Restorani dupke puni, a opet pred bankrotom: Kraj tradicionalnog poslovanja u zemlji gde većina Srba radi baš u ovom sektoru
Austrija je zabeležila povećan broj bankrota preduzeća, posebno u sektoru ugostiteljstva
Premda su restorani često puni, povećani troškovi rada, energije i zakupa smanjuju profitabilnost
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Još donedavno je Simon Masek gotovo svakog dana od 10 do ponoći bio u svom restoranu, najčešće u sali ili iza šanka. Međutim, od januara je bio prinuđen da zatvori čuveni heuriger restoran „Wambacher“ u bečkoj Lainzer ulici, nakon što je kompanija „Masek Genuss GmbH“ podnela zahtev za stečaj. Iza zatvorenih vrata ostalo je oko 700.000 evra duga, 13 zaposlenih bez posla i firma koja, uprkos dobroj popunjenosti, više nije bila isplativa.
Austrija je prošle godine zabeležila rekordan broj bankrota preduzeća. Ukupno 6.810 firmi proglasilo je insolventnost, a ugostiteljstvo i smeštaj našli su se na trećem mestu sa 803 slučaja, što ovu delatnost svrstava među glavne „pokretače stečajeva“, prema analizi Creditreforma.
Zatvaraju se i lokali koji su decenijama bili simboli gradova
Fluktuacija u ugostiteljstvu oduvek je bila visoka, a dugogodišnji trend je i zatvaranje seoskih kafana koje su nekada bile centar društvenog života. Međutim, sada se, kako upozoravaju iz struke, gase i etablirani gradski lokali sa funkcionalnim poslovnim modelom.
„Ne volim da govorim o krizi, ali je upadljivo da se zatvaraju dugogodišnji lokali koji su deo gradskog identiteta“, izjavio je Tomas Pešta, predsednik Udruženja ugostitelja Privredne komore Austrije, za list „Presse am Sonntag“.
Cene rastu, ali marže se tope
Na prvi pogled, situacija deluje paradoksalno. U prometnim delovima gradova restorani su puni, cene stalno rastu, a za bečki šnicl od teletine od skoro 30 evra više nije neophodno ići u luksuzne restorane.
Prema podacima Statistik Austria, cene u austrijskim restoranima i kafićima porasle su za 43,9 odsto u periodu od novembra 2020. do novembra 2025. godine, dok su ukupne potrošačke cene porasle za 28,7 odsto.
Ipak, ni takva poskupljenja za mnoge ugostitelje više nisu dovoljna. Problemi su se akumulirali još od pandemije, a dodatno ih pogoršavaju rast troškova rada, energije, zakupa i hrane, ali i promene u navikama potrošača.
Pandemija kao prelomna tačka
Simon Masek preuzeo je restoran „Wambacher“ 1. novembra 2020. godine, nakon odlaska prethodnog zakupca u penziju. U posao je ušao sa bankarskim kreditom od 500.000 evra i biznis planom projektovanim na pet godina, dok je ugovor o zakupu potpisan na sedam godina.
Već nakon dva dana rada usledio je veliki kovid lokdaun, zbog kojeg je restoran bio zatvoren čak sedam meseci. Kao novoosnovana firma, Masek je imao ograničen pristup državnim subvencijama.
Period zatvaranja iskoristio je za renoviranje i modernizaciju objekta, ali se posao nakon ponovnog otvaranja nikada nije vratio na pretpandemijski nivo.
Nedostatak radne snage i visoki troškovi rada
„Pronaći zaposlene je izuzetno teško, a fluktuacija je ogromna“, kaže Masek. Kako navodi, radnici lako odlaze jer znaju da mogu odmah pronaći novi posao, dok je interesovanje za rad u sektoru koji podrazumeva vikende i praznike sve slabije.
Dodatni problem, prema njegovim rečima, predstavlja i socijalni sistem, uključujući produženje otkaznih rokova sa dve na šest nedelja. Neobučen radnik, poput perača sudova, kod njega je zarađivao između 1.600 i 1.700 evra neto, bez dodataka i prekovremenog rada.
Energija i birokratija guše poslovanje
Masek odbacuje tvrdnje da su stečajevi posledica isključivo lošeg upravljanja. Kako navodi, troškovi energije između 2020. i 2023. godine porasli su čak pet puta.
Uz to dolazi i sve veći broj administrativnih zahteva i kontrola koje, kako kaže, često prelaze granicu razumnog. „Postoje propisi koji tačno određuju koliko daleko peškir sme da stoji od lavaboa u toaletu za zaposlene. To već liči na šikaniranje“, ističe on.
Gosti dolaze, ali troše manje
Iako restorani često deluju puni, gosti su postali znatno oprezniji u potrošnji. Naručuju se jeftinija jela, preskaču se dezerti, kafa i dodatna pića, a vino se sve češće poručuje na čašu umesto u flaši.
„Ljudi jedu, plate i odmah odlaze. Više se ne zadržavaju“, kaže Masek, dodajući da je napojnica takođe manja nego ranije.
„Prvo se štedi na odlasku u restoran“
Prema rečima stručnjaka, ugostiteljstvo je među prvim sektorima na kojima građani štede u vreme neizvesnosti. Iako potražnja formalno postoji, niske marže i rast troškova dovode mnoge lokale na ivicu održivosti.
„Ako troškove ne možete da prenesete na goste, posao se jednostavno više ne isplati“, objašnjava Oliver Fric iz Austrijskog instituta za ekonomska istraživanja.
"U ovakvim uslovima više se ne bih upuštao u posao"
Na kraju, Masek kaže da su brojni faktori zajedno doveli do zatvaranja restorana. Na pitanje da li bi danas ponovo ušao u preduzetništvo, njegov odgovor je jasan.
„Ne pod ovim političkim i ekonomskim uslovima“, kaže Masek, koji razmišlja o povratku u prodaju, ali dodaje da će, u nekom obliku, ostati vezan za ugostiteljstvo.