Godina "osvetničkog otkaza": Evo zašto zaposleni masovno napuštaju poslove bez najave
Radnici i dalje ukazuju na značaj maksimizacije potencijalnih poboljšanja radnog okruženja
Kompanijama se savetuje da proaktivno rade na uspostavljanju podržavajućeg i pozitivnog radnog ambijenta
Komentara 1
Slušaj vest
0:00/
0:00
Novi trend na tržištu rada zabrinuo je kompanije širom sveta, a godina 2026. je već nazvana godinom „odmazdnih otpuštanja“. Reč je o fenomenu u kojem zaposleni, nezadovoljni toksičnim radnim okruženjem, odlučuju da odmah napuste svoja radna mesta, bez ikakve najave ili otkaznog roka, piše BizLife.
Ovaj potez prati dva druga trenda u karijeri poslednjih godina: „tiho otpuštanje“ – praksu obavljanja minimalnog posla kako bi se održala plata, i „glasno otpuštanje“ – kada zaposleni odlazi veoma javno, često uz salvu kritika posla. Prema izveštaju portala za zapošljavanje Monster, skoro polovina američkih radnika priznaje da je poslednjih godina pribegla „odmazdnom otpuštanju“. Zanimljivo je da se na takav korak ne odlučuju samo mladi ljudi, već i mnogi iskusni zaposleni koji provode više od dve godine u kompaniji pre nego što dođu do tačke sloma.
Blic preporučuje
Glavni okidač je toksično okruženje
Smatra se da ova praksa uglavnom proizilazi iz postavljanja granica prema toksičnim radnim mestima, gde nezadovoljstvo zaposlenih raste zbog problema sa rukovodstvom, radnim vremenom ili obimom posla.
„Iznenadne ostavke nisu samo pojedinačni odlasci, već su upozoravajući znaci koji se prožimaju kroz kulturu na radnom mestu“, kaže Viki Salemi, stručnjak za karijeru u kompaniji Monster. „Kada radnici odu bez prethodne najave, to je često zato što su izgubili poverenje u menadžment ili osećaju da se njihovi glasovi ne čuju.“
Izveštaj potvrđuje da su toksična radna mesta, loše upravljanje i osećaj potcenjenosti glavni razlozi za trenutno otpuštanje, dok je samo 4% ispitanika navelo platu kao problem.
Domino efekat na kolege
Iako niko ne može kriviti zaposlenog što je preuzeo kontrolu nad svojom karijerom, takvi odlasci imaju posledice. Približno 60% američkih zaposlenih je reklo da su nakon „odmazdnog otpuštanja“ njihove kolege morale da preuzmu dodatni obim posla, piše Unilad.
Posledice se osećaju kroz kašnjenja projekata, preopterećenje preostalih zaposlenih i pad morala tima. Sve ovo može dodatno doprineti istom toksičnom radnom okruženju koje je izazvalo početni odlazak. Međutim, čak 90% zaposlenih bi podržalo kolegu koji odluči da napravi takav potez ako je to direktan odgovor na loše uslove rada.
Šta kompanije mogu da urade?
Ključna preventivna mera za kompanije je stvaranje pozitivnog i stimulativnog radnog okruženja sa stabilnim i pristupačnim menadžmentom koji sluša brige zaposlenih i blagovremeno rešava probleme.
Izveštaj takođe predlaže uspostavljanje jasnog okvira za napredovanje u karijeri, nagrađivanje dugoročnog rada i prepoznavanje jedinstvenih veština i perspektiva svakog pojedinca. Pravedna i konkurentna plata je takođe važan faktor u zadržavanju zaposlenih.
„Na današnjem konkurentnom tržištu rada, proaktivno rešavanje ovih problema moglo bi značiti razliku između iznenadnog gubitka talenta ili izgradnje lojalne, dugoročne radne snage“, zaključuje se u izveštaju.
Šta ako razmišljate o odustajanju iz osvete?
Emili Baton-Linam, osnivačica konsultantske firme EBC, rekla je za Harper's Bazaar da je „ključni savet da ne donosite ishitrene odluke, posebno one vođene emocijama“.
„Uvek savetujem svojim klijentima da provedu vreme procenjujući da li je napuštanje posla jedina opcija. Korisna vežba može biti da se zapitate šta uspeh znači za vas i da istražite budući život koji želite da živite i kako vas posao koji sada radite može uzdići do toga“, izjavila je ona.
Takođe predlaže da razmislite o tome šta bi vas moglo motivisati da ostanete – više odgovornosti, fleksibilnosti, novca ili priznanja – i da o tome otvoreno razgovarate sa svojim poslodavcem kako biste videli šta je moguće u vašoj trenutnoj ulozi.
(Biz Life)