Kažu da je HIPOKRAT verovao u isceliteljske moći NAJVEĆEG GRČKOG OSTRVA: Na obalama koje zapljuskuju tri mora zaboravićete na STRES, haos i bolesti savremenog sveta

Sa ukupnom površinom od 8.336 kvadratnih kilometara, Krit važi za najveće grčko ostrvo. A ova lepa zemlja ima ih između 1.200 i 6.000, u zavisnosti od kriterijuma i minimalne veličine koja se računa. Megalonisos, kako ga Grci često zovu zbog prostranosti, toliko je jedinstven i poseban, da na izvestan način predstavlja i državu za sebe.

Istorija kaže da je Krit kolevka Minojske civilizacije, napredne pomorske kulture sa centrom u raskošnom Knososu, palati sa složenom arhitekturom koja je inspirisala nastanak legende o Minotaurovom lavirintu. Ovo antičko društvo misteriozno se ugasilo u 14. veku pre Hrista, nakon serije kataklizmičkih događaja, pre svih erupcije vulkana na Santoriniju. A prema mitologiji, "Veliko ostrvo" je rodno mesto moćnog Zevsa, najvećeg od svih božanstava grčkog panteona.

Mitski pejzaži i dobra "zevsovska" genetika

Istorija, kultura i legende gde god se okrenete. Raj za zaljubljenike u prošlost, koji će odavde poneti pun kofer neverovatnih uspomena. No, jednako su mitski i predeli ovog ostrva koje je postojalo pre same stare Elade...

Prirodnim atrakcijama ne zna se broj, a specifičan reljef nudi za svakog ponešto. Planinski vrhovi na severu često su prekriveni snegom do kasnog proleća, dok južni deo ima prijatnu klimu tokom cele godine, a i generalno je mirniji jer vetrovi, nepredvidivi i prilično neprijatni, duvaju od obale prema moru.

Krit, čija je morfologija izratito kamenita i planinska, poznat je i po impresivnim klisurama, među kojima je i Samarija, sa svojih 18 kilometara najduža u Evropi. Razuđenu obalu, dugačku oko 1040 kilometara, zapljuskuju tri mora – Kritsko (deo Egejskog), Jonsko i Libijsko (Sredozemno), a ima i nekoliko reka i slatkovodno jezero.

Smešteno na vodenoj raskrsnici između tri kontinenta – Evrope, Azije i Afrike, nalazi se u dve klimatske zone, mediteranskoj i severnoafričkoj. Leta su duga, topla i suva, a zime blage, mada u najvišim delovima ume da padne i do četiri metra snega. Uz takav splet okolnosti, klimatske uslove, geografski položaj i ružu vetrova, uz usputni, ali izuzetno važan podatak da je u pitanju i najsunčanije grčko ostrvo, nije nikakvo čudo što Krićani spadaju među najdugovečnije ljude na evropskom tlu.

Ostrvo vitalnih osamdesetogodišnjaka

Da li je za to kriv besmrtni Zevs ili dobra genetika? Muškarci u proseku žive 81 godinu, a žene 85. Više nego solidan prosek. Ipak, Krit zvanično nije, poput Ikarije u istočnim Egejima, član takozvane "Plave zone", što je termin koji se koristi za mesta širom planete čiji žitelji imaju najduži životni vek. Ali, skoro desetina stanovništva, od ukupno 625 hiljada prema poslednjem popisu, starija je od 80 godina.

Kažu da je i Hipokrat verovao u isceliteljske moći najvećeg grčkog ostrva. Prema istorijskim zapisima i predanjima, otac medicine je hroničnim bolesnicima preporučivao boravak na Kritu, tvrdeći da njegova specifična klima čini čuda. Isticao je blagotvorni uticaj lokalnih vetrova (iako danas često nerviraju turiste) i čistog vazduha, prepisujući ih kao svojevrsni prirodni lek i terapiju za mnoge tegobe.

U čemu je tajna kritske dugovečnosti? Da li se možda krije u načinu života, suprotnom od svega što se u savremenom svetu doživljava kao prosperitet? Kao i na drugim grčkim ostrvima, ljudi ovde poštuju prirodu i nastoje da žive u harmoniji s njenim zakonima, uz specifičnu ishranu koja se zasniva na tradicionalnim domaćim proizvodima, čuvenom siru, naravno i maslinovom ulju, ali ne libe se ni da uživaju u dobrom vinu kad god se ukaže prilika.

Sve je to od dobrog vina?

Ovo poslednje u potpunosti razumemo - Krit ima istoriju vinarstva dugu preko četiri milenijuma, a ako ste istinski zaljubljenik u ovo piće, nećete odoleti iskušenju da probate autohtone domaće sorte.

Da li na Kritu vreme stoji? Možda... Krićani nigde ne žure. Na ovom komadu zemlje koji je Zevs lično odabrao, daleko od svih i svega, a opet na raskršću nekoliko svetova i kultura, uživaju u svakom trenutku i zraku sunca, koje sija više od 300 dana u godini.

Sezona traje od aprila do novembra, ali turista ima i ranije i kasnije. Ne znaju gde pre da odu, svesni da jedna poseta neće biti dovoljna. Na samo tri kilometra južno od današnje, moderne prestonice Krita, Irakliona, nalazila se prestonica Minojskog Krita i najvažnije arheološko nalazište ostrva, palata Knosos, lavirint masivnih stubova i prelepih freski koji svedoči o sofisticiranosti nekadašnje civilizacije.

Živopisni grad Hanja, na zapadu, mesto je susreta mletačke i turske istorije, koje su se na Kritu vekovima prožimale, a glavna atrakcija je Venecijanska luka, građena preko 300 godina, sa zaštitnim znakom, svetionikom iz 16. veka na kraju dugačkog lukobrana. Između Hanje i Irakliona, na egejskoj obali, smešten je Retimno, koji nosi jedinstveni, mistični karakter, i očarava autentičnom arhitekturom, šarmantnim uskim ulicama i bogatom kulturnom baštinom.

Najlepše plaže na Mediteranu

Kada se uzme u obzir površina Krita i broj plaža, teško je pomenuti ih sve na jednom mestu, kao što je praktično nemoguće obići i upoznati ovo neverovatno ostrvo tokom jednog letovanja. Najpoznatija je, svakako, Elafonisi, koja podseća na karipske zahvaljujući finom belom i roze pesku usled koga more poprima tirkiznu boju.

Falasarna je toliko sačuvala kritski duh, da tu praktično imate osećaj da boravite u netaknutoj prirodi. Nemojte propustiti ni Balos, pored koje se nalazi stara venecijanska tvrđava, pa Kedrodasos, Triopetru, Preveli i mnoge druge. Neke od njih s pravom se nalaze i na listi 15 najlepših grčkih plaža.

Pa, ako još niste odlučili gde biste mogli da provedete letnji odmor, kako vam se čini Krit, sa svojim jedinstvenim stilom života, dugovečnim stanovnicima i prirodom koju kao da su, još na početku vremena, vajala božanstva sa Olimpa?