Čovek prima socijalnu pomoć iako ima 450.000 evra u šteku
Štedne knjižice su pod kontrolom dede
Odluka se zasniva na načelu da pravo na pomoć postoji dok korisnik ne može praktično koristiti svoja sredstva
Komentara 4
Slušaj vest
0:00/
0:00
U Nemačkoj je aktuelan slučaj izazvao veliku pažnju javnosti nakon što je sud odlučio da muškarac ima pravo na socijalnu pomoć iako se na njegovo ime vodi oko 450.000 evra na tri štedne knjižice.
Novac postoji ali mu nije dostupan
Muškarac prima nemačku socijalnu pomoć Bürgergeld, iako je formalno vlasnik značajne ušteđevine. Međutim, ključni detalj u ovom slučaju jeste to što on ne može da raspolaže tim novcem. Štedne knjižice se već decenijama nalaze u sefu njegovog dede, a bez njihovog fizičkog posedovanja nije moguće podići novac niti raskinuti štedne račune.
Iako se njegovo ime vodi kao vlasnik sredstava, sud je utvrdio da se to bogatstvo u praksi svodi na imovinu koja postoji samo na papiru.
Jobcenter pokušao da ukine pomoć
Lokalni Jobcenter pokušao je da obustavi isplatu socijalne pomoći, smatrajući da korisnik raspolaže dovoljnim finansijskim sredstvima za samostalno izdržavanje. Spor je završio pred sudom, gde je presudno pitanje bilo ne kolika je vrednost imovine, već da li korisnik ima stvarni pristup tom novcu.
Sud je zauzeo stav da prema nemačkom socijalnom pravu pravo na Bürgergeld postoji sve dok osoba ne može faktički da koristi sopstvena sredstva.
Novac pod kontrolom dede
Banka isplatu dozvoljava isključivo osobi koja priloži originalnu štednu knjižicu, što znači da se stvarna kontrola nad novcem nalazi kod dede. Sud je ovaj aranžman ocenio kao poklon pod zadržanim pravom raspolaganja, odnosno imovinu namenjenu za kasniju upotrebu, na primer za školovanje ili kupovinu nekretnine.
Presedan u nemačkom socijalnom pravu
Odluka se oslanja na raniju sudsku praksu u Nemačka, uključujući i stavove Bundessozialgericht, prema kojima se u obračunu socijalnih prava uzima u obzir isključivo imovina kojom korisnik može realno da raspolaže.
Sudovi su više puta potvrdili da čak i vrlo visoki iznosi ne utiču na pravo na socijalnu pomoć ukoliko su van stvarnog domašaja korisnika.
Kako bi slučaj prošao u Austriji
Za razliku od Nemačke, u Austrija bi isti slučaj mogao da ima drugačiji ishod. Pravo na državnu pomoć u Austriji reguliše se kroz sistem minimalne socijalne sigurnosti, gde se imovina znatno strože procenjuje.
Austrijske vlasti mogu imovinu tretirati kao raspoloživu čak i kada korisnik nema neposredan fizički pristup sredstvima, uključujući štedne knjižice, novac kod trećih lica ili sredstva data pod određenim uslovima.
Ovaj slučaj još jednom otvara pitanje granica socijalne zaštite i razlika u tumačenju imovine između evropskih zemalja, ali i pokazuje koliko je u socijalnom pravu presudna stvarna dostupnost novca, a ne samo formalno vlasništvo.