Prevremena penzija kao životni preokret: Amerikanac otkriva kako je sa 41 godinom započeo novi život
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Prevremena penzija je luksuz koji veoma mali broj ljudi zaista može sebi da priušti. Iako mnogi sanjaju o tome da se ranije oslobode radne rutine kako bi putovali, uživali u vremenu i posvetili se onome što ih istinski ispunjava, realnost je da je za većinu to nedostižan cilj.
Prevremena penzija je luksuz dostupan samo malom broju ljudi uz adekvatno finansijsko planiranje.
- Aleks Trias je odlučio da se penzioniše u 41. godini zahvaljujući visokom dohotku i ulaganjima
- Prevremena penzija je luksuz dostupan samo malom broju ljudi uz adekvatno finansijsko planiranje
Finansijske obaveze, porodične odgovornosti i nedostatak planiranja često čine da ovaj san ostane neostvaren.
Aleks Trijas je američki advokat koji je odlučio da se prevremeno penzioniše sa 41 godinom. U tekstu za Si-En-Bi-Si objašnjava da je to uspeo zahvaljujući prihodima u visini od šest cifara.
"Mislio sam da sam finansijski spreman, ali emotivno ne u potpunosti. Posle decenija rada bio sam naviknut na osećaj svrhe koji mi je karijera pružala. Pretpostavljao sam da ću toga morati da se odreknem kada prestanem da radim. Moj najveći strah bio je kako da ispunim ogromnu količinu vremena bez ikakve strukture", navodi on na početku.
"Neizvesnost je prilika, a ne prepreka"
Bivši advokat objašnjava da je veći deo svog odraslog života proveo sledeći put za koji je imao osećaj da mu je unapred zacrtan. Završio je pravni fakultet, odradio letnju praksu i započeo pravničku karijeru. Nažalost, usledila je finansijska kriza 2008. godine i firma u kojoj je radio bila je prinuđena da se zatvori. Polazeći od tog iskustva, Trijas govori o značaju izbora nepoznatog i ponovnog definisanja sopstvenog identiteta bez unapred utvrđene mape.
"Takav način razmišljanja odveo nas je u Portugal, zemlju u kojoj nismo poznavali nikoga niti govorili jezik. Neizvesnost je postala naš podsticaj da rastemo, učimo i izgradimo ispunjen život od samog početka", objašnjava on.
Danas Trijas živi u Portugalu sa suprugom. U svojim izjavama bez zadrške ističe da je prevremena penzija jedna od najboljih odluka koje je ikada doneo.
"Slobodno vreme provodim uživajući u lokalnoj hrani sa prijateljima i obilazeći obalske staze prepune divljeg cveća", kaže on. Jedna od najvećih briga bračnog para bio je strah da će se njihova ušteđevina vremenom smanjivati. Na njihovo iznenađenje, preseljenje u drugu zemlju omogućilo im je značajne uštede na porezima, zdravstvenom osiguranju, hrani, zabavi i svakodnevnim troškovima.
"Ukupno procenjujemo da štedimo oko 4.300 evra mesečno samo zato što živimo u inostranstvu. Najbolja strategija je da živimo ispod svojih mogućnosti, ponovo ulažemo razliku i pustimo da složena kamata odradi svoje. Jedina razlika je u tome što sada, umesto plata, naši prihodi dolaze od investicija", objašnjava on. Strpljenje, disciplina i doslednost mogu jednostavne finansijske odluke pretvoriti u slobodniji i ispunjeniji život.
Važnost pronalaženja svrhe
Čoveku je potrebna svrha i osećaj da ono što radi zaista donosi vrednost drugima. Glavni fokus Aleksa i njegove supruge bila je briga o njihovoj ćerki. Kada je napunila 18 godina i krenula na univerzitet, morali su da razmisle kako da popune nastalu prazninu.
"Danas moja supruga volontira u našem teniskom klubu, pohađa časove keramike i holandskog jezika i bavi se sportom. Ja sam usmeren na pisanje, frilens koučing u oblasti prevremene penzije i pomaganje jednoj lokalnoj organizaciji kao konsultant. Organizujemo večere, isprobavamo nove recepte i idemo na kratka putovanja po Evropi", zaključuje on.
Redovna starosna granica za odlazak u penziju u Španiji trenutno iznosi 66 godina i 8 meseci, a postepeno će rasti na 67 godina do 2027. godine, uz određene izuzetke za one sa dugim radnim stažom. Na međunarodnom nivou, većina zemalja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, kao i evropskih država, ima sličnu starosnu granicu za penzionisanje, između 64 i 67 godina.
U Sjedinjenim Američkim Državama puna starosna granica za primanje penzije iz sistema socijalnog osiguranja iznosi 66 godina i 7 meseci, iako je moguće ostvariti pravo već od 62. godine uz umanjena primanja.
U mnogim zemljama Afrike, Azije i Latinske Amerike starosna granica za penziju kreće se između 55 i 65 godina, u zavisnosti od penzionog sistema, a globalni trend ide ka njenom povećanju kako bi se prilagodila rastućem životnom veku i obezbedila održivost penzionih fondova.
Uz odgovarajući način razmišljanja, prevremena penzija može postati nova polazna tačka, prilika za ponovno otkrivanje sebe, uživanje u vremenu i posvećivanje onome što nas istinski raduje.
Potrebno je samo biti spreman da se ona u potpunosti prihvati, sa zahvalnošću. Ipak, ne treba zaboraviti da je reč o privilegiji koja nije dostupna svima. Za veliku većinu ljudi, finansijske i lične obaveze čine ovaj san teško ostvarivim.
(Blic Biznis/la vanguardia)