Ljudi koji stalno lažu, jako često izgovaraju OVIH PET REČENICA, prema psiholozima
- Ovakve fraze mogu navesti sagovornika da posumnja u sopstvenu procenu i sećanje
- Psiholozi upozoravaju da učestala upotreba ovih izraza može biti znak naviknutog laganja i da treba obratiti pažnju na celokupno ponašanje osobe, a ne samo na pojedinačne izjave
U svakodnevnim odnosima uglavnom verujemo ljudima koje poznajemo. Međutim, postoje osobe kojima laganje vremenom postane navika, pa istinu prilagođavaju situaciji kako bi ostavile bolji utisak, izbegle odgovornost ili ostvarile ličnu korist.
Psiholozi ističu da takvi ljudi često koriste određene fraze koje se iznova ponavljaju u njihovom govoru. Iako nijedna rečenica sama po sebi nije dokaz da neko laže, učestalo korišćenje ovakvih izraza može biti signal da treba obratiti više pažnje.
Pet rečenica koje stalno koriste lažovi
"Ko bi mogao da izmisli tako nešto?"
Osobe koje pokušavaju da prikriju istinu često žele da ostave utisak kako bi bilo nemoguće da izmisle celu priču. Zato koriste pitanja poput: "Ko bi smislio tako nešto?"
Na taj način pokušavaju da skrenu pažnju sa sebe i navedu sagovornika da odbaci svaku sumnju u njihovu iskrenost.
"Pa ti mene poznaješ"
Kada se nađu u neprijatnoj situaciji, pojedini ljudi umesto objašnjenja pokušavaju da probude emocije kod sagovornika.
Rečenica „Pa ti mene poznaješ“ često služi da izazove osećaj krivice i navede drugu osobu da posumnja u sopstvenu procenu, umesto da postavlja dodatna pitanja.
"Ja to nikada nisam rekao"
Stručnjaci upozoravaju da je negiranje ranije izgovorenih reči jedan od najčešćih oblika manipulacije.
Izjavama poput "To nisam rekao" ili "Pogrešno si me razumeo" pojedine osobe pokušavaju da izazovu konfuziju i navedu sagovornika da posumnja u sopstveno sećanje.
Vremenom ovakvo ponašanje može ozbiljno narušiti poverenje u odnosima.
"Nije to ništa strašno"
Ljudi koji često lažu neretko umanjuju značaj svojih postupaka.
Umesto da preuzmu odgovornost, pokušavaju da predstave situaciju kao nevažnu i bezazlenu. Na taj način žele da spreče dalju raspravu i ublaže posledice svojih postupaka.
Psiholozi ističu da je upravo minimiziranje problema jedan od čestih obrazaca ponašanja kod osoba koje redovno pribegavaju neistinama.
"Nisam to tako mislio"
Čak i kada budu suočeni sa dokazima, neki ljudi pokušavaju da ublaže svoje reči objašnjenjima poput: "Nisam to tako mislio" ili "Pogrešno si me shvatio".
Istraživanja pokazuju da učestalo laganje može postati navika. Što osoba češće pribegava neistinama, lakše joj postaje da ih ponavlja, ponekad i bez razmišljanja o posledicama.
Važno je naglasiti da svako ponekad može izgovoriti neku od ovih rečenica iz sasvim opravdanih razloga. Međutim, kada se one neprestano ponavljaju zajedno sa kontradiktornim pričama, izbegavanjem odgovornosti i promenama u iskazima, mogu predstavljati znak da osoba ne govori uvek istinu.
Zbog toga stručnjaci savetuju da se ne donose zaključci na osnovu jedne izjave, već da se pažnja obrati na celokupno ponašanje i doslednost u onome što osoba govori.
Pogledajte BONUS video:
Saznajte sve o najvažnijim vestima i događajima, pridružite se našoj Viber i WhatsApp zajednici, prijavite na newsletter, ili čitajte na Google News.