Najveća svetska energetska kriza u istoriji tek počinje, a ni privremeni prekid vatre, pa čak ni kraj rata SAD i Izraela sa Iranom neće dozvoliti povratak u prošlost pre rata, kada su jeftin(inij)a nafta i gas tekli kao voda, preduzeća su cvetala, a prihodi domaćinstava u nekim zemljama rasli.
Ali, oporavak će biti dug i skup iz više razloga.
Evo šest.
1. Nestašica nafte tek počinje
Teretnom brodu koji prevozi naftu iz Persijskog zaliva potrebno je mesec do mesec i po dana da stigne do kupaca.
Rat je počeo 28. februara - pre tačno mesec i po dana.
Tek sada će se svet suočiti sa nestašicom nafte, jer je Iran, sve ovo vreme, efikasno blokirao Ormuski moreuz, ključnu plovidbenu rutu kroz koju prolazi petina svetskih potreba nafte, kao i velike količine tečnog prirodnog gasa.
„April će biti mnogo gori od marta. Prema najkonzervativnijim procenama, deficit će se udvostručiti“, kaže Fatih Birol, šef Međunarodne agencije za energiju (IEA).
„Rezultat će biti inflacija i usporavanje ekonomskog rasta“, rekao je.
„A moglo bi da bude i mnogo gore. Uskoro bismo mogli da dođemo do tačke kada će mnoge zemlje uvesti racionalniju potrošnju energenata", dodao je.
Pre rata koji je počeo 28. februara, cene nafte su bile oko 60-65 dolara po barelu, a tokom sukoba su išle i iznad 100 dolara.
Sada, sa fizički manje nafte, cene neće pasti na nivo pre rata, čak i da Iran odmah ponovo otvori Ormuski moreuz.
U idealnim uslovima, biće potrebno još mesec do mesec i po dana da sve vrati na nivo pre rata.
U realnosti, nestašica će trajati još nekoliko meseci, do kraja 2026. godine, procenila je EIA, statistička agencija Ministarstva energetike SAD, u najnovijem izveštaju.
- Šta treba da znate o cenama goriva u Srbiji i na Balkanu
- Rat na Bliskom istoku suočio Evropu sa još jednom energetskom krizom
- Kako rat na Bliskom istoku utiče na mene i na živote ljudi u Srbiji
2. Gasna kriza gora od problema sa naftom
Ali nafta još i nije najveći problem - Saudijska Arabija i druge zemlje u regionu mogle bi brzo da povećaju proizvodnju ako bi se na Bliskom istoku uspostavio trajni mir.
Situacija sa gasom je mnogo gora.
Pre rata, svet je ubrzano počeo da prelazi na tečni prirodni gas kako bi prekinuo zavisnost od snabdevanja gasovodima, koje je Rusija pretvorila u sredstvo za vršenje pritiska na Evropu, čime je izazvana svetska energetska kriza 2022. godine.
Gas je postajao sve jeftiniji, čistiji od uglja, a njegov udeo u energetskom bilansu se brzo povećavao.
Rat u Iranu je pokazao koliko je ova promena bila rizična.
Pre rata, Katar je proizvodio i izvozio 21 odsto svetskih zaliha tečnog prirodnog gasa, ili oko 17 odsto ukupne ponude na tržištu gasa.
Za ovo nema apsolutno nikakve zamene.
„Reputacija gasne industrije je narušena. Tečni prirodni gas je bio pozicioniran kao pouzdana, pristupačna i fleksibilna opcija.
„Ali prvo ruski gas 2022. godine, a sada katarski gas...“, rekao je izvršni direktor IEA Birol.
Neće biti moguće brzo obnoviti snabdevanje tečnim gasom.
Ne postoje alternativne rute za transport gasa iz Katara morem, dok se izvoz nafte nastavlja kopnenim cevovodima zaobilaženjem Ormuskog moreuza.
Budućnost je neizvesna, što će sigurno održati cene gasa visokim u narednim mesecima.
Zbog rata, Katar je odložio najavljeno pokretanje novih kapaciteta, a ujedno je izgubio i deo postojećih kapaciteta.
3. Nije samo prekid isporuke, već i oštećenje postrojenja
Jedno je otvoriti moreuz za tankere i prevoz nafte i gasa, a sasvim drugo obnoviti proizvodnju na gasnim poljima i rafinerijama pogođenih u sukobima.
Više od 40 naftnih i gasnih postrojenja u zemljama Bliskog istoka oštećeno je tokom rata, prema podacima Međunarodne agencije za energetiku.
Najveća razaranja zabeležena su na delu katarskog gasnog kompleksa u Ras Lafanu.
Iranske rakete su uništile 17 odsto jednog od najvećih svetskih postrojenja za tečni prirodni gas.
Bio je to odgovor Irana na prethodni izraelski udar na iransko gasno postrojenje Južni Pars.
Takva oprema je jedinstvena, napravljen po meri.
Stoga će popravke trajati ne samo mesecima, već godinama - katarske vlasti kažu: tri do pet.
Sličnih problema ima i u drugim zemljama Perijskog zaliva.
Iranski dronovi su pogodili rafinerije nafte, naftna polja i drugu energetsku infrastrukturu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), Kuvajtu, Bahreinu i Iraku.
Popravke će trajati mesecima i koštaće milijarde dolara.
Pre rata, ovaj novac je bio namenjen za proširenje i povećanje svetskog snabdevanja energentima.
Sada će biti potrošen na obnovu onoga što je oštećeno ili uništeno.
Pogledajte video: Napad na iransko gasno polje Južni Pars
4. Nedostatak novca
Pre rata, zemlje Persijskog zaliva planirale su da prošire proizvodnju kako bi zadovoljile rastuće energetske potrebe sve većeg broja ljudi na svetu i razvoja ekonomije.
Zemlje potrošači očekivale su da će biti dovoljno nafte i da će gasa biti još više.
Međutim, Saudijska Arabija, UAE, Iran, Katar i druge zemlje u regionu sada će biti primorane da troše novac ne na širenje, već na obnavljanje prethodnih nivoa proizvodnje nafte, gasa i naftnih derivata, kao i na ponovno naoružavanje radi jačanja odbrane od budućih napada.
Potrošači će takođe morati da izdvoje više.
To znači: veće cene energije i investicije u alternative kao što su nuklearna, solarna, energija vetra, baterije i ugalj.
A vlade će se suočiti sa neophodnošću da subvencionišu domaćinstva i industriju.
Za razliku od dve prethodne naftne i gasne krize izazvane pandemijom kovida-19 i ratom u Ukrajini, ovog puta zemlje potrošači imaju manje mogućnosti da 'pozajmljuju' novac od budućih generacija kako bi pomogle sadašnjoj.
Tada je inflacija bila niža, kao i javni dug i budžetski deficiti.
Sada se, međutim, vlade suočavaju sa dvostrukim izazovom: usporavanje ekonomskog rasta smanjuje poreske prihode i, posledično, mogućnost podrške preduzećima i domaćinstvima budžetskim subvencijama, dok ubrzavanje inflacije eliminiše podršku kroz niže kamatne stope na kredite.
Od budućih generacija je več 'pozajmljeno' tokom ove bliskoistočne krize, jer su zemlje posegle za strateškim rezervama nafte.
Dug će morati da se vrati.
Pogledajte video: Kapetan Srđan Janković za BBC na srpskom o prolasku kroz Ormuski moreuz
5. Rezerve nisu beskonačne i potrebno ih je obnavljati
Da bi ublažile nestašicu nafte na tržištu, zapadne zemlje potrošači su se odlučile na neviđenu intervenciju - prodaju 400 miliona barela iz strateških rezervi.
Zbog toga cene nafte nisu porasle koliko su mogle.
Poređenja radi, svet troši približno 105 miliona barela nafte dnevno.
Ovaj rat je prekinuo prodaju 10-12 miliona barela bliskoistočne nafte dnevno na tržištu.
Prodaja sirove nafte iz zapadnih rezervi nadoknadila je tri, četiri miliona barela dnevno.
Dodatne količine su ušle na tržište zahvaljujući kineskim rezervama, kao i ukidanju sankcija SAD na iransku i rusku naftu.
Osmišljeno je da ova intervencija potraje četiri, pet meseci, ali će posle toga zalihe u nekom trenutku morati da budu obnovljene.
- Koje zemlje bi mogle da se okoriste od rata u Iranu, a koje najviše da izgube
- Zašto je za Srbiju i Balkan važna rafinerija u Pančevu
- 'Osujećen napad na ključni gasovod u Srbiji', bura pred izbore u Mađarskoj
Američki predsednik Donald Tramp je kritikovao prethodnika Džozefa Bajdena zbog prodaje dela američkih naftnih rezervi posle početka ruske invazije na Ukrajinu i energetske krize koja je usledila.
Obećao je da će nadoknaditi rezerve, ali to nikada nije učinio.
Ovog puta, rezerve će pasti na opasne nivoe, a SAD će, kao i druge zemlje, biti prinuđene da ih postepeno nadoknađuju, ne čekajući povoljne cene.
Da bi se to učinilo, neohodno je doneti ili promeniti zakone i razmotriti stanje nacionalne bezbednosti.
Dopunjavanje strateških rezervi će podržati cene nafte i produžiti energetsku krizu.
I to nije jedina dugoročna posledica američko-izraelskog rata sa Iranom.
6. Ratna pretnja nije nestala
Doživljaj Bliskog istoka kao pouzdanog izvora energenata odavno je potkopan, sada pogotovo.
Rat nije završen, a trenutne pregovaračke pozicije SAD (i Izraela) i Irana, prete da se ponovo rasplamsa u svakom trenutku.
Rat je uticao na bezbednost i pouzdanost snabdevanja, primorao na ponovnu procenu rizika i povećao troškove osiguranja i transporta.
Sve će ovo uticati na cene energenata za krajnje potrošače još dugo, ako ne i zauvek, upozorava Ministarstvo energetike SAD.
U svežim prognozama tržišta energenata za 2027. piše:
„Cene nafte će odražavati povećanu procenu rizika tokom prognoziranog perioda.
„Posle otvaranja Ormuskog moreuza, biće potrebno vreme da se reše nagomilani problemi, a verovatnoća budućih poremećaja će ostati faktor rizika i pokretati premiju cene nafte.“
Problem nije ograničen samo na Ormuski moreuz.
Jemenski Huti i dalje prete brodovima u Crvenom moru, a postoje mnoge druge uske tačke u svetskim morima i okeanima koje bi mogle da budu meta nekih zemalja i grupa naoružanih dronovima.
Pogledajte video: BBC reporterka u Ormuskom moreuzu
'Svet je previše mirno prihvatio rat'
Svet je previše mirno prihvatio ovaj rat na Bliskom istoku, kaže šef Međunarodne agencije za energiju (MEA), koju su osnovale bogate zemlje potrošači nafte posle velike naftne krize 1970-ih.
Tada je nestašica sirovina dovela do inflacije, pada životnog standarda i društvenih i političkih previranja.
Ovog puta je gore, strahuje Fatih Birol.
„Azija je do sada najviše osetila, ali kriza će stići i do Evrope i drugih regiona“, smatra šef MEA.
Prve tri nedelje rata, Birol nije davao izjave i naredio je podređenima da se uzdrže od komentara.
Ali poslednje dve nedelje, gotovo da se popeo na krovove solitera i viče kako bi upozorio.
„Primetio sam da vlasti u Evropi i širom sveta potcenjuju razmere problema i njegove posledice ne samo po energetski sektor, već i po svetsku ekonomiju.
„Zato sam odlučio da podelim neke statistike sa njima kako bi razumeli koliko je ovo ozbiljno.
„Ulazimo u najveću energetsku krizu u istoriji“, kaže on.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Srbiji produžena isporuka gasa iz Rusije, šta je odlučila EU
- 'Dubai nije izgrađen za rat': Kako sukob na Bliskom istoku utiče na 'poslovnu oazu' Emirata
- Voda kao jedno od oruđa američko-izraelskog rata sa Iranom
- Bab el-Mandeb: Druga ključna brodska ruta na Bliskom istoku koja može da bude blokirana
- 'Noć se pretvorila u dan': Iranci za BBC o napadima na naftna skladišta
- Kapetan Srđan Janković za BBC: 'Kako smo prošli kroz Ormuski moreuz'
