailo Đurđević, treba razlikovati kratkoročne i dugoročne dobitnike rata. Dok su rast cena nafte i zarade energetskog sektora uglavnom posledica trenutne geopolitičke nestabilnosti i vremenom će se stabilizovati, pojedine industrije mogle bi trajno da profitiraju zbog promena u načinu ratovanja.
Neočekivani dobitnici
Iako su tokom sukoba očekivano rasle akcije energetskih i vojnih kompanija, Mihailo Đurđević ističe snažan rast sektora veštačke inteligencije i industrije poluprovodnika. Reč je o kompanijama koje proizvode čipove i hardver neophodan za razvoj AI tehnologije, a čije su akcije nastavile da rastu uprkos ratu, rastu cena nafte i inflaciji. To pokazuje da investitori trenutno i dalje snažno veruju u dugoročni potencijal AI industrije, koja je poslednjih godina postala jedna od glavnih tema na globalnim tržištima. Nakon što su generativna veštačka inteligencija i cloud tehnologije bile među ključnim pokretačima rasta tokom 2024. godine, tržište sada sve brže prelazi sa jedne dominantne investicione teme na drugu - od AI-ja i semikonduktora do odbrambene industrije i vojne tehnologije.
- Ono što je mene lično iznenadilo, a opet, s druge strane, malo i nije iznenadilo, to je povlačenje sankcija Rusiji, kako bi se taj deo nafte malo više oslobodio ka svetu. Više su neke druge stvari iznenadile. Na primer, mnogi su očekivali da Iran neće baš odgovoriti, da neće izazvati jedan kompletan haos i pogoditi dosad pet-šest okolnih, okolnih država. Više su te neke stvari iznenadile nego pomeranje na berzi. Iznenadilo je mnoge što su semikonduktori, industrija poluprovodnika, toliko skočila u prethodnih mesec dana - nadovezao se Đurđević.
Stanovništvo uvek gubi najviše
Iako pojedine kompanije i industrije ostvaruju ogromne profite tokom sukoba, posledice na kraju najviše oseća stanovništvo.
- Uvek ima tu pobednika i gubitnika. S jedne strane imamo te energetske kompanije koje su apsolutni pobednici. Ne samo to, nego i kompanije. Na primer, sad imamo problem sa đubrivom, nedostatak je đubriva, ali isto tako sa druge strane imamo i gubitnike. Prvenstveno, gubitnik svega ovoga je stanovništvo, koje ima višu stopu inflacije, diskrecioni dohodak im pada zbog više cene energenata, ali imamo situaciju i sa avio-kompanijama - rekao je Đurđević, te dodao:
- Kruzeri su dosta pali. Sve što je manje-više vezano za turizam je u nekoj korekciji. Čak i kompanija poput "Bookinga", koja je faktički softverska kompanija - oni nisu objavili toliko uopšte loše prethodne rezultate, ali jednostavno je loš sentiment u turizmu zbog ovoga sada što se dešava i onda je berza često vođena samim sentimentom - zaključio je.
Ratovi su danas postali i svojevrsna demonstracija vojne tehnologije, jer se tek u realnim borbenim uslovima pokazuje koliko je neko oružje efikasno i isplativo.
Evropa ušla u novu fazu jačanja vojne industrije
Kako objašnjava Radić, za proizvođače je važno da njihovo oružje najpre koristi matična vojska, ali ključnu potvrdu donosi upravo konkretna borbena primena. Ono što se u ratu pokaže kao uspešno postaje snažan podsticaj za prodaju, dok se istovremeno vidi i u šta se nije isplatilo ulagati.
Ipak, Radić ističe da je kod trgovine naoružanjem, pored performansi, često presudna politička podrška, jer kupovina sofisticiranih sistema poput borbenih aviona znači i dugoročno vezivanje za političkog i ekonomskog partnera.
Evropa je, prema oceni Aleksandra Radića, ušla u novu fazu jačanja vojne industrije i reindustrijalizacije, ali se suočava sa ozbiljnim problemom nedostatka stručne radne snage.
- Sada evropske zemlje žele da ulože jako velike novce u reindustrijalizaciju, a to je vrlo ozbiljna tema jer, sada treba pokrenuti nove pogone, a to nije pitanje mašina i alata. Najveći problem je zapravo ljudski faktor, radna snaga. Mnoga znanja koja su postojala u generaciji dvije prije nas sada više ne postoje.
Radić ističe da su mnoga znanja izgubljena nakon decenija pada vojne proizvodnje posle raspada Sovjetskog Saveza, zbog čega danas čak i vodeće evropske industrijske sile imaju problem da pronađu dovoljan broj kvalifikovanih radnika. U tom kontekstu, dodaje, Srbija je sačuvala deo industrijskog kadra i znanja koja su u velikom delu Evrope vremenom nestala.
