U specifičnim sektorima, poput industrijske proizvodnje, važno je proveriti uticaj embarga i propisa o robi dvostruke namene, uz pravovremeno rešavanje valutnih i naplatnih rizika
Stručnjaci savetuju uključivanje specijalista za sankcije i pranje novca još pre potpisivanja ugovora, kao i kontinuirani monitoring da bi se rizici na vreme prepoznali i minimizirali
Na šta inostrane kompanije treba da obrate pažnju kako bi minimizirale rizike poslovanja u Srbiji? Odgovor na ovo pitanje donosi vodeći švajcarski poslovni list "Handelszeitung", koji posluje u okviru kompanije Ringier AG, a koji je objavio specijal povodom 110 godina diplomatskih odnosa između Švajcarske i Srbije.
Švajcarske firme su proteklih godina u Srbiji bile uključene u nekoliko pravnih i poslovnih sporova, koji su delimično dospeli na naslovne strane. Ne mogu se svi slučajevi izbeći – ali postoji nekoliko mera opreza koje, prema rečima stručnjaka, značajno smanjuju rizike.
„Za MSP (mala i srednja preduzeća), glavni rizik kod novih poslovnih odnosa u nepoznatom okruženju ne leži toliko u samom tržištu, već često u nedovoljnoj pripremi za lokalne prilike“, kaže Andreas Hagi (Andreas Hagi), partner u KPMG-u i stručnjak za bankarsko pravo i pravo finansijskog tržišta, kao i za pitanja usklađenosti (compliance) sa fokusom na borbu protiv pranja novca.
„Posebno su odlučujući pažljiva provera kreditne sposobnosti (boniteta), osiguranje plaćanja, kao i prethodne provere u vezi sa sankcijama i borbom protiv pranja novca“, dodaje stručnjak.
„S obzirom na geopolitičku situaciju i delimično brzo menjajuće okvirne uslove, proizvodna industrijska MSP bi, osim toga, trebalo da provere da li bi propisi Zakona o embargu ili odredbe o takozvanoj 'robi dvostruke namene' (Dual-Use) mogle biti od značaja.“
Kada MSP kao dobavljači proizvoda posluju sa kupcima van domaćeg tržišta, prema Hagijevim rečima, naplata potraživanja, valutni rizici i moguća kašnjenja u platnom prometu ubrajaju se u centralne rizike.
„Pošto naplata potraživanja u inostranstvu može zahtevati mnogo vremena i resursa, dobavljači bi već pre zaključenja ugovora trebalo da definišu jasne modalitete plaćanja, predvide odgovarajuća obezbeđenja i, ako je potrebno, ugovore avansna plaćanja“, savetuje stručnjak.
S druge strane, kod nabavke usluga, posebno u prekograničnom autsorsingu IT usluga (Crossborder-IT-Outsourcing), centralni su jasno definisani ugovori. Preporučuje se da ugovori o nivou usluga (Service-Level-Agreements) sadrže precizno definisane nivoe usluga, regulative o primenjivoj zaštiti podataka, kao i pouzdane opcije za otkazivanje i izlazak (exit-opcije)“, navodi Hagi.
„Česta zamka je nedovoljna identifikacija stvarnih vlasnika uključenih strana“, primećuje Hagi.
<strong>600 kompanija iz Švajcarske aktivno je u Srbiji. Osamdeset od njih registrovano je u Švajcarsko-srpskoj trgovinskoj komori.</strong>
„Jednako je kritičan i nedostatak jasnosti o poreklu sredstava, kao i rizik da se sopstveni proizvodi – često i preko trećih zemalja – koriste, odnosno zloupotrebljavaju u sankcionisanom okruženju.“
U takvim slučajevima stupaju na snagu strogi propisi o borbi protiv pranja novca, kao i pravo o sankcijama i embargu. Prilikom angažmana u inostranstvu, kompanije bi trebalo dosledno da se oslanjaju na dubinsku analizu (Due Diligence), sistematske provere sankcija i tekući monitoring kako bi rano prepoznale rizike i efikasno njima upravljale.
„Specijaliste u oblasti sankcija i/ili pranja novca uvek treba uključiti rano kada posao nije standardizovan, kada obuhvata više jurisdikcija ili kada postoje povećani rizici usklađenosti (compliance rizici). U idealnom slučaju, to se dešava već pre zaključenja posla, jer se rizici naknadno često mogu ublažiti samo u ograničenoj meri ili se više uopšte ne mogu efikasno otkloniti", savetuje Hagi.
