SVEKRVA ME MRZI već 35 godina, sikće i na svog sina i našu decu, a ni moji roditelji NE PRIHVATAJU MOG MUŽA!

Pitanja možete slati i na e-mail adresu zenaportal@ringier.rs sa naznakom "Pitajte psihologa", ali i direktno formularom na našem portalu. Odgovore koje će psiholog Leo Ivanišević dati, objavljivaćemo na portalu Žena.rs svake subote u 16h. Sva objavljena pitanja biće anonimna.

Pitanje

Poštovani,

Imam 53 godine, živim sa suprugom i dva odrasla sina, u prizemlju su svekar i svekrva. Nisu me prihvatili nikada, svekrva gledajući kroz mene sikće i na sina i na unuke, a fer smo prema njoj, uvek tu za nju, ali ne vredi, ne interesujemo je i posle 35 godina našeg braka. S druge strane, ja nisam u kontaktu sa svojim roditeljima, jer oni kao da posle svih tih godina nisu prihvatili da im se ćerka udala, stalo mi traže mane, popuju, svašta govore zetu, unucima. Jednostavno situacija je da čovek poludi! Šta da radim? Hvala.

Odgovor

Poštovana,

Čitajući vaše pitanje, stiče se utisak da vas možda ne boli ponašanje svekrve ili roditelja samo po sebi, koliko boli činjenica da se ono nije promenilo ni posle toliko godina. Očekujemo da će čak i teški ljudi vremenom smekšati i da ćemo ostvariti razumevanje i prihvatanje. Posle 35 godina braka, odrasle dece i zajedničkog života, prirodno je pomisliti: "Pa dobro, zar još uvek nismo porodica?" I upravo tu može biti zamka.

Ako se nosimo sa teškim ljudima, važno je da imamo realistična očekivanja. Kada godinama iznova pokušavamo da zadobijemo ljubav, priznanje ili prihvatanje od ljudi koji nam to uporno ne daju, počinjemo da mislimo kako "samo" još nismo našli pravi način, prave reči ili se nismo dovoljno potrudili. Istina je da nekad problem nije u nama niti u našem pristupu. Ponekad druga osoba jednostavno nema kapacitet, želju ili motivaciju da nam pruži ono što nam treba.

Iz vašeg opisa ne deluje da je problem nastao zato što vi niste pokušavali. Naprotiv. Deluje da ste godinama ulagali trud, bili korektni, prisutni i spremni da održavate odnos. Zato se možda sada više ne postavlja pitanje kako da oni prihvate vas, nego kako da vi prihvatite činjenicu da se prihvatanje kom se nadate možda nikada neće desiti.

To nije odustajanje. To je ono što se u psihologiji ponekad naziva radikalnim prihvatanjem. Ne znači da odobravamo nečije ponašanje, već da prestajemo da trošimo energiju na borbu protiv stvarnosti. Svekrva je takva kakva jeste. Vaši roditelji su takvi kakvi jesu. Možda nije fer, možda boli, ali borba da od njih dobijete nešto što nisu dali za 35 godina iscrpljuje vas više nego njih.

Druga važna stvar su granice. Granica nije pokušaj da promenimo drugu osobu. Granica je odluka o tome šta ćemo mi uraditi kada se određeno ponašanje ponovi.

To može značiti da ne ulazite u rasprave koje se godinama vrte u krug. Da ne opravdavate svoje izbore. Da ne pokušavate da ubedite roditelje da poštuju vaš brak. Da skratite razgovore koji se pretvaraju u kritiku. Da dozvolite sebi da budete pristojni, ali emocionalno manje izloženi.

Mnogi ljudi imaju osećaj da su granice sebične. Zapravo, one su način da sačuvamo odnos od dodatnog kvarenja. Nekada je moguće imati odnos sa nekim samo ako od njega prestanemo da očekujemo ono što ne može da pruži.

Dok sam čitao vaše pitanje, zapalo mi je za oko još nešto. Nalazite se između dve porodice koje vas nisu prihvatile na način na koji biste želeli. To lako stvori osećaj da čovek nema svoje mesto. Ali kada pogledamo činjenice, vidimo da imate supruga sa kojim ste 35 godina, imate dva odrasla sina, stvorili ste sopstvenu porodicu koja traje. To nije mala stvar.

Ponekad se toliko fokusiramo na vrata koja su ostala zatvorena da prestanemo da primećujemo sve prozore koji du se otvorili u međuvremenu.

Možda vam zato u ovoj fazi života neće pomoći još jedan pokušaj da osvojite naklonost ljudi koji je uporno uskraćuju. Možda će više pomoći da energiju preusmerite na odnose u kojima postoji uzajamnost – na supruga, sinove, prijatelje, ljude koji vas vide i prihvataju.

Ne možemo naterati druge da nas vole. Ali možemo prestati da merimo svoju vrednost time da li su nas drugi konačno prihvatili.