Trenutno su kamatne stope na evroindeksirane kredite stabilne, a korisnici su zaštićeni zakonskim ograničenjima naglog rasta kamata
Banke će opreznije odobravati nove kredite u evrima, ali panika nije potrebna
Odluka Evropske centralne banke (ECB) o podizanju tri ključne kamatne stope, koja stupa na snagu 17. juna, može da utiče i na naše rate kredita. S obzirom na visok stepen evroizacije srpskog finansijskog tržišta, efekti odluka iz Frankfurta neminovno se prelivaju i na domaće bankarske šaltere.
Proveravali smo kakav će biti stvarni uticaj ovih mera na građane i privredu, da li Narodna banka Srbije može da reaguje podizanjem domaće referentne kamatne stope, kao i kako u ovom trenutku proći najpovoljnije pri podizanju ili otplati kredita.
Promenljive kamatne stope po kojima se u Srbiji obračunavaju krediti čija je otplata vezana za evro najčešće se sastoje od dva dela – tromesečnog (3M) ili šestomesečnog (6M) euribora i fiksnog dela – takozvane marže banke u procentualnom iznosu, koja ostaje nepromenjena tokom čitavog perioda otplate.
Promenljivi deo, odnosno euribor, usklađuje se sa rokovima definisanim ugovorom o kreditu, na primer na tri meseca ako se primenjuje tromesečni ili na šest meseci ako se primenjuje šestomesečni euribor. Zbog toga promene euribora direktno utiču na visinu kamate, a samim tim i na mesečnu ratu kod kredita sa varijabilnom kamatnom stopom.
Kako to izgleda na primeru?
U Narodnoj banci Srbije ranije su na primeru objasnili kako bi to izgledalo: ako bi kamatna stopa bila definisana kao šestomesečni euribor, koji se trenutno nalazi na nivou od 2,55 odsto, plus marža banke od dva odsto, ukupna kamatna stopa na kredit bila bi 4,55 odsto. Ako bi nakon šest meseci euribor porastao na tri odsto, ukupna kamatna stopa povećala bi se na 5,0 odsto, dok bi u slučaju njegovog pada na 2,0 odsto ukupna kamatna stopa iznosila 4,0 odsto.
Kada je reč o trenutnoj ceni evroindeksiranih kredita na domaćem tržištu, bitno je naglasiti da su kamatne stope ostale relativno stabilne. Kamata na evroindeksirane kredite privredi u aprilu 2026. bila je na nivou od 5,2 odsto (što je blago viši nivo nego na kraju 2025. godine), dok je kamata na kredite stanovništvu iznosila 4,6 odsto (što je nivo kao u decembru 2025).
Pritom, kamatna stopa na najzastupljenije evroindeksirane kredite stanovništvu – stambene iznosila je 4,4 odsto.
U slučaju znatnijeg rasta euribora korisnici kredita u Srbiji zaštićeni su sistemskim rešenjima koja su ugrađena u Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, a koja ograničavaju mogućnost naglog rasta kamatnih stopa.
Mehanizam prelivanja i uticaj na evro-kredite
Osnovna namera Evropske centralne banke je da kroz podizanje ključnih stopa efikasno „ohladi“ inflatorne pritiske u evrozoni. S obzirom na to da podizanje ovih stopa čini pozajmljivanje novca skupljim, efekti se neminovno prelivaju na domaće tržište.
Prema rečima Andrije Vukovića, koji je član Izvršnog odbora AikBank za poslove sa korporativnim klijentima i članom Srpske asocijacije menadžera (SAM), u Srbiji će ove promene najbrže osetiti klijenti koji otplaćuju kredite u evrima sa varijabilnom kamatnom stopom vezanom za Euribor.
Istovremeno, Vuković ističe da će banke, suočene sa skupljim izvorima finansiranja, opreznije pristupati proceni i odobrenju novih plasmana u evrima. Ipak, on naglašava da mesta panici nema, jer je reč o kontrolisanom mehanizmu i očekivanom monetarnom prilagođavanju, a ne o tržišnom šoku, dok su korisnici dinarskih kredita ili onih sa fiksno ugovorenim stopama potpuno zaštićeni.
Budućnost dinarskih kredita
Iako Narodna banka Srbije (NBS) trenutno drži referentnu kamatnu stopu na 5,75%, realno je očekivati preispitivanje aktuelnih projekcija u svetlu novih okolnosti. Vuković objašnjava da ukoliko inflatorni šokovi budu intenzivniji od projektovanih i dovedu do probijanja targetiranog koridora (3% ±1,5 p.p.), NBS može reagovati podizanjem referentne stope kao osnovnog instrumenta monetarne politike.
- Cilj za inflaciju NBS iznosi 3% sa dozvoljenim odstupanjem ±1,5 procentnih poena, a činjenica da postoji vremenski razmak između odluke o kamatnoj stopi i njenih efekata na inflaciju u Srbiji iznosi oko godinu dana stvara uslove za preventivnu reakciju NBS-a. Ukoliko dođe do povećanja referentne stope, uticaj na kreditnu aktivnost banaka bi se reflektovao kroz usporavanje tražnje za kreditima, s obzirom na to da rast kamatnih stopa dovodi do većeg finansijskog opterećenja za klijente koji imaju varijabilne stope, čime se sa jedne strana usporava pritisak na inflaciju, ali sa druge strane dolazi do usporavanja opšteg privrednog rasta - kaže naš sagovornik.
Preventivna reakcija NBS-a je moguća i zbog činjenice da postoji vremenski razmak od oko godinu dana između donošenja odluke o kamatnoj stopi i njenih punih efekata na inflaciju. Eventualno povećanje referentne stope dovelo bi do usporavanja tražnje za kreditima usled većeg finansijskog opterećenja za klijente sa varijabilnim stopama, što istovremeno suzbija inflaciju, ali i usporava opšti privredni rast.
Saveti za klijente: Refinansiranje i planiranje
Za građane koji su „na udaru“ zbog plivajućih kamatnih stopa ili tek planiraju zaduživanje, Vuković predlaže detaljnu računicu.
- Za postojeće kredite: Ukoliko je preostali period otplate duži (na primer pet ili sedam godina), prelazak na fiksnu ili kombinovanu stopu ima smisla radi zaštite od daljih oscilacija. Međutim, ako je kredit pri kraju, troškovi prelaska na novi aranžman mogu biti veći od same koristi.
- Za nove kredite: U ambijentu gde restriktivna politika ECB-a i dalje aktivno deluje, fiksna kamatna stopa se trenutno nameće kao opcija koja donosi finansijski mir i punu predvidivost troškova.
Vuković zaključuje da nijedan ciklus povećanja kamatnih stopa nije večit, ali da stabilizacija i pad zahtevaju vreme. Njegova preporuka i građanima i privredi jeste da odluke donose isključivo na osnovu realne procene sopstvenog budžeta i nivoa rizika koji su spremni da prihvate.
