Tokom mandata, Pauel je bio smatran stabilnim i odlučnim liderom, uspešno odgovarajući na više kriza
Najveći izazov bio je kolaps ekonomije tokom pandemije, kada je Fed reagovao hitnim merama kako bi sprečio dublju recesiju
Tokom osam godina mandata na čelu Federalnih rezervi (Fed), Džerom Pauel je vodio američku centralnu banku kroz neke od najvećih ekonomskih šokova u modernoj istoriji. Među njima su oštar pad američke ekonomije, najviša inflacija u više od 40 godina, globalni energetski šok i snažni politički pritisci iz Bele kuće. Njegov mandat se završava u petak, a na njegovo mesto dolazi Kevin Varš, koji je već potvrđen u Senatu.
Pauel je tokom perioda na čelu Feda važio za stabilnog i odlučnog lidera koji je uspešno koordinisao odgovor na više ekonomskih kriza. Njegove bivše kolege ocenjuju da je reč o jednom od najiskusnijih i "najborbenijih" predsednika Feda u istoriji institucije staroj 113 godina.
Kriza kovida 19 kao ključni izazov
Najveći test za Pauela bila je pandemija kovida 19, koja je izazvala naglo zatvaranje ekonomije u proleće 2020. godine. Bruto domaći proizvod i potrošnja zabeležili su istorijske padove, dok je nezaposlenost u aprilu 2020. skočila na 14,8 odsto, najviše još od Velike depresije.
Finansijska tržišta su tada doživela najbrži pad u istoriji, a investitori su masovno prelazili u gotovinu, što je izazvalo krizu likvidnosti. Fed je reagovao vanrednim smanjenjem kamatnih stopa na gotovo nulu i ubrizgavanjem likvidnosti kroz hitne programe kreditiranja, kako bi stabilizovao sistem.
Prema ocenama ekonomista, ove mere su pomogle da se spreči dublji kolaps i omogući oporavak, iako su neke odluke kasnije postale predmet kritika.
Inflacija, greške i "transitorni" rast cena
Nakon pandemijskog oporavka, američka ekonomija ušla je u period snažnog rasta plata, poremećenih lanaca snabdevanja i rasta tražnje, što je dovelo do najveće inflacije u poslednje četiri decenije.
U početku su Fed i deo ekonomista, uključujući i Pauela, verovali da će rast cena biti privremen, odnosno "transitoran", ali se ispostavilo da je inflacija dugotrajnija. Kasnije je Fed započeo agresivan ciklus podizanja kamatnih stopa u martu 2022. godine, najbrži još od 1980-ih.
Iako su više kamate usporile inflaciju, ona je u junu 2022. dostigla najviši nivo u 40 godina. Pauel je tada upozorio da će borba protiv inflacije doneti "bol" za domaćinstva, ali je američka ekonomija ipak izbegla recesiju.
Pritisci iz politike i borba za nezavisnost Feda
Jedan od ključnih elemenata Pauelovog nasleđa biće i njegova borba za nezavisnost Federalnih rezervi od političkog uticaja. Tokom njegovog mandata, posebno u vreme Donalda Trampa, učestali su pritisci da se kamatne stope smanje kako bi se podstakao rast ekonomije.
Pauel je više puta naglašavao da Fed mora da donosi odluke isključivo na osnovu ekonomskih pokazatelja, a ne političkih zahteva, jer je nezavisnost centralne banke ključ stabilnosti finansijskog sistema SAD.
U poslednjim godinama njegovog mandata, pritisci su se pojačali, uključujući javne kritike, političke optužbe i pokušaje uticaja na kadrovske odluke u Fedu.
Odlazak uz poruku nasledniku
U svom poslednjem periodu na funkciji, Pauel je poručio da će Fed nastaviti da se vodi analizom i dugoročnim ekonomskim interesima, a ne političkim pritiscima. Novom predsedniku Kevinu Varšu savetovao je da se drži dalje od političkih sukoba i da legitimitet gradi kroz rad i institucije.
Pauel će nakon isteka mandata ostati u sistemu Federalnih rezervi kao guverner dok se ne okončaju određeni regulatorni postupci koji ga se tiču.
(Blic biznis/cnn)
