Cene stanova u Beogradu teraju građane ka prigradskim naseljima i češćem razmatranju izgradnje kuća umesto kupovine stana
Kupovina stare kuće za adaptaciju često se pokazuje kao pogrešan i skup potez jer renovacija može koštati kao novogradnja
Cene stanova u Beogradu poslednjih godina sve više guraju građane ka obodima grada, pa se umesto kupovine stana sve češće razmatra kupovina placa i gradnja kuće na lokacijama kao što su Sopot, Grocka, Vrčin, Barajevo, Mladenovac i druga prigradska naselja.
U potrazi za idealnim domom van gradske gužve, mnogi kupci vide staro domaćinstvo kao najpovoljniju i najbržu opciju na papiru.
Međutim, iskusni stručnjaci iz građevinskog sektora upozoravaju da ono što u startu izgleda kao velika ušteda, u praksi neretko postaje rupa bez dna koja ozbiljno prazni novčanik.
Zamka zvana "jeftino staro domaćinstvo"
Kupovina stare kuće sa namerom da se ona adaptira i prilagodi sopstvenim potrebama često deluje privlačno, ali upravo tu mnogi naprave najveću i najskuplju grešku.
Prema rečima građevinca i izvođača radova Darka Kojića, renoviranje stare kuće vrlo često na kraju košta gotovo isto koliko i izgradnja potpuno novog objekta.
Procesi rušenja, pregrađivanja i neprestanog prepravljanja postojećeg stanja zahtevaju ogromna finansijska sredstva koja brzo dostignu cenu novogradnje.
"Rođenom bratu bih preporučio da ne kupuje staro"
Građevinska struka ima jasan stav kada je u pitanju prepravljanje starih objekata u nove, a Darko Kojić slikovito objašnjava koliko takve investicije mogu biti neracionalne:
„Ja sam najmanje za opciju rušenja, pregrađivanja i prepravljanja. Verujte mi, rođenom bratu bih preporučio da ne kupuje staro da bi prepravljao u novo. Nikad nećeš napraviti ono što si hteo, a bacićeš brdo para, vrlo blizu cifri koje bi dao da praviš kuću od početka“.
Osim finansijskog aspekta, najveći problem je kompromis na koji ste prinuđeni. Prilikom adaptacije starog objekta, kupac se mora prilagođavati već postojećim i često lošim rešenjima, zbog čega je gotovo nemoguće dobiti dom kakav je prvobitno zamišljen.
Zašto stare kuće ne odgovaraju modernom načinu života?
Potrebe savremene porodice i koncept modernog doma potpuno su drugačiji nego pre nekoliko decenija.
Kuće koje su građene sedamdesetih ili osamdesetih godina prošlog veka projektovane su po tadašnjim standardima i funkcionalnim šablonima.
Da bi takav objekat danas odgovorio savremenom načinu života, potrebna su izuzetno ozbiljna i skupa ulaganja u promenu rasporeda prostorija, instalacije, energetsku efikasnost i statiku, što dodatno obesmišljava ideju o "jeftinom renoviranju".
Jedini izuzetak kada se kupovina stare kuće isplati
Ipak, postoji jedan specifičan scenario u kojem kupovina stare kuće ima ekonomsko i praktično opravdanje.
"Jedina prednost stare kuće je ako juriš lokaciju u centru grada gde nema placeva. Tada se isplati kupiti staru kuću, srušiti je do temelja i graditi iznova", objašnjava Kojić i ponovo podvlači da je svako parcijalno prepravljanje postojećeg zida i strukture preskupo. Dakle, ako kupujete staru kuću na atraktivnoj lokaciji, isplativo je samo ako je posmatrate isključivo kao plac sa spremnom infrastrukturom za rušenje i novu gradnju.
Zamka brzopletosti i novi krug ulaganja
Još jedna česta greška kupaca jeste žurba da se usele što pre, zbog čega pokušavaju da završe sve radove odjednom, često na štetu kvaliteta i dugoročne održivosti.
Kojić zaključuje da takav pristup brzo dolazi na naplatu: "Mnogo ljudi požuri da završi sve odjednom, a onda posle pet ili deset godina opet ulaže u renoviranje". Umesto brzopletih i polovičnih rešenja na starim objektima, stručnjaci savetuju detaljno planiranje i strpljenje kako bi se izbegli dupli troškovi u bliskoj budućnosti.
