Primena postojećih AI rešenja prilagođenih lokalnim potrebama preporučuje se umesto razvoja sopstvenih velikih i skupih sistema.
Primeri iz Gane, Bangladeša i Indije pokazuju da AI može poboljšati obrazovanje, zdravstvo i poljoprivredu čak i u sredinama sa ograničenim resursima.
Veštačka inteligencija mogla bi da omogući zemljama u razvoju da za samo deset godina ostvare napredak za koji je nekada bilo potrebno čitavo stoleće, ocenila je Svetska banka u najnovijem izveštaju.
Kako se navodi, brzina uvođenja ove tehnologije biće presudna kako države sa nižim i srednjim prihodima ne bi propustile jedinstvenu razvojnu priliku.
Veštačka inteligencija može da ubrza privredni rast
Prema procenama Svetske banke, veštačka inteligencija mogla bi tokom ove decenije da poveća potencijalni godišnji privredni rast zemalja u razvoju sa 4,1 na 4,9 odsto. U razvijenim ekonomijama očekivani doprinos kreće se između 1,2 i 3,6 odsto.
Umesto razvoja sopstvenih velikih modela veštačke inteligencije, koji zahtevaju ogromna ulaganja i naprednu tehnologiju, preporučuje se da zemlje najpre primene postojeća rešenja, prilagode ih lokalnim potrebama, a tek potom razvijaju sopstvene sisteme.
Posebno se ističe potencijal manjih aplikacija veštačke inteligencije koje mogu da funkcionišu i u područjima sa ograničenim pristupom internetu i električnoj energiji, a mogle bi značajno da unaprede zdravstvo, obrazovanje, poljoprivredu i rad državne uprave.
Gana, Bangladeš i Indija pokazali šta je moguće
Svetska banka kao uspešne primere navodi digitalnog tutora za matematiku u Gani, dostupnog putem SMS poruka na običnim mobilnim telefonima, koji je uz trošak od svega pet dolara po učeniku ostvario rezultate uporedive sa osmomesečnim kursom.
U Bangladešu je sistem zasnovan na veštačkoj inteligenciji povećao broj dnevno pregledanih pacijenata sa dijabetičkom retinopatijom za 40 odsto, dok su u Indiji sistemi za vremensku prognozu pomogli poljoprivrednicima da smanje troškove i povećaju efikasnost proizvodnje.
Postoje i rizici
Izveštaj navodi da veštačka inteligencija može da ublaži nedostatak stručnog kadra u oblastima poput zdravstva, obrazovanja, poljoprivrede i državne administracije, dok je rizik od automatizacije radnih mesta u zemljama u razvoju znatno manji nego u bogatim državama.
Ipak, Svetska banka upozorava da ova tehnologija nosi i određene rizike. Veštačka inteligencija mogla bi dodatno da produbi razlike između bogatih i siromašnih zemalja, poveća zavisnost od malog broja tehnoloških kompanija i koncentriše tržišnu moć u rukama ograničenog broja dobavljača. Zbog toga se državama preporučuje da, uz ubrzano uvođenje novih tehnologija, istovremeno razvijaju odgovarajuće zaštitne mehanizme.
(Izvor: Tanjug)
